Otkriće koje menja sve 2025: Albino slepo kuče

Panonski stanovnik na severu Srbije slepo kuče, je samo jedna od mnogih retkih vrsta koje u Subotičko horgoškoj peščari pronalaze svoj dom. Panonski slepi kučići, imaju novog, posebnog rođaka o kome je i BBC na srpskom objavio vest 24. juna 2025. godine!

Kada sam 24. juna pročitala vest da je u Srbiji prvi put pronađen albino primerak slepog kučeta, nisam mogla da ne postavim sebi niz pitanja. Ne zato što je to samo retka životinjska pojava, već zato što nas to tera da se zapitamo: šta sve još ne znamo o svetu ispod zemlje, dok živimo na površini, zatrpani betonom i brzinom života?

Kao neko ko godinama piše o ekologiji, kulturi i prirodnom nasleđu, nisam mogla da ne osetim da je ovo više od naučne vesti. To je priča o opstanku, nevidljivosti i tišini. Slepo kuče me je uvek fasciniralo i 2022.godine sam pisala da je povećan broj u okolini Subotice. Ove fascinatne životinje za nekoga su štetočine, a za nekoga zanimljive i retke životinjske vrste.

Šta znamo: albino slepo kuče otkriveno u Srbiji

BBC na srpskom objavio je 24. juna 2025. godine vest da je tokom istraživanja u Srbiji pronađen prvi albino primerak slepog kučeta. Težak 390 grama, mužjak, potpuno bele dlake – ovaj glodar predstavlja izuzetno retku genetsku mutaciju koja do sada nije viđena ni u regijama poput turske Anadolije, gde su slepa kučeta najrasprostranjenija.

Prema rečima Marka Đokića sa Instituta „Siniša Stanković“, ovaj nalaz je „revolucionaran“, jer je albinizam prvi put uočen u okviru čitave familije slepih kučića. Čak ni u turskoj regiji Anadoliji, koja važi za centar rasprostranjenosti slepog kučeta, nisu zabeležili albino primerak. U Srbiji postoji pet vrsta slepog kučeta, a oni spadaju u endemične i zaštićene vrste. Neverovatno je da „vrsta koja živi u Beogradu nema nigde drugde u svetu“, kako objašnjava Đokić.

Genetsko i naučno značenje albino slepog kučeta

Albino jedinka pruža jedinstvenu priliku za genetiku i ekologiju:

• Proces albinizma ukazuje na redku mutaciju gena, možda dokazuju evolutivnu pozitivnu selekciju u izolovanim populacijama.
• Istraživanja pokazuju da slepo kuče ima izuzetnu rezistenciju na rak, zbog specifičnih ćelija koje sprečavaju metastazu – model od velikog naučnog značaja.

Gde se može videti slepo kuče u Srbiji

• Dom slepog kučeta (N. leucodon syrmiensis) istorijski je bila Vojvodina, Mačva i Srema.
• Sada može da se pronadje u Vojvodini (Deliblatska i Subotičko‑horgoška peščara). Zatim, centralnom Beogradu (Košutnjak, Višnjička glina, Zemun Polje, Avala).Kao i na nekim lokacijama Južne Srbije poput Golije i Tare.
• Rani izvori sugerišu da je vrsta bila česta sve do 1970-ih, ali je od tada njeno stanište fragmentirano zbog urbanizacije i intenzivnog korišćenja zemljišta.

Šafranjika i crna roda čuvaju ravnicu

Slepo kuče, šafranjika, orao belorepan, crne rose su samo neke od retkih vrsta na prostoru Subotičke peščare. Subotica je jedan od retkih gradova sa visokim procentom pod zaštićenim područijima.Posebno su važna jezera  Palić i Ludaš koja su proglašena za strogo zaštićenog područja. Specifični su i po tome što spadaju u oaze ptičijeg sveta. Registrovano je  oko 260 vrsta ptica, od čega su 135 gnezdeće vrste Crne rode, orao belorepan i orao krstaš su samo neke od retkih vrsta koje ljubitelji zaštite prirode mogu da vide. Delovanjem čoveka dolazi do izumiranja retkih vrsta flore i faune.

Pored magičnog ptičijeg sveta, nekadašnja panonska nizija jer specifična i po brojnosti slepog kučeta. Pre više od 30 godina ponovo se pojavio u Subotičko-horgoškoj peščari.

U Subotičkoj peščari od tada do danas se utvrđuje brojno stanje panonskog slepog kučeta. Monitoring retkih vrsta realizuju  saradnici Javnog preduzeća „Palic-Ludaš“ zajedno sa stručnjacima Nacionalnog parka Kiškunšag. Malo je poznato, ali slepo kuče je retka vrsta koja je ugroženija id džinovske pande, jer njegovo stanište su oranice i neretko stradaju od stane čoveka, koji ih tretira kao štetočine.

Slepom kučetu preti izumiranje

Ova vrsta sisara razvila se u Karpatskom basenu pre otprilike 1,5 miliona godina i da do danas živi isključivo u Karpatskom basenu. Veličina populacije ove vrste glodara je oko hiljadu primeraka, to je na svetskom nivou. Nalazi se u Mađarskoj i to u Albertirši, Kelebiji i Baji. A u Srbiji se nalazi jedan manji deo, i to baš ovde u okolini Subotice i na području Fruške gore.

Međutim, dobra vest je da se broj jedinki povećava. Procenjuje se da trenutno u Subotičkoj-horgoškoj peščari ima oko 500 ili 600 primeraka ovih glodara.

Glavni izazovi za populaciju slepih kučića:

• Gubitak staništa kroz intenzivnu poljoprivredu i urbanizaciju.
• Tretiranje vrste kao štetočine u poljoprivrednim zonama.
• Genetska erozija zbog fragmentacije i međusobnog ukrštanja u malim populacijama.
• Biolozi pozivaju na intenzivniji monitoring, procenu genetske raznolikosti i planirane mere za očuvanje, posebno u peščarama i periurbanim zonama.