Vidra u Srbiji: Indikator zdravih ekosistema i njihov tihi čuvar

Vidra kao ključni pokazatelj stanja vodenih ekosistema

Vidra je više od fascinantne životinje. Njeno prisustvo i brojnost direktno ukazuju na stanje čitavog ekosistema koji naseljava. Ova strogo zaštićena vrsta danas ponovo uspešno kolonizuje svoje istorijske areale širom Srbije, ali suočava se sa novim izazovima koji zahtevaju našu pažnju i akciju.

Planinske reke, velike nizijske reke, jezera i močvarna staništa predstavljaju najznačajnija prirodna staništa za život i očuvanje vidri u Srbiji. Ove semiakvatične životinje mogu naseljavati veoma širok spektar vodenih staništa, od svih slatkovodnih pa sve do braktičkih u priobalnoj morskoj zoni.

Faktori ugrožavanja vidre u savremenim uslovima

Faktori koji najviše utiču na ugroženost i stradanje ove vrste danas su ilegalno postavljene ribarske mreže, saobraćaj, kao i mini hidrocentrale, posebno one derivacione. Konflikti sa vlasnicima ribnjaka takođe predstavljaju značajan problem za dugoročni opstanak lokalnih populacija.

Oporavak populacije: Priča o uspešnoj zaštiti

Kako ističe Duško Ćirović, vanredni profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, vidra je imala sreću da je njeno krzno izgubilo tržišnu vrednost koju je nekada imalo. Zahvaljujući gubitku interesovanja lovaca, populacija ove vrste u našoj zemlji potpuno se oporavila.

Vidra u Srbiji danas: Trenutni status populacije

„Poslednjih decenija, zahvaljujući zaštiti, podizanju svesti stanovništva o potrebi zaštite i oporavka populacija, kao i gubitku interesa lovaca za lov, populacija vidre u Srbiji se potpuno oporavila,“ objašnjava profesor Ćirović. „Nesumnjivo je da je rekolonizovala najveći deo svog istorijskog areala, tako da je prisutna čak i u nekim veštačkim vodenim staništima i urbanim vodenim sredinama.“

Nažalost, zbog nepostojanja monitoringa, nema podataka o brojnosti – čak ni na lokalnom nivou, niti gustini lokalnih populacija. Ovo predstavlja ozbiljan problem za efikasnu zaštitu vrste.

Ekološke karakteristike staništa vidre

Šta čini idealno stanište za vidre?

Vidra je semiakvatična životinja i za njen život i opstanak neophodna je voda. Može nastanjivati čak i vodena staništa koja povremeno, sezonski, ostaju bez vode, mada na takvim lokalitetima njeno prisustvo nije stalno.

Ako u vodenim staništima postoji dovoljno riba ili rečnih rakova, ta staništa predstavljaju dobro mesto za život, reprodukciju i dugoročni opstanak ove vrste. Očuvana vlažna staništa, a pre svega rečni tokovi i močvare, ključni su za opstanak vidre.

Vidra kao bioindikator kvaliteta životne sredine

Prisustvo vidre u prirodi služi kao indikator kvaliteta životne sredine, pre svega stanja vodenih ekosistema. Vidra je ključna vrsta u vodnim ekosistemima, a već samo njeno prisustvo je dovoljno dobar indikator kvaliteta staništa.

„Pored toga, veći broj jedinki i veća lokalna gustina populacije dodatno potvrđuju visok kvalitet sredine,“ naglašava profesor Ćirović. „Zato praćenjem stanja populacija vidre možemo steći uvid u stanje čitavog ekosistema koji naseljava.“

Mere zaštite: Šta je potrebno da se uradi?

Prioritetne aktivne mere zaštite

Možda najvažnija mera bila bi uspostavljanje organizovanog nacionalnog monitoringa ove atraktivne, ali nedovoljno istražene životinjske vrste. Imajući u vidu glavne faktore ugrožavanja vidre kod nas, nekoliko mera se nameće kao prioritetne:

Sprečavanje ilegalnog korišćenja ribarskih mreža ostaje jedan od najhitnijih zadataka. Ilegalno postavljene mreže predstavljaju smrtonosnu zamku za vidre koje love ribu.

Moratorijum na izgradnju mini hidrocentrala, posebno derivacionih, ključan je za očuvanje prirodnih vodotokova. Ove elektrane drastično menjaju prirodne vodene tokove i fragmentišu staništa.

Prevencija konflikata na ribnjacima zahteva educiranost vlasnika i razvoj metoda koje omogućavaju koegzistenciju između uzgoja ribe i zaštite divljih životinja.

Mere za smanjivanje stradanja u saobraćaju, kao što je izgradnja propusta za prolaz i postavljanje ograda u blizini vodotokova u cilju sprečavanja izlaska na kolovoz, mogu značajno smanjiti smrtnost vidri.

Podizanje svesti i edukacija ciljnih grupa i celokupnog stanovništva o značaju vidre u ekosistemima verovatno bi bile najdelotvornije u zaštiti i dugoročnom opstanku ove vrste kod nas.

Naučna istraživanja i nedostajući podaci

Trenutno stanje naučnih saznanja

Budući da vidra do sada nije bila u fokusu istraživača u Srbiji i da ne postoji organizovani monitoring populacije vidre, ne postoji precizno mapiran areal, kao ni dostupni populacioni podaci. Ipak, pretpostavlja se da je ova vrsta danas široko rasprostranjena u našoj zemlji.

Sa aspekta ekologije i konzervacione biologije publikovana su samo dva rada: jedan rad objavljen u međunarodnom časopisu o ishrani vidre na reci Gradac koja je zaštićeno područje, i jedna studija o genetičkom diverzitetu i predeonoj strukturi na evropskom nivou, u koju su uključeni i podaci iz Srbije.

Potencijal za unapređenje zaštite

Prostora za unapređenje ima mnogo, budući da je neophodno započeti aktivnosti praktično od nule. Kao i uvek, prvi i najvažniji korak predstavlja obezbeđivanje finansijskih sredstava. Finansiranje konzervacionih projekata i monitoringa od ključnog je značaja za njihovu uspešnu realizaciju.

Saradnja institucija: Put ka uspešnoj zaštiti

Postoji veliki potencijal za saradnju sa gotovo svim zaštićenim dobrima u Srbiji. Vodeću ulogu u tom procesu trebalo bi da imaju naučno-istraživačke institucije, koje bi, u saradnji sa upravljačima zaštićenih područja, nadležnim ministarstvima, zavodima za zaštitu prirode i različitim fondovima (državnim, EU i privatnim), učestvovale u finansiranju i sprovođenju naučno-istraživačkih, konzervacionih i monitoring projekata, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.

Međunarodna podrška zaštiti biodiverziteta

Ovaj tekst je nastao u okviru kampanje „Ovo nije samo bara“, koja se sprovodi uz finansijsku podršku Švedske, odnosno Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“.

Ovu inicijativu, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.