Kako su ekofeminizam i poluprovodnici postali saveznici

Poluprovodnici su srce savremenih tehnologija – od mobilnih telefona do računara i automobila.Da li ste znali da za pravljenje jednog jedinog čipa, onog sitnog dela bez kog vaš telefon ne bi postojao, potrebna je ogromna količina vode? I ne bilo kakve vode, već ultračiste. I to u svetu gde milioni ljudi nemaju pristup čistoj vodi ni za piće. E pa, tu dolazimo mi – sa pitanjima, sa empatijom, sa borbom. Jer dok velike korporacije jure profit, mi moramo da pitamo: po koju cenu?

U ovoj priči o vodi i tehnologiji, upliće se i jedna neočekivana tema – ekofeminizam. Ne, to nije samo neka hipi filozofija iz 70-ih. To je ozbiljan odgovor na pitanje kako spasiti planetu tako da niko ne ostane isključen. Ni žene. Ni priroda. Ni zajednice koje nisu u fokusu moći.

Šta Veolia radi i zašto treba da nas zanima?

Veolia, globalni gigant u tretmanu vode, nedavno je potpisala ugovor vredan 550 miliona dolara kako bi izgradila postrojenje za reciklažu vode u jednoj ogromnoj fabrici poluprovodnika u SAD. Taj ugovor je zanimljiv ne samo zbog brojeva, već i zbog toga kako rešavaju problem. Koriste tehnologije kao što su ultrafiltracija, reverzna osmoza, i njihove patentirane ZeeWeed™ membrane (da, zvuči kao iz Marvela, ali je stvarno nauka) da dnevno recikliraju oko 8.000 kubnih metara vode.

Super, zvuči kul. Ali hajde da budemo iskreni, to nije dovoljno. Jer koliko god njihova tehnologija bila pametna, pitanja pravde ostaju. Da li reciklirana voda ide nazad zajednicama? Da li žene u lokalnim sredinama imaju glasa u tome kako se resursi koriste? Da li ih iko pita?

Voda je političko pitanje

Voda nije samo prirodni resurs – ona je politička moć. Kada neko kontroliše vodu, kontroliše život. I upravo zato moramo da pričamo o vodi kroz feminističku prizmu. Jer nestašica vode najviše pogađa žene. I to ne korporativne direktorke, nego majke u siromašnim delovima sveta koje nemaju gde da napune flašu vode. Devojčice koje propuštaju školu jer u školi nema WC-a sa tekućom vodom.

Zato ekofeminizam ne razdvaja prirodu od društva. Smatram i uvek kažem: ako se borimo za čistiju planetu, moramo da se borimo i za ravnopravnost. Jer jedno bez drugog ne ide.

GreenUp strategija – dobra ideja, ali…

Veolia se hvali svojim GreenUp planom – do 2027. planiraju da ulože 4 milijarde evra, od čega 2 milijarde ide direktno u vodene tehnologije. I to jeste korak napred. Ali korporativna strategija nije vredna mnogo ako ne uključuje i lokalne zajednice. Ako žene, posebno one iz zajednica koje najviše trpe posledice klimatskih promena, nemaju mesto za stolom – onda to nije pravi napredak. To je greenwashing sa lepim logoom.

Gde je tu tvoja i moja uloga?

Mi na portalu Ecofeminizam.com ne pišemo tekstove samo da bi se čitali – pišemo ih da bismo pokrenule promenu. Jer nije dovoljno da budemo informisani. Moramo da budemo glasni. Da pitamo ko ima pristup vodi. Da podržimo projekte koji vraćaju resurse zajednicama. Da guramo žene u prve redove kada se priča o klimi i tehnologiji.

I zato, sledeći put kada čuješ reč „tretman vode u industriji poluprovodnika“ – nemoj da isključiš mozak. Uključi srce. Jer u toj vodi, u tom čipu, u toj fabrici, skriva se i naša priča.

Voda je svima potrebna. Ali pravo na nju ne deli se ravnopravno. Hajde da to promenimo.