Najnovija istraživanja objavljena u prestižnom časopisu Nature upozoravaju da se na Antarktiku dešavaju nagle promene koje su međusobno povezane i koje mogu imati katastrofalne posledice za ceo svet. Naučnici iz Australije i drugih zemalja dokumentovali su ubrzano povlačenje morskog leda, usporavanje okeanskih struja, topljenje ledenih pokrivača i pretnju opstanku carskih pingvina.

„Antarktik pokazuje zabrinjavajuće znake promena u pogledu leda, okeana i ekosistema. Neke od njih biće teško zaustaviti i ostaviće trag na generacijama koje dolaze“, izjavila je Nerili Abram, istraživačica sa Australijskog nacionalnog univerziteta i glavna autorka studije.

Klimatske promene i povratna petlja

Antarktik je dugo smatran jednim od ključnih barijera u usporavanju globalnog zagrevanja. Međutim, novi podaci pokazuju da upravo ovaj kontinent ulazi u fazu ubrzanih i međusobno povezanih procesa koje naučnici nazivaju „povratna petlja“.

Kada se morski led povuče, smanjuje se njegova sposobnost da odbija sunčevu energiju – poznat kao albedo efekat. Rezultat je dodatno zagrevanje koje ubrzava topljenje i stvara začarani krug. Slična dinamika uočava se i kod usporavanja antarktičke okeanske struje, što dodatno destabilizuje ledene pokrivače i ubrzava porast nivoa mora.

Sudbina carskih pingvina

Poseban alarm podigli su podaci Britanskog instituta za polarna istraživanja, koji pokazuju da kolonije carskih pingvina nestaju mnogo brže nego što se očekivalo. Ove ptice zavise od stabilnog morskog leda na kojem se razmnožavaju, a njegovo povlačenje dovodi do gubitka staništa i pada brojnosti.

Nestanak carskih pingvina simbolično prikazuje širu sliku krize – ekosistemi Antarktika nisu ugroženi samo klimatskim promenama, već i brzinom kojom one nastupaju.

Topljenje ledenih pokrivača – globalni rizik

Jedna od najvećih opasnosti leži u sudbini zapadnoantarktičkog ledenog pokrivača. Naučnici upozoravaju da je ovaj deo kontinenta posebno ranjiv i da bi mogao nepovratno da se uruši usled porasta temperature.

Za razliku od morskog leda, njegovo topljenje direktno podiže nivo mora. Čak i ako bi se globalna temperatura stabilizovala, proces otapanja bi trajao vekovima.

U zapadnom delu Antarktika nalazi se dovoljno leda da nivo mora poraste za oko šest metara. Polovina te mase približno tri metra već se smatra u zoni visokog rizika od kolapsa u narednim decenijama. Takav scenario bi potopio mnoge obalske gradove i izazvao masovne migracije stanovništva širom sveta.

Naučnici traže hitne mere

Autori studije naglašavaju da jedini put ka izbegavanju najgorih posledica jeste brzo i duboko smanjenje emisija ugljen-dioksida. Potrebno je da se globalno zagrevanje ograniči u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma.

Ovo upozorenje dolazi u trenutku kada se globalna zajednica suočava sa sve češćim toplotnim talasima, požarima i ekstremnim vremenskim događajima. Antarktik sada postaje još jedan dokaz da klimatske promene nisu teorijska pretnja, već realnost koja zahteva hitnu akciju.

Zašto je Antarktik važan za ceo svet?

Antarktik je ključni regulator klime na planeti. Njegovi ledeni pokrivači utiču na nivo okeana, dok okeanske struje sa tog područja oblikuju klimatske obrasce širom sveta. Promene koje se sada dešavaju na jugu neće ostati izolovane – one će se preliti na sve kontinente kroz podizanje nivoa mora, poremećaje u morskim ekosistemima i ubrzano globalno zagrevanje.

Drugim rečima, ono što se dešava na Antarktiku neće ostati na Antarktiku.

Antarktik prolazi kroz ubrzane promene koje su međusobno povezane i koje mogu imati dalekosežne posledice. Topljenje ledenih pokrivača, povlačenje morskog leda, usporavanje okeanskih struja i nestanak carskih pingvina deo su iste krize – klimatskih promena koje je pokrenuo čovek.

Naučnici poručuju da još nije kasno da se najgori scenariji ublaže, ali to zahteva odlučnu akciju. Smanjenje emisija CO2, prelazak na obnovljive izvore energije i globalna saradnja ostaju jedini način da se očuva budućnost planete.