Ptice nemaju GPS: Saznajte kako pronalaze put prilikom migracije!
Početkom oktobra, ptice su bile u centru pažnje. Hiljade ljubitelja ptica širom Evrope izašlo je u prirodu da prosledi neverovatnu migraciju. Evo šta su otkrili.
Spektakularni brojevi iz „Evropskog vikenda posmatranja ptica“
Kada su se dvogledi i druga optika za posmatranje, pakovali po evropskim selima i gradovima početkom oktobra svima je bilo jasno da je reč o : Evropskom vikendu posmatranja ptica. A brojevi koji su stigli iz terena su zaista impresivni.
Gotovo 27.000 ornitologa i ljubitelja ptica iz 35 zemalja prebrojalo je 2,7 miliona ptica u samo dva dana! Među njima je bilo preko 800 organizovanih izleta, od velikih skupljanja do intimnih šetnji lokalnim ribnjacima.
Čvorci dominiraju – Ali šta je sa retkim vrstama?
U Srbiji je situacija bila fascinantna. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica organizovalo je 32 izleta sa više od 500 učesnika koji su zabeležili 152 različite vrste ptica i preko 49.000 jedinki.
Čvorci (Sturnus vulgaris) su bili nesumnjivi pobednici sa nezapamćenih 22.890 jedinki, čini se da se u jesen stvarno množe! Posle njih došle su liske i obični galebovi.
Ali evo gde je stvarni raj za ljubitelje ptica:
Od retkih vrsta, ornitolozi su zabeleži nekoliko posebnih. Svilorepi cvrčić (Cettia cetti) zabeležen kod Niša bio je toliko zanimljiv da ga je BirdLife International izdvojio kao jedan od samo 14 najvažnijih nalaza iz celog evropskog događaja! To je poput pronalaženja igle u plastu sena, ali ptica.
Voda je dragocena – Gde ima vode, ima i ptica
Ribnjaci i bare su bili magneti za ptice. Ribnjak Jazovo sa fantastičnih 20.715 jedinki, Kapetanski rit sa 8.479 i Bečej sa 2.442 jedinke pokazali su jasnu lekciju: vode znači život.
Stručnjaci upozoravaju da klimatske promene mnogobrojne vodne predele isušuju upravo tokom kritične migracije ptica. Ptice jednostavno zaobilaze suva područja, što smanjuje njihove šanse za oporavak tokom dugog puta na jug.
Kako ptice znaju gde ide? Nauka još čeka odgovor
Ornitolozi i dalje razmatraju jednu od najzagonetnijih tajni prirode: kako ptice znaju tačno gde trebaju leteti?
Pretpostavlja se da koriste Sunce, zvezde i geografske orijentire kao što su planine i reke. Međutim, degradacija ovih prirodnih orijentira, drveća, vodenih puteva direktno ugrožava njihovu navigaciju.
A problemi nisu samo tu. Elektrofikacija na dalekovodima, kolizije sa infrastrukturom, ilegalni lov i trovanje čine migraciju sve opasnije.
Prema severu ide samo najboljih 27.000
Kada pogledate brojeve iz cele Evrope i Centralne Azije, Mađarska je dominirala sa 183 izleta. Finskoj je povećana zainteresovanost i oko 1,2 miliona ptica zabeleženo je na njihovom terenu!
Belolika guska, čvorak i zeba bili su često viđene vrste, dok su retke vrste kao stepski orao, arktička čigra i razne vrste azijskih zviždata dodale posebnu čar događanju.
Šta nam ovo sve govori?
Evropski vikend posmatranja ptica nije samo zabavna aktivnost, to je naučni projekat koji nam pokazuje kako je sa migratornim vrstama, kako se njihovi redovi menjaju, i koja staništa su kritična za preživljavanje.
Ključna poruka je jednostavna: Voda je životna, prirodne znamenitosti su neophodne, a zaštita habita nije luksuz. To je imperativ ako želimo da vidimo te spektakularne puteve ptica i u sledećim godinama.
