Sok od koprive kao simbol održivog ženskog biznisa

Sok od koprive postaje sve popularniji prirodni napitak koji simbolizuje spoj tradicionalnog znanja i savremenog ženskog preduzetništva. Priča Nataše Gažo iz Subotice predstavlja inspirativan primer kako se staro znanje može transformisati u uspešan savremeni biznis. Ovde nije reč samo o ideji i proizvodu, nego, spoj brige za planetu, porodicu i žensku ekonomsku nezavisnost.

Kopriva, biljka koju mnogi smatraju korovom, u rukama ove preduzimljive žene postala je temelj porodičnog biznisa. Povezuje  tradicionalno znanje sa savremenim potrebama tržišta. Ovaj pristup predstavlja suštinu ekofeminističke filozofije. To je prepoznavanje vrednosti onog što je prirodno, tradicionalno i često zanemareno u patrijarhalnim ekonomskim sistemima.

Tradicionalno znanje kao osnova inovacije

Nataša Gažo započela je svoju preduzetničku priču kroz pripremu zimnice, aktivnost duboko ukorenjenu u ženskoj tradiciji.

„Pravimo sok od koprive, to je nešto novo kod nas“, kaže ona.

Ovaj redak sok, zapravo predstavlja revitalizaciju starih recepta koje su žene generacijama koristile za čuvanje zdravlja porodice.

Sok od koprive koji Nataša priprema nastaje kroz jednostavan, ali promišljen proces. Kopriva se bere isključivo u netaknutoj prirodi.Daleko od puteva i zagađenja, što govori o svesnom izboru kvaliteta nad kvantitetom. Proces pripreme počinje potapanjem sveže ubrane koprive u vodu uz dodatak limuna na 24 sata.

„Ne stavljamo veliku količinu limuna, jer znamo da kopriva već sadrži mnogo vitamina C, kao i gvožđa, kalcijuma, magnezijuma, mangana“, objašnjava Nataša.

Ovaj pristup odražava duboko razumevanje prirodnih procesa i poštovanje prema biljnim svojstvima – nešto što karakteriše tradicionalno žensko znanje o ishrani i zdravlju.

Porodični biznis nastao od hobija

Ono što čini ovu priču još značajnijom jeste način na koji je zajednički rad. Nataša i njen suprug Jovan Perin dele odgovornosti na način koji poštuje različite sposobnosti i afinitete. Jovan se bavi nabavkom sirovina, koristeći svoj pristup subotičkoj šumi kroz posao na Makovoj sedmici u Lovištu.

Uz osmeh, Jovan objašnjava svoj deo posla:

„Ovo ne bi mogla jedna osoba da radi i pomažem joj u svemu. Zaposlen sam na Makovoj sedmici u Lovištu, imam pristup šumi gde je čista kopriva i uglavnom uberem gde su najlepši delovi. Ruke nisu u rukavicama. Bez rukavica berem, malo peče ali prija rukama.“

„Peče, ali ne kostistim rukavice“, kaže Jovan.

Sok od koprive koji proizvodi Nataša nosi u sebi bogatstvo nutritivnih vrednosti koje su žene kroz vekove koristile za čuvanje zdravlja porodice. Kopriva je prirodna riznica vitamina C, gvožđa, kalcijuma, magnezijuma i mangana. Ovi minerali i vitamini su ključni za žensko zdravlje, posebno tokom reproduktivnog perioda.

„Kopriva je odlična za anemiju, visok pritisak, alergije, bolove u zglobovima i mišićima, a pomaže i kod problema sa uvećanom prostatom kod muškaraca“, kaže Nataša, demonstrirajući holistički pristup zdravlju koji obuhvata potrebe cele porodice.

Anemija je česta, problemi sa alergijama koji pogađaju decu, bolovi u zglobovima koji muče starije članove porodice, sve to sok od koprive može da ublaži na prirodan način.

Čista proizvodnja kao etički izbor

Ono što izdvaja proizvodnju Nataše Gažo na tržištu prirodnih proizvoda jeste potpuna predanost čistom proizvodu. Njeni sokovi su bez dodatog šećera, bez konzervansa, pa čak i bez meda.

„Ne koristimo nikakve dodatke. Ako neko baš ne može da pije bez imalo slatkoće, može sam da doda malo meda“, objašnjava ona.

U vremenu kada se tržište preplavljuje produktima punim veštačkih dodataka, Natašin sok od koprive vraća nas osnovama, čistom ukusu i maksimalnoj nutritivnoj vrednosti koju priroda može da pruži.

Takav pristup proizvodnji zahteva veće ulaganje vremena i energije. Kao rezultat daje proizvod koji poštuje i telo potrošača i životnu sredinu. To je suština ekofeminističke ekonomije, proizvodnja koja ne eksploatiše već neguje.

Državna podrška ženskom preduzetništvu

Natašina priča dobila je dodatnu dimenziju kroz državnu podršku ženskom preduzetništvu.

„Prošle godine sam dobila sredstva i to nam je mnogo značilo“, kaže ona, naglašavajući važnost ovakvih programa za žene koje žele da pokrenu sopstveni posao.

Ova podrška predstavlja prepoznavanje vrednosti ženskog doprinosa ekonomiji, posebno u segmentu malih porodičnih biznisa koji čuvaju tradicionalno znanje. Sok od koprive kao proizvod simbolizuje upravo ono što društvo treba da podrži, autentičnost, kvalitet i održivost.

Ovakvi programi omogućavaju ženama da transformišu svoje znanje i veštine u ekonomsku nezavisnost, što je jedan od ključnih ciljeva ekofeminizma.

Ideja za proizvodnju soka od koprive i drugih prirodnih sokova potekla je direktno od potrošača.

„Ljudi su se sve više okretali zdravijem načinu života. Tako smo odlučili da probamo i sa sokovima“, kaže Nataša, pokazujući kako preduzetnice čitaju tržišne signale i prilagođavaju svoju ponudu.

Ovaj organsko nastali zahtev za zdravijim alternativama odražava rastući trend zdravog načina života. Potrošači ne traže samo proizvod, već i priču, vrednosti i autentičnost koja stoji iza njega. Sok od koprive iz Subotice ispunjava sve te kriteriume.Njen sok od koprive nije samo poslovni proizvod. To je dokaz da žene mogu da kreiraju održive ekonomske modele koji poštuju i prirodu i zajednicu.

Ekofeminizam u praksi

Priča Nataše Gažo predstavlja konkretnu primenu ekofeminističkih principa. Kroz proizvodnju soka od koprive, ona ostvaruje:

• Ekonomsku nezavisnost – kreirajući vlastiti izvor prihoda
• Ekološku odgovornost – koristeći prirodne sastojke i održive metode
• Društvenu korist – pružajući zdravi proizvod zajednici
• Očuvanje tradicije – valorizujući staro znanje u novom kontekstu
• Žensko solidarnost – ohrabrujući druge žene da pokrenu biznis

Kopriva kao metafora otpornosti

Sok od koprive Nataše Gažo simbolizuje više od napitka. To je metafora ženskog preduzetništva koje koristi ono što društvo često zanemaruje ili smatra „korovom“. Kopriva, biljka koja raste svugde i koju mnogi žele da uklone, u rukama mudre žene postaje izvor zdravlja i prosperiteta.

Ova priča pokazuje da ekofeminizam nije samo teorija već živa praksa kroz koju žene kreiraju alternativne ekonomske modele. Modeli koji ne eksploatišu već neguju, koji ne uništavaju već obnavljaju. Koji ne marginalizuju već uključuju.

U vremenu klimatskih promena i ekonomskih neizvesnosti, ovakvi primeri pokazuju put ka budućnosti u kojoj žensko znanje, prirodni resursi i održivo poslovanje čine temelj nove ekonomije. Sok od koprive iz Subotice nije samo lokalni proizvod. To je vizija sveta u kome je moguće uspešno poslovati poštujući planetu i ljude.