Svetski dan secesije: Subotica brani svoje arhitektonsko nasleđe
Svetski dan secesije, koji se obeležava 10. juna, ove godine je u Subotici dobio posebnu dimenziju. Grad poznat po svojoj jedinstvеnoj arhitekturi pokušava da pronađe balans između čuvanja istorijskog nasleđa i potreba savremenog razvoja. I nije to nimalo lak zadatak.
Stručna konferencija „Secesija i savremena arhitektura“, održana u Velikoj večnici Gradske kuće, okupila je eksperte koji se bore sa pitanjem koje muči sve gradove sa bogatim nasleđem – kako sačuvati ono što je vredno, a pritom ne zaustaviti život?
Svetski dan secesije u službi dijloga između prošlosti i budućnosti
Možda je najvažnije što je konferencija postavila pitanje koje se često izbegava – da li zaštita znači konzerviranje ili možda nešto drugo? Čila Goli, zamenica gradonačelnika, bila je jasna:
„Nije nam cilj da zaštitom spomenika kulture ugasimo razvoj turizma ili savremeni razvoj grada.“
Ova rečenica krije u sebi suštinu problema sa kojim se suočavaju mnogi evropski gradovi. Subotica ima više desetina ugroženih objekata, a svaki plan mora da pronađe mesto i za staro i za novo.
Projekat „Sharing values“, vredan pet miliona evra, možda je dobar primer kako to može da funkcioniše. U partnerstvu sa mađarskom opštinom Kiškunhalaš, Subotica će renovirati krov svoje Gradske kuće. Tri i po miliona evra ide za subotičke projekte – značajna suma koja pokazuje ozbiljnost namera.
Mislim da je zanimljivo kako se turizam spominje kao deo rešenja, a ne kao problem. Često vidim gradove koji se plaše turista jer mogu da „pokvarе“ autentičnost. Ovde je pristup drugačiji, secesijsko nasleđe se vidi kao resurs koji može da služi razvoju, ne kao teret.
Nove zgrade menjaju identitet: Svetski dan secesije kao podsetnik na vrednosti
Prof. dr Dubravka Đukanović sa Akademije umetnosti je možda najdirektnije postavila pitanje koje svi vide, ali malo ko govori naglas. Kada prođete ulicama koje su nekada krasile samo istorijske građevine, danas na svakoj trećoj lokaciji vidite nove stambene zgrade koje „u potpunosti menjaju identitet grada“.
To nije samo estetski problem. Grad gubi ono što ga čini prepoznatljivim, ono zbog čega se uopšte spominje u kontekstu evropskog arhitektonskog nasleđa. Subotica je među 25 gradova iz 16 zemalja koji predstavljaju umetničko-arhitektonsko stvaralaštvo na prelazu iz 19. u 20. vek. To nije mala stvar.
Sinagoga i Gradska kuća su najznačajniji objekti, ali kontekst je jednako bitan.
„Svi manji objekti iz istog perioda jednako su važni, čine tkivo Subotice“, objašnjava prof. Đukanović.
Možda je to ključ – ne čuvamo samo monumentalne zgrade, već celo tkivo grada.
Plan detaljne regulacije za Zonu II trebalo bi da zaštiti 55 objekata. To deluje ambiciozno, ali i potrebno. Slični planovi se prave i za Palić, gde će mere biti još strože.
Secesija kao osnov za budućnost
Ono što možda najviše ohrabruje jeste pristup koji ne gleda na secesiju kao na muzejski eksponat. Organizatori konferencije su je postavili kao „osnov i izvor za turističke ponude našeg grada“. To znači da se istorija ne konzervira zbog nje same, već se koristi kao platforma za razvoj.
Možda zvuči pragmatično, ali upravo ta praktičnost može da bude spas za mnogе istorijske gradove. Kada nasleđe postane ekonomski opravdano, lakše je pronaći novac za restauraciju, lakše je objasniti građanima zašto su ograničenja potrebna.
Konferencija je imala i praktičnu stranu – predstavljeni su primeri dobre prakse iz drugih gradova koji već obnavljaju secesijske objekte. Učenje iz tuđih iskustava nije luksuz, već potreba. Zašto ponavljati greške koje su drugi već napravili?
Dialog između predstavnika zaštite kulturnog nasleđa i modernog urbanog razvoja nije uvek lak. Često su to sukobljeni interesi, različiti prioriteti. Ali ovakve konferencije pokazuju da je moguće pronaći zajednički jezik, možda čak i zajedničke ciljeve.
Svetski dan secesije u Subotici nije bio samo obeležavanje datuma. Bio je podsetnik da se nasleđe ne čuva zatvaranjem u staklene kutije, već pronalaženjem načina da služi budućnosti. I možda je baš to najveća vrednost ovakvе secesije – ona živi, razvija se, prilagođava se vremenu u kome postoji.
