Ekofeminizam: Ženska snaga u borbi za prirodu i društvo

Šta je ekofeminizam i zašto je relevantan sada?

Ekofeminizam je pokret koji povezuje zaštitu prirode i ženska prava. Kao autorka sa višegodišnjim iskustvom u ekologiji, novinarstvu i kulturi, verujem da tek će sistemska borba za rodnu i klimatsku pravdu omogućiti održiv razvoj. Ovaj tekst odgovara na pitanje: šta je ekofeminizam, kako deluje i zašto je važan?

Kako klimatske promene utiču na žene i prirodu?

Prema izveštaju UN Women za 2022. godinu, žene čine više od 70 % siromašnih u svetu i njihova prava su neraskidivo vezana za zaštitu okoline. Čak i u Srbiji, žene ruralnih zajednica najteže osećaju nestašicu vode, degradaciju zemljišta i zdravstvene posledice zagađenja (UN Women, Gender and Climate Resilience, 2022).

“Women bear the brunt of climate change and are often the first responders in their communities.”
— UN Women, Gender and Climate Resilience Report, 2022

Ovaj podatak jasno pokazuje zašto ne možemo govoriti o ekologiji bez rodnog konteksta.

Primeri ekofeminizma u praksi

Chipko pokret u Indiji

U Indiji 1970‑ih, žene su se grlile drveće u akciji Chipko kako bi sprečile seču šume. Njihov primer inspirisao je aktivizam širom sveta. Čipko pokret (od hindu izraza “čipko” – “grliti”) bio je ekološki i socijalni pokret koji je 1970-ih nastao u indijskoj državi Utar Pradeš, posebno među ženama iz ruralnih zajednica. Glavna akcija bila je nenasilni otpor: žene su doslovno “grlile drveće” opkoljavajući stabla kako bi sprečile seču šuma od strane kompanija i vlasti. Cilj je bio zaštita šuma, od kojih je zavisio i opstanak zajednice.

Jedna od najpoznatijih ekofeministkinja svih vremena je Vandana Šiva.U epizodi podkasta „Under the Skin“ Rasela Brenda, indijski naučnik, aktivista za zaštitu životne sredine i zagovornik suvereniteta hrane, Vandana Šiva, objasnila je kako je ekonomski plan poznat kao Veliko resetovanje „projekat istrebljenja“. Prema njenim rečima, ovaj projekat pokreće kombinacija oholosti i pohlepe, gde ekstremna oholost navodi pojedince poput Bila Gejtsa ili korporacije kao što je Syngenta da veruju kako mogu imati potpunu kontrolu nad životnim sistemom.

Šiva je tvrdila da pohlepa takođe igra integralnu ulogu u ovom projektu istrebljenja jer navodi ove korporacije i pojedince da oduzimaju ljudima sredstva za održavanje života ili zemlju i ne uzimajući u obzir posledice. Uništavanje ljudskih sistema za održavanje života Šiva smatra „ekocidnim i genocidnim instinktom“, ukazujući na dublje probleme u odnosima moći između globalnih korporacija i običnih ljudi koji zavise od prirodnih resursa za svoj opstanak.

Lokalni aktivizam u Srbiji

U gradovima širom Srbije  žene organizuju radionice permakulture, male eko biznise i zajedničke kompostiranje projekte.

U Srbiji žene organizuju radionice permakulture i male eko biznise kroz različite inicijative i udruženja koja promovišu održivi razvoj i zelene prakse. Neki od primera su:

• Udruženje „Srbija za mlade“ organizuje radionice permakulture, koje traju nekoliko dana i obuhvataju predavanja, praktične radionice, rad u grupi i teren, sa fokusom na održivu poljoprivredu i život u skladu sa prirodom. Radionice vode sertifikovani permakulturni dizajneri i edukatori. Na primer, radionica na Staroj planini u maju 2025. uključuje teme od uvoda u permakulturu do praktičnih primena u svakodnevnom životu, kao i podršku nastavljačima i zajednici kroz aktivnosti i diskusije. Ove radionice takođe promovišu socijalno preduzetništvo i podržavaju žene u održivim projektima.
• Instagram profili i organizacije redovno najavljuju radionice i programe permakulture u Srbiji koje vode žene ili značajno podržavaju žensku zajednicu. Radionice se sastoje od teorijskih i praktičnih segmenata i ciljaju osnaživanje polaznika u stvaranju održivih eko-biznisa i zajednica.
• Organizacije poput Perforum i Volonterski centar Vojvodine takođe sprovode kamp radionice i kurseve permakulture u Srbiji, uključujući aktivnosti za razvoj urbanih bašta i ekoloških biznisa, čime doprinose ekološkoj edukaciji i praksi.

Ova udruženja i radionice povezuju žene koje žele da pokrenu male eko biznise kroz praktično znanje o permakulturi, održivom uzgoju biljaka, očuvanju životne sredine i razvoju socijalnih i ekonomskih mreža.

Zašto je ekofeminizam važan u 2025. godini?

1. Širi perspektivu održivosti – ekologija nije samo „zelena politika“, već zajednička borba za ljudska prava i prirodu.
2. Podstiče lokalno liderstvo – žene koje rade sa zemljom i zajednicom bolje razumeju realne potrebe i rešenja.
3. Nudi konkretne prakse – kompostiranje, recikliranje, zajedničke bašte, lokalni biznisi sa ekološkom svrhom.

Poziv na akciju i angažman (CTA):

Koju ženu iz svoje sredine najviše povezuješ sa zaštitom prirode – baka, profesorica, komšinica? Napiši njen primer u komentarima, podeli ovaj tekst sa njom i sa zajednicama koje vrednuju ekologiju i ženska prava.

O autorki:

Sandra je novinarka, fotografkinja i teoretičarka medija, kulture i ekologije sa više od 20 godina iskustva u istraživanju rodnih odnosa i održivih praksi. Piše o ekofeminizmu u medijima i vodi radionice koje povezuju aktivizam, žensku snagu i zaštitu prirode.

„Kada sam pre skoro deset godina započela svoje putovanje kroz ekofeminizam, nisam mogla ni zamisliti kako će to promeniti moj pogled na svet. Odrastajući u post-socijalističkoj Srbiji, bila sam svedok kako se ekonomske i političke promene često manifestuju kroz uništavanje prirode, dok su žene ostajale na marginama društvenih odluka. Ovo iskustvo je zasadilo seme koje će kasnije izrasti u portal ecofeminizam.com. Prvi susret sa ovom filosofijom nije došao iz akademskih učionica, već iz neposrednog posmatranja žena u mojoj zajednici koje su spontano preuzimale ulogu čuvara životne sredine. Videla sam ih kako vode lokalne inicijative za zaštitu prirodnih resursa dok se istovremeno bore za svoj glas u javnom prostoru, što mi je otkrilo duboke veze između ekoloških pitanja i rodne ravnopravnosti. Vremenom sam počela da razumem ekofeminizam ne samo kao spoj ekološke zaštite i ženskih prava, već kao sveobuhvatni pogled na svet koji prepoznaje međusobnu povezanost različitih oblika potlačivanja – bilo da je reč o eksploataciji prirode, marginalizaciji žena ili bilo kom drugom obliku društvene nepravde“, izjavila je Sandra Iršević o svom susretu sa ekofeminizmom i dodala:

„Prekretnica u mom razumevanju dogodila se kada sam otkrila rad globalnih učiteljica poput Vandane Šive, čija beskompromisna kritika korporativne kontrole nad semenom i hranom otvorila mi je oči za planetarne dimenzije našeg lokalnog aktivizma. Šiva je tvrdila da pohlepa takođe igra integralnu ulogu u ovom projektu istrebljenja jer navodi ove korporacije i pojedince da oduzimaju ljudima sredstva za održavanje života ili zemlju i ne uzimajući u obzir posledice. Kroz rad australijske filozofkinje Val Plumwood razumela sam kako isti obrasci mišljenja koji dehumanizuju žene doprinose degradaciji prirode, što je postalo ključno za moj pristup ekofeministickom aktivizmu. Međutim, najvažnije otkriće bilo je da ekofeminizam u Srbiji ima svoje jedinstvene karakteristike koje izviru iz našeg specifičnog konteksta – naše žene sa sela, često nesvesno, svakodnevno praktikuju ekofeministicke principe kroz održivu poljoprivredu i očuvanje tradicionalnih znanja, pokazujući se kao istinske čuvarke biodiverziteta i kulturnog nasleđa naše zemlje“.

Ekofeminizam kao put ka pravednosti

Ekofeminizam nije trend – to je potreba. Da bismo imali održivu budućnost, moramo zajedno raditi na osnaživanju žena, zaštiti prirode i izgradnji pravde.

Podeli ako se slažeš. Komentariši ako te inspiriše. Delimo znanje – da obrazujemo i motivišemo jedni druge.