Ekofeminzam u novim medijima: Revolucija koja počinje online

Ekofeminizam u novim medijima predstavlja moćan spoj borbe za zaštitu životne sredine i rodnu ravnopravnost u digitalnom dobu. Dok se klimatska kriza produbljuje, a patrijarhalne strukture i dalje dominiraju društvom, internet i društvene mreže postaju prostor gde se rađa nova svest o povezanosti eksploatacije prirode i eksploatacije žena. Feministički pokret u Srbiji ima dugu tradiciju, ali je ekofeminizam ostao neprepoznat uprkos svojoj važnosti za budućnost planete i ljudskih prava.

Aktivizam kao oruđe promene: Od ulica do društvenih mreža

Ekofeminizam je neodvojiv od aktivizma. Zato možemo slobodno reći da je ekofeminizam zapravo aktivizam u praksi. Širom sveta, ekofeministkinje koriste razne metode borbe koje uključuju kampanje, performanse, umetničke prakse i radionice. Međutim, sa razvojem Web 2.0 tehnologije, digitalni prostor je postao novo bojno polje gde se ideje šire brzinom svetlosti.

Danas aktivizam ne podrazumeva samo pokretanje i realizovanje kampanja na terenu. Nego i aktivno delovanje putem društvenih mreža. Kreatori informacija se nadaju da će njihove objave na Tviteru i Fejsbuku dalje da se dele, granaju i stignu do sve većeg broja primalaca. Ovaj viralni efekat omogućava da jedna poruka dosegne hiljade, pa čak i milione ljudi za kratko vreme.

Aleksandra Žigić, jedna od najpoznatijih aktivistkinja ekofeminizma u Srbiji.Na svom blogu navodi da su u mnogim kulturama žene istorijski imale primarnu ulogu u prikupljanju hrane, ogreva i vode za svoje porodice i zajednice. Ova istorijska veza između žena i prirode danas dobija novu dimenziju. I to kroz digitalni aktivizam koji povezuje lokalne borbe sa globalnim pokretima.

Feminizam u Srbiji: Borba protiv predrasuda i stereotipa

Kada govorimo o novim medijima i društvenim mrežama, ne možemo da ne spomenemo zloupotrebu informacija koja je postala svakodnevna pojava. Feminizam i danas u našoj zemlji predstavlja „ružnu reč“, a ne borbu za ljudska prava kakva zaista jeste. Ova negativna percepcija stvara dodatne prepreke za razvoj ekofeminističkog pokreta. Koji se već suočava sa nizom sistemskih problema.

Feminizam u Srbiji je ostao zatvoren za ideje ekofeminizma. Posebno u aktivističkom kontekstu, kako je istakla feministička teoretičarka Marina Blagojević. Razlozi za ovo su višestruki i uključuju patrijarhalnost društva, nedostatak medijske podrške i nerazumevanje osnovnih principa rodne ravnopravnosti. Zbog toga je neophodno da se ekofeminizam promoviše kroz aktivizam I to uz podršku novih medija koji mogu da probiju zid  predrasuda.

Novinari i novinarke koji godinama izveštavaju o životnoj sredini kroz nove medije imaju ključnu ulogu u širenju ekofeminističkih ideja. Njihove informacije mogu da se dele društvenim mrežama i dostignu publiku. Koja inače ne bi bila izložena ovim temama. Na taj način se stvara prostor za dijalog i promenu svesti.

Rodna ravnopravnost u Srbiji kroz ekofeminističku prizmu

Rodna ravnopravnost u Srbiji i ekološka pitanja nisu prioritet u javnom diskursu. To direktno  utiče na sporost razvoja ekofeminističkog pokreta. Pitanja roda su pala u drugi plan u borbi za ljudska prava. Iako su fundamentalno povezana sa svim drugim oblicima društvene nepravde. Patrijarhalno društvo ne doživljava na pravi način ni feminizam ni ekofeminizam. Tretira ih kao marginalne teme koje nisu vredne ozbiljne pažnje.

Marija Mis, feministička teoretičarka, zastupa novu ekofeminističku teoriju u čijem centru nije ekonomija, novac, rast ili profit već život kao takav. Ovaj pristup je revolucionaran jer fundamentalno preispituje kapitalistički sistem koji eksploatiše i prirodu i ljude. Posebno žene. Mis kritikuje ekofeminizam zbog jednostavnog objašnjenja veze između roda i prirode. Jer se svodi  samo na položaj žene u patrijarhalnom društvu. Ona predlaže predlaže dublju analizu ekonomskih i političkih struktura moći.

Nasuprot liberalnom feminizmu koji se zalaže za integrisanje žene u svet kulture i proizvodnje, ekofeminizam se odnosi na specifičan način prema dualizmu priroda i kultura. Čovek ne treba da prilagođava prirodu sebi kroz dominaciju i eksploataciju. Treba da se uspostave odnos po kome su čovek i priroda vrednosno jednaki. Ovaj princip proizilazi iz dela teoretičarki poput Vandane Šive koja sa pozicije Trećeg sveta naglašava povezanost žene majke i majke prirode.

Ekofeminizam u Srbiji: Akademski prostor i medijska nevidljivost

Ekofeminizam u Srbiji nije popularizovan ni u medijskom ni u akademskom krugu, što predstavlja ozbiljan problem za razvoj ovog pokreta. Za razliku od razvijenih zemalja gde se ekofeminizam izučava na univerzitetima, u našoj zemlji je situacija drugačija. Studije ekofeminizma su širom sveta započele neformalno na konferencijama u Americi, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, kao i kroz grassroots aktivnosti u Indiji i Africi.

U Srbiji, od devedesetih godina prošlog veka kroz Ženske studije u Beogradu i Novom Sadu zainteresovani studenti i studentkinje mogu da se upoznaju sa istorijom ekofeminizma. Međutim, ovo znanje ostaje zatvoreno u akademskim krugovima i ne dopire do šire javnosti koja bi mogla da ga primeni u praktičnom aktivizmu. Ekologija kao savremena naučna disciplina u Srbiji se od kraja devedesetih razvijala kroz akademski prostor i u domenu nevladinih organizacija, ali ekološki pokret nikada nije zaživeo na način na koji je to bio slučaj sa ženskim pokretom.

Ekofeministička teorija u Srbiji ostaje neprepoznata, a složena i brojna pitanja u okviru kojih ekofeminizam razmatra kategorije roda i prirode, sa teorijskog i aktivističkog stanovišta, iscrpno su data u zajedničkom radu Marije Mis i Vandane Šive. Mnoga od tih pitanja prevazilaze okvire samog ekofeminizma i dotiču se fundamentalnih društvenih struktura koje oblikuju naše živote.

Digitalno Doba kao Šansa za Ekofeminizam

Novim digitalnim dobom, uz masovne i nove medije dolazi do širenja ekofeminističke ideje u Srbiji kroz blogove, portale i društvene mreže. Prisutnost tema iz oblasti ekofeminizma, feminizma i zaštite životne sredine na internetu i društvenim mrežama doprinosi širenju ovih ideja i većoj prodornosti informacija koje inače ne bi dospele do šire javnosti.

Razvojem Web 2.0 tehnologije, blogovi, internet i društvene mreže predstavljaju prostor gde ekologija, feminizam i ekofeminizam razvijaju svoj pokret kroz diskurs amfiteatra. Ovaj otvoreni, demokratski prostor omogućava da se čuju glasovi koji su tradicionalno marginalizovani u mainstream medijima. Čitaoci u potrazi za informacijom o feminizmu, ekologiji i ekofeminizmu prelistavaju veb sajtove. Prate fotografije i tekstove i prolazeći kroz prošlost i sadašnjost pokreta.

Nove tehnologije doprinose stvaranju nove kulture, identiteta i dovode do jačanja, ali i slabljenja patrijarhata. Mnogobrojne feminističke grupe koriste nove tehnologije za povezivanje, prikupljanje informacija i realizaciju kampanja koje su usmerene na razbijanje predrasuda i stereotipa, kao i na sprečavanje nasilja nad ženama i decom. Umrežavanje žena kroz razne kampanje putem društvenih mreža veoma je bitno jer na taj način virtuelni svet pravim aktivizmom može da doprinese širenju ekofeminizma.

Etičko izveštavanje o ekofeminizmu: Odgovornost medija

Kada govorimo o ekofeminizmu u novim medijima, ne možemo zaobići pitanje etičkog izveštavanja koje je od ključnog značaja za razvoj pokreta. Odgovorno izveštavanje podrazumeva izbegavanje pojednostavljivanja kompleksnih tema, predstavljanje različitih perspektiva i davanje glasa samim ekofeministkinjama koje su u centru borbe. Zloupotrebu informacija često srećemo u medijskom prikazu feminizma i zato je ključno da novinari i novinarke razumeju dubinu i složenost ekofeminističke misli.

Etičko izveštavanje o ekofeminizmu zahteva da se izbegnu stereotipni prikazi žena i njihovog odnosa prema prirodi, da se citiraju pouzdani izvori i istraživanja i da se poštuju kulturne razlike u razumevanju ekofeminizma. Samo na taj način možemo stvoriti medijski prostor koji podržava autentičan razvoj pokreta umesto da ga redukuje na banalne slogane i površne analize.

Unutar samog feminističkog pokreta ekofeminizam je bio kritikovan zbog razmatranja veze između prirode i žene, čime se umanjio značaj društveno ekonomskog položaja žena. Krajem dvadesetog veka ekofeminizam je počeo da se okreće više ekonomskim i političkim temama, što je rezultiralo bogatijom i kompleksnijom teorijskom osnovom. Ove debate su važne i mediji moraju da ih predstave u svoj njihovoj složenosti kako bi publika mogla da razume evoluciju ekofeminističke misli.

Zelene Tehnologije i Ekofeminizam: Put ka Održivoj Budućnosti

Danas, u ovom digitalnom dobu suočeni smo sa velikim zagađenjem planete koju je proizveo čovek jureći za profitom. Ekofeministkinje se zalažu za okretanje ka životu, korišćenje zelenih tehnologija i prihvatanje principa koji poštuju ekosistem. Zelene tehnologije nisu samo tehničko rešenje već predstavljaju filozofski pristup koji menja naš odnos prema prirodi i resursima.

Umesto eksploatacije i dominacije, zelene tehnologije nude model saradnje sa prirodom koji je u skladu sa ekofeminističkim principima bioegalitarizma. Solarna energija, vetrogeneratori, organska poljoprivreda i cirkularna ekonomija samo su neki od načina na koji možemo da živimo u harmoniji sa prirodom umesto da je uništavamo. Nove tehnologije mogu biti saveznik ekofeminizma ako se koriste sa svešću o njihovom uticaju na životnu sredinu i društvene odnose.

Teorijske perspektive: Od Vandane Šive do Marije Mis

Vandana Šiva i Marija Mis, dve ključne teoretičarke ekofeminizma, u svom zajedničkom radu nude sveobuhvatnu analizu odnosa roda i prirode. Reč je  o osnovnoj  literaturu za sve koji se bave ovom temom. Šiva, kao predstavnica teoretičarki Trećeg sveta. Naglašava povezanost žene majke i majke prirode. Ona  ukazuje na to kako kolonijalni i kapitalistički sistemi eksploatišu i žene i prirodu na isti način.

Sa druge strane, feminističke teoretičarke liberalnog koncepta ovakvo načelo odbacuju. Obrazlažu   da bi to onda značilo da će muškarci uvek moći da budu dominantni u odnosu na žene i prirodu, jer ih smatraju plodnim i podređenim. Ova teorijska napetost je produktivna jer podstiče dublju analizu veza između roda, klase, rase i odnosa prema prirodi. Ne postoji jedna ekofeministička perspektiva već mnoštvo pristupa koji se međusobno dopunjuju i kritikuju.

Plumvud i druge teoretičarke nude alternativne modele koji izbegavaju esencijalizam i istovremeno priznaju istorijsku i društvenu povezanost žena i prirode. Ove debate pokazuju zrelost ekofeminizma kao teorijskog polja koje ne beži od kompleksnosti već je prihvata kao osnovu za dublje razumevanje društvenih odnosa.

Globalni trendovi i lokalne mogućnosti za razvoj ekofeminizma

Studije ekofeminizma se danas izučavaju na univerzitetima širom sveta, što pokazuje da se ovaj pokret više ne može ignorisati kao marginalna tema. Globalna tendencija ka priznavanju ekofeminizma kao važne perspektive u razumevanju klimatskih promena. Kao i društvene pravde i rodne ravnopravnosti otvara prostor i za razvoj pokreta u Srbiji.

U Srbiji postoji velika šansa za promociju ekofeminizma kroz nove medije, ali je neophodan i aktivizam civilnog sektora koji će pretvoriti teorijske uvide u konkretne akcije. Razvoj novih medija, koji u virtuelnom prostoru skladište biografije ekofeministkinja iz raznih krajeva sveta, ekoloških pokreta i istoriju feminizma, bitan je za razumevanje prošlosti a samim tim i sadašnjosti i budućnosti.

Ekofeministkinje u saradnji sa novinarima i novinarkama kroz aktivistički pristup u novim medijima mogu da promovišu zelene ideje i stvore pokret koji će biti snažan i uticajan. Bore se protiv nasilja u prostoru, protiv muške dominacije i nasilja nad ženama i prirodom koristeći sve dostupne alate od performansa do društvenih mreža.

Budućnost ekofeminizma: Poziv na akciju

Zahvaljujući internetu, društvenim mrežama i aktivizmu ekološkinja, feministkinja i ekofeministkinja, ekofeminizam danas živi i razvija se uporedo sa rastućom svešću o klimatskoj krizi. Može se zaključiti da je budućnost ekofeminizma u rukama onih koji su spremni da se aktivno angažuju, da koriste nove medije kao alat za širenje ideja i da povezuju lokalnu borbu sa globalnim pokretom.

Ne možemo više da ignorišemo činjenicu da su pitanja životne sredine i rodne ravnopravnosti duboko isprepletana. I da rešavanje jednog bez drugog nije moguće. Patrijarhalne strukture koje omogućavaju eksploataciju žena iste su one koje omogućavaju nekontrolisanu eksploataciju prirode. Zbog toga ekofeminizam nije samo teorijska perspektiva. Nego je nužnost za opstanak planete i stvaranje pravednijeg društva.

Pridružite se ekofeminističkom pokretu: Vaš glas može da napravi razliku

Aktivizam počinje individualnom odlukom da se nešto promeni. Možete početi tako što ćete pratiti ekofeministkinje na društvenim mrežama. Deliti njihove tekstove i informacije, učestvovati u kampanjama i potpisivati peticije. Možete podržati lokalne organizacije koje se bave zaštitom životne sredine.Kao i  pravima žena. Možete pisati vlastite blogove i objave koje će podići svest o važnosti ekofeminizma.

Svaka akcija, ma koliko mala bila, doprinosi širenju pokreta i stvaranju kritične mase ljudi koji razumeju da je promena moguća i neophodna. Ne čekajte da neko drugi započne promenu. Budite Vi ti koji će pokrenuti lavinu. U digitalnom dobu, vaš glas može da dosegne hiljade ljudi i inspiriše ih da se pridruže borbi.

Zapratite ekofeminističke organizacije, volontirajte u nevladinom sektoru. Primenite principe održivosti u svakodnevnom životu i govorite otvoreno o važnosti rodne ravnopravnosti i zaštite životne sredine. Samo kroz kolektivnu akciju možemo stvoriti svet u kojem život. A ne profit, bude u centru pažnje. Vaša akcija danas kreira budućnost sutra – počnite odmah i budite deo promene koju želite da vidite u svetu.

 

 

Tekst je  nastao  u okviru projekta “Etičko izveštavanje o ekofeminizmu: Radionica za novinare i aktiviste”,  koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekreterijata za kulturu, informisanje i verske zajednice. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove  Pokrajinskog sekreterijata za kulturu, informisanje i verske zajednice.