Prvi maj: Prava radnika ugrožena
Radnici, danas sena praznik rada, Prvi maj osećaju kao da su na početku i počinju da se bore i traže tri osmice, kao sa kraja 19.veka: osam sati rada, osam sati odmora i osam sati slobodnog vremena, koje bi trebalo da uključi i vreme za obrazovanje, kulturu, druženje, socijalnu i političku participaciju. Najugroženije je slobodno vreme, jer radnici danas stalno strahuju da od gubtka posla, a kako bi preživeli neretko rade dva ili tri posla.
Krupne promene u svetu drastično utiču na položaj radnika koji danas žive u neizvesnosti i strahu od gubitka posla, zbog čega se njihovi zahtevi za većim platama i smanjenjem nejednakosti sve slabije čuju.
„Prava slika situacije je nešto što je jedan švedski socijaldemokrata rekao sedamdesetih godina – možete kao zaposleni da imate stan, skromnu kuću, sopstveni automobil, da dodamo tome i plazma televizor, a da se jednako ništa ne pitate, da budete nevidljivi kao plebs za vreme Rimskog carstva. Okvir je promenjen, tehnologije, pokretljivost, ali se vaš glas gotovo jednako ne čuje“, kaže profesor Fakulteta političkih nauka i predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković za Tanjug.
Sa druge strane, daleka je prošlost kada su radnici mogli da računaju na stalno zaposlenje i da će sa radnog mesta da odu u penziju. Dolazi do velikih klasnih razlika između bogatih i siromašnih, a nekadašnja srednja klasa postaje sve siromašnija i bliža siromašnima.
U ovom teškim vremenima za egzistenciju radnici su spremni na sve, da rade na crno, lizing, bivaju iznamljivani bez ijedne garancije da će posao da zadrže, a sa druge strane, nalaze se u dužničkom ropstvu prema bankama, jer bez kredita i odloženog plaćanja ne mogu da prežive.
