Prvi maj: Koliko se danas poštuju prava radnika,posebno žena?

Prvi maj, poznat kao Međunarodni praznik rada, obeležava se širom sveta kao dan posvećen borbi za radnička prava. Njegovi koreni sežu u 1886. godinu kada su radnici u Čikagu organizovali štrajkove zahtevajući osmočasovno radno vreme. Ovi događaji su postavili temelje za ustanovljenje praznika koji danas simbolizuje solidarnost i borbu za prava radnika.

Zamisli jutro Prvog maja: miris procvalih bagrema, zvuk cvrčaka i smeh iz parka gde se okupljaju porodice, prijatelji, komšinice. Negde u pozadini, u tišini, šapuće se o nepravdi na poslu, o platama koje kasne, o šefovima koji ne razumeju šta znači biti žena i radnica u isto vreme. Prvi maj nije samo dan za roštilj – to je dan kada se prisećamo da su radnička prava izborena na ulici, znojem i hrabrošću žena koje su, rame uz rame s muškarcima, nosile transparente i decu u naručju.

Ekofeminizam i praznik rada

Na portalu ecofeminizam.com, želimo da podsetimo – prava radnika su prava žena, a prava žena su prava prirode. Nije slučajno što su žene prve stale ispred buldožera kada su šume sečene, što su organizovale štrajkove u tekstilnim fabrikama, što su podigle glas protiv zagađenja reka iz kojih pojimo decu. Ekofeminizam nas uči da su borba za dostojanstven rad i borba za čist vazduh, vodu i zemlju – ista borba. Patriarhat i kapitalizam su nas naučili da su žene i priroda tu da služe, da trpe, da ćute. Ali mi znamo bolje.

Danas, 2025. godine, dok slavimo Prvi maj, setimo se da je svaka žena koja radi na njivi, u fabrici, u školi, u bolnici, u prodavnici – nosilac promena. Da su njene ruke umorne ne samo od posla, već i od borbe protiv nepravde. Da su njene misli često okupirane pitanjem: „Hoće li mi plata biti dovoljna za račune? Hoće li me otpustiti ako zatrudnim? Ko će brinuti o deci dok radim prekovremeno?“

Prvi maj kroz istoriju

Ekofeminizam nas podseća da su žene i priroda povezane ne samo kroz ranjivost, već i kroz snagu. Kao što je Vandana Shiva učila od žena iz pokreta Chipko, istinsko znanje o očuvanju prirode i zajednice dolazi iz iskustva, iz svakodnevne borbe. Žene su čuvarice biodiverziteta, ali i čuvarice dostojanstva na radu. Kada se šume seku, kada se reke truju, kada se fabrike zatvaraju, najpre stradaju žene, deca, najsiromašniji. Ali baš one prve ustaju, organizuju se, pružaju otpor.

Prvi maj je, dakle, više od praznika. To je podsetnik na to da je svaka borba za radnička prava i borba za pravedniji svet. Da nema ekologije bez feminizma, niti feminizma bez ekologije. Da dok god postoji ijedna žena kojoj je uskraćeno pravo na dostojanstven rad, nema ni istinske slobode za društvo ni zdravlja za planetu.

Prvi maj je ustanovljen kao dan sećanja na čikaške radnike koji su se borili za bolje uslove rada. U Srbiji, ovaj praznik je prvi put obeležen 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu . Tokom vremena, obeležavanje Prvog maja evoluiralo je od protesta do uranaka, gde ljudi izlaze u prirodu kako bi proslavili ovaj dan.

Ekofeminizam povezuje borbu za prava žena sa zaštitom životne sredine, ističući kako su žene često na prvoj liniji u očuvanju prirode i zajednice. U kontekstu Prvog maja, ekofeministička perspektiva naglašava ulogu žena u radničkom pokretu i njihovu borbu za ravnopravnost na radnom mestu. Žene su kroz istoriju bile ključne u organizovanju štrajkova i protesta, često suočene sa dvostrukim opterećenjem rada kod kuće i na poslu.​

Proslava Prvog maja na Paliću

Na Paliću, Prvi maj se tradicionalno obeležava urankom, okupljanjem porodica i prijatelja u prirodi. Ove godine, proslava uključuje raznovrstan program:​

• 79. regata Jedriličarskog kluba Palić: Ova tradicionalna regata okuplja jedriličare iz regiona, promovišući sport i zajedništvo.​

• Trimbi biciklistička vožnja: Biciklisti iz Subotice i okoline učestvuju u ovoj vožnji, promovišući zdrav način života i ekologiju.
• Luna park i zabavni sadržaji: Za najmlađe i njihove porodice, luna park nudi razne atrakcije, dok su za odrasle organizovane izložbe i prodaja rukotvorina.​
• Zoološki vrt: Posetioci mogu uživati u hranjenju životinja i edukativnim programima koji promovišu zaštitu životne sredine.​

Božidarka Golubović, direktorka Turističke organizacije Subotica, izjavila je:​

„Za Prvomajski uranak, zabava je ovde zagarantovana. Očekujemo veliku posećenost tokom četiri dana na Paliću. Kao i prethodnih godina, uz blagi porast, za prvi dan se očekuje između 60-70 hiljada ljudi, a za sva četiri dana očekujemo oko 110 hiljada ljudi.“​

Uloga žena u proslavi Prvog maja

Žene igraju ključnu ulogu u organizaciji i učestvovanju u proslavama Prvog maja. Na Paliću, mnoge žene su uključene u pripremu događaja, od organizacije kulturnih programa do pripreme hrane i rukotvorina za prodaju. Njihova posvećenost i trud doprinose uspešnoj proslavi i očuvanju tradicije.​

Prvi maj na Paliću predstavlja spoj tradicije, zajedništva i borbe za prava radnika. Kroz ekofeminističku perspektivu, ističe se značaj uloge žena u očuvanju ovih vrednosti i doprinosu zajednici. Proslava Prvog maja nije samo dan odmora, već i podsećanje na istorijsku borbu za prava koja danas uživamo.

Zato, ovog Prvog maja, slavimo žene koje ne pristaju na ćutanje. Slavimo svaku ruku koja sadi drvo, svaku reč koja brani koleginicu, svaku šetnju protiv zagađenja, svaku pobunu protiv nepravde. Prvi maj je naš, i prirode, i žena, i svih onih koji veruju da je moguće drugačije – pravednije, zelenije, ljudskije.

Neka ovaj praznik bude podsetnik da su prava radnica i zdravlje prirode neraskidivo povezani. Da je svaki naš mali otpor – od odbijanja da radimo prekovremeno bez naknade, do sadnje drveta u dvorištu – deo velike, zajedničke borbe za svet u kojem je svako biće važno.

I zato, dok danas podižeš čašu u parku, seti se: borba traje. I ti si njen deo.