Zaleđena jezera Palić i Ludaš: Zašto nikada nije bezbedno klizati
Stručnjaci iz Palić-Ludaša otkrivaju šokantnu istinu: led debeo svega 2 cm na nekim mestima. Evo šta morate znati pre nego što izađete na led.
Zaleđena jezera Palić i Ludaš izgledaju kao savršena zimska idila, ali iza te lepote krije se smrtonosna opasnost. Dok temperature padaju i led se formira, mnogi građani veruju da je konačno došlo vreme za klizanje. Međutim, stručnjaci upozoravaju, ova jezera nikada nisu bezbedna za klizanje ili šetnju po ledu.
Zaleđena jezera nisu isto što i bezbedna jezera
„Jezero Palić i Ludaš, pošto su i geografski povezani, su jezera koja u zimskom periodu, kada počnu da lede, ionako nisu bezbedna“, kaže Sandra Čokić Reh, rukovodilac sektora zaštite prirode u Javnom preduzeću Palić-Ludaš.
Trenutna merenja pokazuju zabrinjavajuću sliku. „Na Paliću je trenutno led od 6 centimetara, na Ludašu je oko 7 centimetara, ali je to samo na nekim delovima“, objašnjava Čokić Reh. Ono što je posebno alarmantno je situacija u blizini vegetacije.
„U blizini trske i tamo gde se odvijaju neki procesi u vodi, tamo je debljina leda oko 2 centimetra, tako da nikako nije bezbedno za klizanje“, upozorava ona.
Koliko debeo mora biti led da bi bio bezbedan?
Mnogi veruju da je nekoliko dana minusa dovoljno da se led učvrsti dovoljno za klizanje. Realnost je mnogo kompleksnija.
„U prošlosti oko 20 centimetara treba da bude debljina i da budu ledeni dani“, kaže Sandra Čokić Reh. Ali onda dodaje ključno upozorenje koje bi svako trebalo da zapamti.
„Međutim, mi smatramos da za ova panonska eutrofna jezera nikada nije bezbedno, pošto ona nisu homogena, dubina voda je različita, različiti procesi se dešavaju u samoj vodi, i mi ne možemo da znamo na svim delovima koliki je tačno led.“
Njen savet je nedvosmislen: „Za klizanje se koriste površine koje su za to, naravno, predviđene.“
Kako se štite zaleđena jezera: seča trske na Ludašu
Zimski period nije samo vreme opasnosti, to je i vreme kada se odvijaju važne aktivnosti zaštite ekosistema. Seča trske na Ludaškom jezeru tradicija je koja traje već više od 20 godina.
Zašto se trska seče zimi?
„Trska se seče tokom zime, i obično je najpovoljnije da se to radi u zimskom periodu kada postoji ledena kora“, objašnjava Čokić Reh.
Postoje dva glavna razloga za sečenje trske:
Rekultivacija: „Trska u priobalju mahom se seče da bi se ona praktično jačala, i tu bi trebalo svake godine da postoji jedan proces sečenja trske u zimskom periodu, i nova trska će biti jača, i to je u ekonomskom smislu jako dobro.“
Revitalizacija ekosistema: „Trska se seče da bi se biomasa, praktično, iznele te biogene soli, da se iznese iz jezera, i da se na taj način smanjuje eutrofizacija same vode i samog ekosistema.“
Izazovi ove zime
Uprkos planovima, ove godine situacija je problematična. „S obzirom da je na ledu sneg, i kako sam pomenula, led nije dovoljne debljine, lokalno stanovništvo se nije usudilo još uvedno seće trsku“, kaže Sandra Čokić Reh.
„Nadamo se da će u februaru ili krajem januara doći ponovo neki ledeni talas, pa će tada biti prilike.“
Plan je bio da se na 10 do 15 hektara seče trska u priobalnom delu, u saradnji sa lokalnim zajednicama Hajdukovo i Šupljak.
Budućnost zaštite Palića i Ludaša
Dugoročna vizija zaštite ovih panonskih dragulja uključuje održive prakse poput ispaše autohtonim govedima i vodenim bivolima. „Trend je, praktično, da u budućnosti oko celog jezera Ludaš i Palić, gde je to, naravno, moguće, da se realizuje, praktično, ispaša“, objašnjava Čokić Reh.
Ova dva različita pristupa – rekultivacija za ekonomsku isplativost i revitalizacija za ekološki balans – pokazuju koliko je kompleksna zaštita prirodnih resursa.
„Jedan, rekultivacija, da bi se trska jačala, ekonomski da bude isplativa, i drugi, zbog revitalizacije, praktično da smanjimo ili sprečimo sukcesiju ekosistema, koliko je moguće“, zaključuje ona.
Šta možete vi učiniti?
Bez obzira koliko primamljivo izgledala ledena površina jezera, bezbednost uvek mora biti na prvom mestu. Korištenje službenih klizališta nije samo bezbednije – to je i način da pokažete poštovanje prema osetljivim ekosistemima Palića i Ludaša.
Zaleđena jezera su prirodni fenomen koji zaslužuje divljenje sa bezbedne udaljenosti, a ne rizikovanje života na nestabilnom ledu.
Pratite naš sajt za više priča o zaštiti prirode i održivom životu na severu Srbije.
