Svetski dan životne sredine 2025: Zaustavimo zagađenje plastikom

Petog juna 2025. godine obeležava se Svetski dan zaštite životne sredine, a ovogodišnja poruka je jasna: zaustavimo zagađenje plastikom. Ujedinjene nacije su 1973. godine ustanovile ovaj dan, a Južna Koreja je domaćin ovogodišnjih aktivnosti koje se fokusiraju na jedan od najurgentijih ekoloških izazova našeg vremena.

Kampanja #BeatPlasticPollution, koju vodi Program UN za životnu sredinu (UNEP), mobiliše zajednice širom sveta na sprovođenje konkretnih rešenja. Cilj je jasan – smanjiti upotrebu plastike, povećati njenu ponovnu upotrebu i reciklažu, te promeniti naš odnos prema ovom materijalu koji je postao deo svakodnevice.

Alarmantni podaci o plastičnom zagađenju

Plastika se koristi gotovo u svemu – od posuđa do medicinskih uređaja. Procenjuje se da je od sredine prošlog veka čovečanstvo proizvelo oko 9,2 milijarde tona plastičnih materijala. Od toga je sedam milijardi tona postalo otpad. Ovi brojevi nisu samo statistika, već odraz krize koja zahteva hitno delovanje.

Proizvodnja plastike predstavlja jedan od energetski najintenzivnijih industrijskih procesa na svetu. Učestvuje sa šest odsto u svetskoj potrošnji nafte i značajno doprinosi klimatskim promenama. Procenjuje se da je 2020. godine proizvodnja plastike bila odgovorna za više od tri odsto emisija gasova staklene bašte koji zagrevaju planetu.

Oko 11 miliona tona plastičnog otpada svake godine završi u rekama, jezerima, morima i oceanima. Tu se plastika razgrađuje na mikroplastiku – fragmente između jednog nanometra i pet milimetara. Ove sitne čestice pronađene su u najdubljem delu okeana, Marijanskom rovu, ali i na najvišem vrhu sveta – Mont Everestu.

Mikroplastika u ljudskom organizmu

Možda najzabrinjavajuće je što disanjem i gutanjem plastika dospeva u tela ljudi i životinja. Svaka osoba na planeti godišnje konzumira više od 50.000 plastičnih čestica, a mnogo više ako se uzme u obzir udisanje. Neka istraživanja pokazuju da nanoplastika manja od jednog mikrometra može proći kroz kožu.

Mikroplastika se akumulira u jetri, testisima, pa čak i u majčinom mleku. Jedna studija je otkrila da litar flaširane vode sadrži u proseku 240.000 mikroplastičnih čestica. Istraživači još uvek proučavaju dugotrajne posledice po zdravlje, ali količina mikroplastike koju unosimo alarmantna je.

Mikroplastika se akumulira i u zemljištu iz kanalizacije i deponija, kao i usled upotrebe plastike u poljoprivredi. Studije pokazuju da mikroplastika ometa fotosintezu, što može ugroziti proizvodnju hrane.

Ekonomski uticaj plastičnog zagađenja

Godišnji društveni i ekološki troškovi zagađenja plastikom kreću se između 300 i 600 milijardi američkih dolara. Ovi troškovi uključuju štetu po zdravlje, čišćenje zagađene životne sredine i ekonomske gubitke u sektorima kao što su turizam i ribarstvo.

Svetska proizvodnja otpada prošle godine dostigla je procenjenih 400 miliona tona plastičnog otpada. Ovaj „pljusak“ flašica za vodu i šampon, kontejnera, poliesterskih majica, PVC cevi i drugih plastičnih proizvoda deo je krize plastičnog zagađenja za koju stručnjaci kažu da pustoši ekosisteme i podstiče klimatske promene.

Cirkularna ekonomija kao put ka rešenju za plastično zagađenje

Ključ za smanjenje količine plastičnog otpada leži u prelasku na principe cirkularne ekonomije. To znači preispitivanje načina na koji se proizvodi od plastike dizajniraju, proizvode i koriste. Trenutne procene pokazuju da je danas samo 21 odsto plastike ekonomski reciklabilno – što znači da je vrednost recikliranog materijala dovoljno visoka da pokrije troškove sakupljanja, sortiranja i obrade.

U praksi se reciklira još manje. Samo devet odsto proizvedene plastike stvarno se reciklira, prema studiji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Nekoliko razloga objašnjava ovaj nizak procenat. Mnogi plastični proizvodi nisu dizajnirani za ponovnu upotrebu i recikliranje. Neki su previše krhki za recikliranje, dok se drugi mogu reciklirati samo jednom ili dva puta.

Potrebno je dizajnirati proizvode od plastike tako da budu pogodni za višekratnu upotrebu i da mogu da se recikliraju na kraju životnog veka. Kompanije treba da prestanu sa dodavanjem nepotrebne mikroplastike u svoje proizvode. Jačanje sistema za prikupljanje i recikliranje otpada pomoći će u sprečavanju da plastični proizvodi dospeju u životnu sredinu.

Južna Koreja prednjači u borbi protiv plastičnog otpada

Ovogodišnji domaćin Svetskog dana zaštite životne sredine je ostrvska pokrajina Džedžu u Južnoj Koreji. Ova zemlja je među predvodnicima borbe protiv plastičnog otpada, zahvaljujući višedecenijskom angažovanju u sprovođenju proširene odgovornosti proizvođača.

Strategija Južne Koreje za plastiku obuhvata ceo životni ciklus – od proizvodnje i dizajna do upotrebe, ponovne upotrebe i reciklaže. Kroz saradnju vlade, privrede i građana, zemlja aktivno gradi cirkularnu ekonomiju i smanjuje otpad na samom izvoru.

Džedžu je 2022. postavio cilj da najkasnije 2040. eliminiše zagađenje plastikom. To je jedina provincija Južne Koreje gde građani moraju da odlažu otpad u specijalizovanim reciklažnim centrima, što podstiče bolju separaciju otpada i višu stopu reciklaže. Takođe je prva uvela sistem povratne naknade za jednokratne čaše.

Jednokratna plastika kao glavni uzročnik zagađenja

Glavni izvor plastičnog zagađenja su jednokratni plastični proizvodi koji se ne cirkulišu u ekonomiji, preopterećuju sisteme za upravljanje otpadom i završavaju u životnoj sredini. Najčešći jednokratni plastični proizvodi su flašice za vodu, dispenzeri, kese za poneti, jednokratni pribor za jelo, kese za smrzavanje i ambalažna pena.

Ovi proizvodi postali su sastavni deo svakodnevnog života ljudi. Polietilen tereftalat (PET) se koristi za flašice za vodu i dispenzere. Polietilen visoke gustine (HDPE) nalazi se u flašicama za šampon, flašicama za mleko i kesama za smrzavanje. Polipropilen (PP) se koristi za kese za čips, posude za mikrotalasnu i čepove za flaše.

Globalni odgovor na krizu plastičnog zagađenja

Zemlje širom sveta trenutno pregovaraju o međunarodno obavezujućem sporazumu za završetak plastičnog zagađenja. Međuvladini pregovarački komitet će se sastati za drugi deo pete sesije od 5. do 14. avgusta 2025. u Ženevi, Švajcarskoj.

Pregovori predstavljaju priznanje svetskih lidera ozbiljnosti krize plastičnog zagađenja i potrebe za pravno obavezujućim sporazumom. „Plastično zagađenje je jedna od najgorih ekoloških pretnji kojima se Zemlja suočava, ali to je problem koji možemo rešiti“, rekla je Elisa Tonda, šef Sektora za resurse i tržišta UNEP-a.

Bez odlučnih mera, problem plastičnog zagađenja će se samo pogoršavati. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj predviđa da će se do 2060. plastični otpad skoro utrostručiti na milijardu tona godišnje. Ako se nastave trenutni trendovi, to će dovesti do povećanja plastičnog zagađenja, pri čemu će skoro polovina novonastlog plastičnog otpada biti odložena na deponije, spaljena ili izgubljena u životnoj sredini.

Inovativna rešenja koja mogu da zaustave zagađenje plastikom

Vlade, korporacije, neprofitne organizacije i ljudi širom sveta već uvode inovativna rešenja za završetak plastičnog zagađenja. Istraživanja sugerišu da pristup životnom ciklusu može uštedjeti svetu 4,5 triliona američkih dolara društvenih i ekoloških troškova do 2040. godine.

Pristup životnom ciklusu znači da se posmatra svaki stadijum života proizvoda – od proizvodnje, dizajna i potrošnje do odlaganja. U praktičnim terminima, to znači smanjenje zavisnosti od jednokratnih plastičnih proizvoda. Znači redizajniranje plastičnih proizvoda tako da traju duže, manje su opasni i mogu se ponovo koristiti i na kraju reciklirati.

Potrebno je pronaći alternative za plastiku u nizu proizvoda i sprečiti da plastika prodre u životnu sredinu. „Treba da prestanemo da mislimo o rešenjima za plastično zagađenje kao o trošku“, rekla je Tonda. „To su investicije u zdrava društva i zdravu planetu – stvari koje bi donosile dividende generacijama koje dolaze“.

Kampanja #BeatPlasticPollution

Od 2018. godine, kampanja #BeatPlasticPollution koju vodi UNEP zagovara pravedan, kolektivan i globalni prelazak u svet oslobođen plastičnog zagađenja. Program UN za životnu sredinu nastoji da mobiliše zajednice širom sveta na sprovođenje rešenja koja mogu zaustaviti zagađenje plastikom.

Svetski dan zaštite životne sredine na 5. juni najveći je međunarodni dan za životnu sredinu. Predvođen od strane UNEP-a i održavan godišnje od 1973, događaj je porastao u najveću globalnu platformu za ekološke aktivnosti, sa milionima ljudi širom sveta koji se angažuju da zaštite planetu.

Ove godine Svetski dan životne sredine pridružuje se kampanji #BeatPlasticPollution da završi plastično zagađenje. Fokus je na načinima sprečavanja da plastični otpad pobegne u životnu sredinu, kao što je suzbijanje zagađenja od jednokratnih plastičnih proizvoda i redizajniranje plastičnih proizvoda tako da duže traju.