Građani smatraju da su klimatske promene najveći globalni izazov

Klimatske promene su najveći globalni izazova. Smatra više od 90% građana Srbije smatra i da je potrebno upotrebiti sve raspoložive postupke i tehnološke alate u borbi protiv klimatskih promena. Takođe, većina ispitanika prepoznaje uticaj klimatskih promena na njihovu svakodnevicu. Zbog toga, su i iskazali zabrinutost zbog uticaja ovih promena na budućnost mesta u kojem žive. Sve su ovo rezultati najnovijeg Centra za unapređenje životne sredine.

Da su aktivnosti ljudi najvažniji uzrok klimatskih promena smatra 93% ispitanika, a više od 3/4 u potpunosti opovrgava stav da je Srbija jedna od vodećih zemalja u borbi protiv klimatskih promena. Smatraju da se donosioci odluka ne bave dovoljno klimatskim promenama.

Naučnim podacima o klimatskim promenama se ne veruje?!

Naučnim podacima o klimatskim promenama ne veruje 5.4% ispitanika.I to, (7,6%) muškaraca, što je dvostruko veći procenat onih koji ne veruju naučnim podacima nego među ženama (3,6%).

Samo 20% ispitanika misli da je vazduh oduvek bio zagađen. S ovim stavom se u potpunosti (54,2%) ili delimično (21,2%) ne slaže skoro tri četvrtine ispitanika.

Četiri najzastupljenije posledice klimatskih promena koje su najprisutnije u Srbiji, prema mišljenju ispitanika su: zagađenje vazduha (67,1%),

porast temperature (58,3%),

ekstremni vremenski uslovi (43,8%)

i smanjenje kvaliteta i količine vodnih resursa (42,1%).

Treba napomenuti da zagađenje vazduha nije posledica klimatskih promena. Međutim, svakako je u direktnoj vezi obzirom da preko 70% energije u Srbiji dolazi iz procesa spaljivanja fosilinih goriva.

Građani (57,7%) su samosvesni i prepoznaju sopstvenu odgovornost. Ali smatraju i da Vlada RS (74,8%), Ministarstvo zaštite životne sredine (44,8%) i kompanije (44,65%) imaju najveću odgovornost u borbi protvi klimatskih promena.

Pojedini građani saglasni da menjaju svoje navike

Tačno 16,2% ispitanika je saglasno sa stavom da ništa ne mogu da promene da bi smanjili svoj uticaj na izmenjene klimatske uslove. Primetno je da muški ispitanici (21,3%) pokazuju primetno veći stepen saglasnosti s navedenim stavom u odnosu na ispitanice (12,6%).

Ohrabruje podatak da bi više od dve trećine građana uložilo dodatni trud da smanji sopstveni uticaj na klimatske promene. Da bi to uradili potrebno je više informacija.  

Uprkos povremenom utisku da građani imaju nizak nivo svesti i informisanosti o klimatskim promenama, ovi rezultati navode na zaključak da je situacija znatno povoljnija. Međutim, procenat upućenosti ispitanika opada kada se radi o specifičnim ishodima i posledicama. Zbog toga je važan stalan rad na sveobuhvatnom i detaljnom informisanju i obrazovanju u ovoj oblasti. Kako bi se građani osnažili i uključili u procese ublažavanja i prilagođavanja na klimatske promene, i dali svoj doprinos u skladu sa ličnim mogućnostima.

Stavovi o klimatskim promenama su deo Analize istraživanja o stanju, potrebama i stavovima građana Republike Srbije. Reč je o oblastima energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Istraživanje je sprovedeno u avgustu 2021. godine i u njemu je učestvovalo ukupno 504 ispitanica i ispitanika iz cele Srbije. Kompletno istraživanje možete preuzeti na linku: https://cuzs.org.rs/klima-docs/Analiza-istrazivanja-u-oblasti-energetske-efikasnosti-i-obnovljivih-izvora-energije.pdf

Projekat „Energija promene“ sprovodi Centar za unapređenje životne sredine u saradnji sa udruženjem Klima101. Reč je o projektu Beogradske otvorene škole „Zeleni inkubator“, uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebert.