Sajam stvaralaštva seoskih žena: Inđija domaćin kreativnosti
Mirisi domaće zimnice, šareni tkani tepisi, pažljivo vezeni stolnjaci i toplina ručno napravljenih suvenira, sve to moglo se osetiti 4. oktobra 2025. godine u Inđiji, gde je održan 16. po redu Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini. Ova manifestacija, koja je postala tradicionalno okupljanje pred Međunarodni dan seoskih žena, još jednom je pokazala snagu, kreativnost. Kao i neumorni duh žena iz ruralnih sredina.
Stotine žena iz svih krajeva Vojvodine donele su delove svojih života, svog rada i tradicije na štandove koji su predstavljali pravu galeriju ženskog stvaralaštva. Iza svakog proizvoda krije se priča. I to priča o trudu, posvećenosti, ali i o borbi za ekonomsku nezavisnost i dostojanstvo.
Platforma za vidljivost i povezivanje
Sajam stvaralaštva nije obična pijačna manifestacija. To je prostor gde žene sa sela dobijaju priliku da pokažu šta znaju, da se povežu sa drugima, da razmene iskustva i da postanu vidljive široj javnosti. U svetu gde su njihov rad i doprinos često zanemareni, ovakvi skupovi imaju poseban značaj.
Šetajući među štandovima, posetilac može upoznati žene poput Mirjane Petrović iz zanatske radionice tkanja „Nebo tka“ iz Sremske Mitrovice ili članice Udruženja žena Pčelice iz Mola. Svaka od njih donosi svoju autentičnost, svoj rukopis i svoju priču koja zaslužuje da bude ispričana.
Od hobija do preduzetništva
Ono što posebno karakteriše savremeni sajam stvaralaštva jeste transformacija ženskog ručnog rada iz domena hobija i domaće radinosti u ozbiljnu preduzetničku aktivnost. Žene koje su vekovima vezle, tkale, pravile zimnice i čuvale stare zanate. Danas te veštine pretvaraju u izvor prihoda i ekonomske nezavisnosti.
Raznolikost ponude
Proizvodi koje žene predstavljaju na sajmu obuhvataju širok spektar:
Tekstilni radovi: ručno tkani tepisi, prešlaci, stolnjaci, jastučnice, torbe i ukrasi nastali tehnikom veza ili heklanja. Svaki komad je jedinstven i nosi pečat ručne izrade koja se ne može ponoviti mašinski.
Prehrambeni proizvodi :domaća zimnica, ajvar, kiseli krastavci, slatka, sokovi, suva roba, kolači i pogače pravljeni po starim recepturama. Ovi proizvodi sve više dobijaju na značaju u vremenu kada potrošači traže organsku, autentičnu hranu bez aditiva.
Suveniri i ukrasni predmeti: od lutaka u narodnim nošnjama, preko keramike, do drvenih i pletenih ukrasa koji čuvaju duh vojvođanskog sela.
Kozmetički proizvodi: sapuni, kreme, balzami i ulja nastali od prirodnih sastojaka, koji sve više osvajaju tržište ekološki svesnih kupaca.
Ekonomsko osnaživanje kroz tradicionalne zanate
Jedna od najvažnijih poruka sajma stvaralaštva jeste da ručni rad nije arhaičan relikt prošlosti, već savremeni način ekonomskog osnaživanja. U uslovima kada su žene na selu često ograničene u mogućnostima zapošljavanja, pokretanje male preduzetničke aktivnosti zasnovane na tradicionalnim veštinama postaje ključ finansijske stabilnosti.
Proizvodi ručne izrade nose posebnu vrednost.Oni su autentični, jedinstveni i sve traženiji na tržištu koje je prezasićeno industrijskom proizvodnjom. Potrošači sve više cene priču koja stoji iza proizvoda, vrednuju rad i trud umetnika, i spremni su da plate fer cenu za kvalitet.
Sajam stvaralaštva tako postaje ne samo izložbeni prostor, već i mesto direktne prodaje, uspostavljanja kontakata sa kupcima i izgradnje prepoznatljivosti brenda. Mnoge žene upravo zahvaljujući učešću na ovakvim manifestacijama uspevaju da prošire svoje poslovanje i ostvare redovne prihode.
Podrška institucija kao ključ uspeha
Uspeh sajma stvaralaštva ne bi bio moguć bez sistemske podrške koju pružaju pokrajinske i lokalne institucije. Aleksandra Ćirić Bošković, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, istakla je na ovogodišnjem sajmu ključnu ulogu žena kao stubova ne samo porodice, već i cele zajednice.
„Aktivnost i povezivanje žena iz seoskih sredina neophodni su za stvaranje većeg društvenog uticaja i povećanje njihove vidljivosti“, naglasila je Ćirić Bošković, podvlačeći značaj manifestacija koje daju glas i prostor ženama koje često ostaju u senci.
Ivana Krsmanović, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova, ukazala je na vitalnu ulogu žena sa sela u svim sferama života – od poljoprivrede do brige o porodici i zajednici. Uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočavaju, kao što su ograničen pristup resursima, manji udeo u vlasništvu zemljišta i smanjene mogućnosti za formalno zapošljavanje, žene sa sela sve više preuzimaju aktivnu ulogu u društvenim i ekonomskim procesima.
Sistemska podrška koja daje rezultate
Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova već dugi niz godina sprovodi programe namenjene unapređenju položaja žena na selu. Ove aktivnosti nisu samo deklarativne, već donose konkretne rezultate koji menjaju živote.
Rodno odgovorno budžetiranje
Od 2015. godine u Vojvodini se sprovodi rodno odgovorno budžetiranje, što znači da se pri raspodeli budžetskih sredstava vodi računa o potrebama svih grupa stanovništva, uključujući žene na selu. Ovaj pristup omogućava da se resursi usmeravaju tamo gdje su najpotrebniji i gdje mogu napraviti najveću razliku.
Konkurs za kupovinu kuća
Jedan od najuspešnijih programa jeste konkurs za kupovinu kuća na selu, koji je u periodu od 2015. do 2023. godine omogućio da 338 žena postane suvlasnice nekretnine. Ova mera nije samo stambeno rešenje – to je ekonomska sigurnost, dostojanstvo i ravnopravnost u vlasničkim odnosima koji su temelj ekonomske nezavisnosti.
Informisanje i edukacija
Zavod kontinuirano organizuje seminare, edukacije i info dane koji žene informišu o njihovim pravima, mogućnostima registracije privredne delatnosti, pristupa kreditima i načinima brendiranja i digitalnog marketinga njihovih proizvoda.
Sajam kao društveni pokret
Sajam stvaralaštva seoskih žena u Inđiji nije samo jednodnevni događaj – to je deo šireg društvenog pokreta koji teži promeni percepcije uloge žena na selu. Ovaj sajam šalje jasnu poruku da žene sa sela nisu samo čuvarke tradicije, već i kreatorke budućnosti.
Kroz svoj rad, one čuvaju kulturno nasleđe, prenose znanja sa generacije na generaciju, ali istovremeno usvajaju nove veštine, koriste digitalne alate za promociju i traže inovativne načine da svoj rad učine vidljivim i tržišno konkurentnim.
Učesnice govore
Žene koje učestvuju na sajmu stvaralaštva dele slične priče. Većina njih je svoj posao započela u kućnoj radinosti – tkale su za svoju porodicu, pravile zimnice za svoju kuhinju, vezle za svoje domaćinstvo. Vremenom, ohrabrene pohvalama prijatelja i porodice, odlučile su da pokušaju da svoje proizvode ponude široj javnosti.
Prvi koraci često nisu bili laki. Nedostatak kapitala za početak, neizvesnost da li će proizvodi naći kupce, tehničke prepreke oko registracije delatnosti – sve to činilo je put neizvesnim. Ali upornost i vera u sopstveni rad doneli su rezultate.
Danas mnoge od ovih žena imaju formirane brendove, stabilnu klijentelu i redovne prihode. Njihovi proizvodi se prodaju ne samo na sajmovima, već i putem društvenih mreža. Zatim, u suvenirnicama i organskim prodavnicama širom Vojvodine i Srbije.
Kulturno nasleđe kao konkurentna prednost
U globalizovanom svetu standardizovanih proizvoda, autentično kulturno nasleđe postaje konkurentna prednost. Proizvodi nastali po tradicionalnim tehnikama, sa motivima i ukrasima specifičnim za vojvođanski region, nose jedinstvenu vrednost koju je nemoguće replicirati industrijskim putem.
Ručno tkani tepisi sa etno motivima, vez koji odražava tradiciju određenog kraja. Recepture za zimnice prenošene unazad generacijama…Sve to nije samo proizvod, već priča, identitet i komad živog nasleđa.
Sajam stvaralaštva seoskih žena predstavlja živi muzej gde se tradicija i savremeno preduzetništvo susreću i stvaraju novu vrednost.
Put napred
Dok Sajam stvaralaštva nastavlja da raste iz godine u godinu.Jasno je da postoji prostor i potreba za daljim unapređenjem podrške ženama na selu. Potrebno je:
- Olakšati pristup kreditima i mikro grantovima za početak poslovanja
- Pružiti kvalitetne edukacije iz oblasti marketinga i digitalnog prisustva
- Podržati brendiranje i sertifikaciju proizvoda
- Omogućiti lakšu registraciju privredne delatnosti
- Stvoriti mreže za distribuciju i plasman proizvoda
Sajam stvaralaštva seoskih žena u Inđiji je dokaz da kada postoji volja, podrška i prostor, žene sa sela mogu da postignu izvanredne rezultate. Njihova kreativnost, marljivost i preduzetnički duh zaslužuju aplauze. Isto tako, i kontinuiranu podršku i priznanje koje im omogućava da nastave da stvaraju. Da se razvijaju se i čine svoje zajednice boljim mestom za život.
Šesnaesto izdanje Sajma stvaralaštva seoskih žena u Inđiji još jednom je potvrdilo da su žene na selu snaga koja pokreće i održava ruralne zajednice. Kroz svoj rad, one pokazuju da tradicija i modernost ne moraju biti u suprotnosti, već mogu biti osnova za održiv ekonomski razvoj.
Svaki vez, svaki tkani tepih, svaka teglica zimnice nije samo proizvod. To je izraz dostojanstva, nezavisnosti i neumoljivog duha žena koje odbijaju da budu nevidljive. Njihova priča zaslužuje da bude ispričana, njihov rad zaslužuje da bude vrednovan. Njihov glas zaslužuje da bude čuven.
Sajam stvaralaštva je tu da im pruži tu priliku, i neka ta prilika postaje sve veća i jasnija sa svakim narednim izdanjem.
