EU: Obnovljivi izvori energije pobedili fosilna goriva
0
0
Obnovljivi izvori 2020.godine, prvi put generisali više struje od fosilnih goriva u EU. To pokazuju podaci izveštaja kompanije Ember and Agora Energiewende’s, koji prati evropsku tranziciju električne energije. U izveštaju je analizirana kompletnja proizvodnja električne energije tokom 2020. godine u svakoj zemlji EU. Petu godinu za redom Ember, uradio je analizu, u saradnji sa Agora Energievende.
Prema izveštaju 2020. u EU 38% struje generisano pomoću obnovljivih izvora, dok sagorevanjem fosilnih goriva proizvedeno 37% električne energije. Treći izvor energije u EU čini nuklearna energija sa 25%.
OIE, poput energija vetra i sunca, hidroenergija i biomasa, prvi put postali dominantan izvor električne energije u Evropskoj uniji.
EU: najzastupljeni solarna energija i energija vetra
Prema podacima EMBER-a, pomoću energije vetra je generisano 14% struje, hidroelektrane su odgovorne za 13%. Zatim, biomasa je doprinela sa 6%, a solarna energija sa 5% proizvodnje električne energije.
U ukupnoj proizvodnji struje najzastupljeniji su sektori solarne i energije vetra. U periodu od 2015-2020., zabeležili rast proizvodnje od 48%, dok su hidroenergija i biomasa ostali na približno istim vrednostima.
„Značajno je da je Evropa dostigla ovaj prekretnički trenutak na početku decenije globalne klimatske akcije. Brzi rast proivonje energije putem vetra i sunca, uticao je na pad proizvodnje energije putem uglja. ovo je početak. Evropa se oslanja na vetar i solarnu energiju kako bi obezbedila postupno ukidanje uglja do 2030. godine. Pored toga, i ukidanje proizvodnje gasa i zatvaranje nuklearnih elektrana. Pored toga, raste i potreba, za električnom energijom za električne automobile, toplotne pumpe i elektrolizatora”, Dave Jones, Viši analitičar za električnu energiju, Ember.
Obnovljivi izvori su put, prvi korak ka sprečavanju posledica klimatkih promena. Neophodno je da se energetska tranzicija u EU odvija skoro tri puta brže nego u poslednjih pet godina.
„Obnovljivi izvori koji generišu više struje od fosilnih goriva, važna su prekretnica u evropskoj tranziciji čiste energije. Međutim, ne budimo samozadovoljni. Evropski zeleni dogovor – naš odgovor na klimatsku krizu – zahteva oko 100 TVh godišnjih dodavanja obnovljivih izvora. Programi oporavka nakon pandemije stoga moraju ići paralelno sa ubrzanom klimatskom akcijom”, kaže Patrick Graichen, direktor, Agora Energievende.
Pandemija nije uticala na proizvodnju obnovljivih izvora?
Uporedo sa porastom proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora beleži se i pad korišćenja fosilnih goriva. Proizvodnja pomoću uglja je u Evropskoj uniji prošle godine bila za 20% niža nego 2019.
Iako je Covid-19 imao uticaj na sve zemlje, njegov uticaj na odnos fosilnih goriva i OIE, bio je ograničen. Rast obnovljivih izvora, uprkos pandemiji je ohrabrarujući podatak, a procenjuje se da bi pad proizvodnje fosilnih goriva mogao da bude i drastičniji.
Austrija najviše proizvodi obnovljivih izvora energije
smatrano po državama, lideri Evropske unije u proizvodnji električne energije pomoću obnovljivih izvora su Austrija sa 79% udela obnovljivih izvora, Danska sa 78%, kao i Švedska sa 68% i Portugal sa 59%. Mada treba istaći da u Austriji i Švedskoj veliku ulogu imaju hidroelektrane.
Kada govorimo o napretku na polju solarne i energije vetra, tu prednjače Danska, Irska i Nemačka.
Srbija 30% energije dobija od obnovljivih izvora
Srbija trenutno oko 30% svoje električne energije dobija iz obnovljivih izvora, međutim to se u najvećoj meri odnosi na proizvodnju koja dolazi od velikih hidroelektrana. Ostatak struje u Srbiji se proizvodi pomoću uglja zbog čega su emisije gasova sa efektom staklene bašte po jedinici proizvedene energije znatno veće u odnosu na prosek Evropske unije.
