Žene sa invaliditetom: Istina koja razbija sve predrasude

Kada sam prvi put pročitala podatak da žene sa invaliditetom čine skoro 30% ukupne populacije žena u Evropskoj uniji, shvatila sam koliko malo o njima zaista znamo. Ili bolje rečeno – koliko smo dozvolili da stereotipi i mitovi oblikuju našu sliku o njima umesto da slušamo njihove stvarne priče.

Zamislite da živite u svetu gde vas ljudi automatski smatraju nesposobnom da brinete o deci. Gde vam lekari pokušavaju nametnuti sterilizaciju bez vašeg pristanka. Gde vas na poslu preskače svaka promocija jer su „sigurni“ da ne možete biti liderka. Dobrodošli u stvarnost koju deli 60% od 100 miliona osoba sa invaliditetom u Evropi – žene i devojke koje nose teret dvostruke diskriminacije.

Šta se zaista dešava u Srbiji – priča koja mora da se čuje

Dok pišem ovaj tekst, u Srbiji više od stotinu žena sa invaliditetom hrabro podiže glas kroz Inicijativu žena sa invaliditetom za zagovaranje svojih prava. One dolaze iz svakog okruga naše zemlje, sa različitim vrstama invaliditeta, ali ih spaja jedna zajednička stvarnost – svakodnevno kršenje njihovih osnovnih ljudskih prava.

Povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, ove žene su poslale jasnu poruku: dovoljno je ćutanja. U Srbiji je situacija alarmantna.

Kada te tvoja zemlja ne vidi

Razgovarala sam sa ženama koje su godinama trpele nasilje bez mogućnosti da ga prijave. Zašto? Jer centri za zaštitu nisu fizički pristupačni. Jer nema tumača za znakovni jezik. Jer osoblje nije obučeno da radi sa ženama sa različitim vrstama invaliditeta.

Inicijativa žena sa invaliditetom otkriva brutalne činjenice: zdravstvene ustanove su nepristupačne, informacije nedostupne, a komunikacione barijere svakodnevnica. Najgore od svega? Prisilni medicinski postupci i dalje postoje uprkos zakonima koji bi trebalo da ih zabrane.

Zamislite da odete kod lekara i on donese odluku o vašem telu bez vašeg pristanka. Bez pitanja. Bez poštovanja. To nije horor priča – to je stvarnost za mnoge žene sa invaliditetom u Srbiji.

Zašto društvo još uvek živi u srednjem veku kada su u pitanju žene sa invaliditetom

Evropski forum za osobe sa invaliditetom objavio je pozicioni dokument koji razotkriva najčešće stereotipe. Ono što sam otkrila čitajući ga ostavilo me je bez reči, ali kada sam uporedila sa situacijom u Srbiji, shvatila sam da smo deo iste borbe.

Mitovi koji uništavaju živote

Mit broj jedan: Žene sa invaliditetom nisu sposobne da brinu o deci. Stvarnost? Prema Indeksu rodne ravnopravnosti Evropskog instituta, 28% žena sa invaliditetom aktivno neguje decu i rodbinu – više nego muškarci sa invaliditetom (20%).

Mit broj dva: One ne mogu ili ne treba da imaju decu. Ova opasna zabluda dovela je do toga da su žene sa invaliditetom i dalje žrtve prisilne sterilizacije i abortusa, uprkos tome što su takva dela zabranjena Istanbulskom konvencijom i Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom. U Srbiji, zdravstveni radnici često uskraćuju informacije o kontracepciji i reproduktivnom zdravlju, posmatrajući žene sa invaliditetom kao nesposobne za samostalno odlučivanje.

Mit broj tri: One nisu seksualno aktivne. Ovaj stereotip ima zastrašujuće posledice – zbog pretpostavke o neplodnosti, neki mladi muškarci ih smatraju „sigurnim“ za nezaštićene seksualne odnose. Rezultat? Veći rizik od polno prenosivih infekcija i neželjenih trudnoća.

Nasilje o kojem niko ne govori – dok se dešava svakuda oko nas

Evo dela koji me je najviše pogodio. Žene i devojčice sa invaliditetom u Srbiji suočavaju se sa visokim stepenom izloženosti rodno zasnovanom nasilju – partnerskom, porodičnom, seksualnom i institucionalnom. Mnoge trpe nasilje godinama, zarobljene u ćutanju.

Kada pokušaju da prijave nasilje, susreću se sa zidom ravnodušnosti. Policija relativizuje njihove priče. Pravosuđe ne reaguje blagovremeno. Socijalne službe ih isključuju iz procesa donošenja odluka o njihovim sopstvenim životima.

Posebno me je potresla činjenica da žene sa invaliditetom koje žive u ustanovama – a nemaju izbor jer nedostaje podrška za samostalan život – često su izložene nasilju koje je teže prepoznati, prijaviti i sankcionisati. Tamo postoji atmosfera nekažnjivosti za počinioce.

Pet godina hrabrosti – kako žene sa invaliditetom menjaju Srbiju

U decembru 2020. godine, grupa žena sa invaliditetom rekla je: „Dosta!“ Nastala je Inicijativa žena sa invaliditetom za zagovaranje svojih prava iz saradnje IZ KRUGA VOJVODINA i Kancelarije UNFPA u Srbiji.

Za pet godina, ove neverovatne žene postigle su nešto što institucije nisu – edukovale su više stotina žena sa invaliditetom da samostalno zagovaraju svoja prava. Realizovale su informativne sesije za zdravstvene radnike. Mapirale prepreke u pristupu ustanovama. Motivisale donosioce odluka da konačno vide problem.

Od 3. decembra 2025. godine, njihov glas je još glasniji – Inicijativa je pokrenula profile na Instagramu i Fejsbuku kako bi dosegla do još više ljudi.

Kako stereotipi uništavaju karijere i budućnosti

Pričala sam sa više žena sa invaliditetom koje su mi otvorile oči. Jedna prijateljica mi je rekla: „Imam završen fakultete, govorim jezike. Mešutim kada tražim posao pitaju da li mogu da dođem do radnog mesta, umesto šta mogu da donesem kompaniji.“

Žene sa invaliditetom mogu briljirati u bilo kojoj profesiji – kada im društvo dozvoli. Problem nije u njihovim sposobnostima, već u našim predrasudama.

Tradicionalne rodne uloge već ograničavaju žene u karijeri. Dodajte invaliditet u tu jednačinu, i dobijaćete duplo teže prepreke. One se suočavaju sa mišljenjem da su „neprikladne“ za visokrangirane poslove ili „previše zavisne“ za prilagođavanje radnom okruženju.

Obrazovanje kao ključ promene

Svetska zdravstvena organizacija je jasna: devojčice sa invaliditetom čine najisključeniju grupu dece iz svih obrazovnih okruženja. Mit o „večnom detetu“ dovodi do toga da im se uskraćuje pristup kvalitetnom obrazovanju, što kasnije uništava njihove profesionalne perspektive.

Potrebna nam je revolucija u pristupu:

Sveobuhvatno seksualno obrazovanje mora biti dostupno svim devojčicama, uključujući i one sa invaliditetom. Trenutno, štetni stereotipi često dovode do toga da se njihova seksualnost ignoriše ili negira.

Jednake šanse u obrazovanju od osnovne škole do fakulteta. Bez prilagođavanja i dostupnih resursa, gubimo briljantne umove i potencijale.

Pristupačne zdravstvene usluge, posebno ginekološke i akušerske, koje su trenutno često nedostupne.

Šta Srbija mora da uradi – konkretni zahtevi, ne molbe

Inicijativa žena sa invaliditetom jasno je stavila do znanja nadležnim institucijama – Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu pravde i svim zdravstvenim i socijalnim ustanovama – šta se mora hitno promeniti:

Prvo: Potpuna pristupačnost zdravstvenih i socijalnih usluga. Ne za deset godina. Ne kada budu imali budžet. Sada.

Drugo: Garantovanje prava na informisani pristanak i autonomno odlučivanje. Žene sa invaliditetom nisu deca. One su odrasle osobe koje imaju pravo da odlučuju o svojim telima i životima.

Treće: Unapređena zaštita od svih oblika rodno zasnovanog nasilja. To znači pristupačne centre za pomoć, obučeno osoblje, tumače za znakovni jezik.

Četvrto: Dostupnost pristupačnih informacija i komunikacije u svim ustanovama i sistemima podrške.

Peto: Sistemska edukacija zdravstvenih radnika, policije, pravosuđa i socijalnih službi. Neznanje nije opravdanje. Nedostatak obuke nije opravdanje.

Šesto: Aktivno uključivanje žena sa invaliditetom u kreiranje javnih politika, strategija i zakona koji se tiču njihovih prava. Bez njih, sve odluke su nepotpune.

Šta možemo učiniti – konkretni koraci prema promenama

Evropski forum za osobe sa invaliditetom daje jasne preporuke koje su univerzalne:

Prvо: Slušajte žene sa invaliditetom. Aktivno ih uključujte u kreiranje politika koje se njih tiču. Ništa o njima bez njih.

Drugo: Edukujte se i druge. Podelite ovaj tekst. Razgovarajte o temama koje su neugodne. Samo tako rušimo zidove neznanja.

Treće: Zahtevajte obuke za profesionalce u zdravstvu, policiji i sudstvu. Oni moraju biti osposobljeni da prepoznaju potrebe i zaštite prava žena sa invaliditetom.

Četvrto: Podržite organizacije koje se bore za deinstitucionalizaciju. Žene sa invaliditetom imaju pravo da žive u zajednici, a ne izolovane u ustanovama.

Peto: Bojkotujte medije koji prikazuju žene sa invaliditetom samo kao pasivne i zavisne. Medijska reprezentacija oblikuje društvenu stvarnost.

Zašto je ovo važno za sve nas

Možda mislite da se ovo ne tiče vas lično. Ali svaki put kada ćutimo pred diskriminacijom, postajemo deo problema. Svaki put kada dozvolimo da stereotipi određuju čije živote vrednujemo više, gubimo deo svoje humanosti.

Žene sa invaliditetom nisu statistika – one su vaše komšinice, koleginice, prijateljice, sestre. One su 29,2% žena u EU. U Srbiji, one su preko stotinu glasova kroz Inicijativu koja odbija da bude nevidljiva. One su deo naše zajednice koji smo previše dugo ignorisali.

Prava žena sa invaliditetom su ljudska prava. Njihova zaštita ne sme biti pitanje dobre volje pojedinaca, već zakonska i institucionalna obaveza države. Ne molba. Obaveza.

Promena počinje osvešćivanjem. Nastavlja se akcijom. Završava se kada svaka žena, bez obzira na to da li ima invaliditet ili ne, može slobodno živeti svoj život bez straha od diskriminacije, nasilja ili prisilnih medicinskih zahvata.

Pridružite nam se u ovoj borbi. Posetite ecofeminizam.com i saznajte kako možete doprineti stvaranju pravednijeg društva za sve. Pratite Inicijativu žena sa invaliditetom za zagovaranje svojih prava na društvenim mrežama i budite deo promena koje su odavno trebale da se dese.

izvor: portaloinvalidnosti.net