Veganska revolucija i u Srbiji

Dok srpska gastronomska scena prolazi kroz tihu, ali moćnu transformaciju, veganska revolucija u Srbiji više nije samo pitanje tanjira, već svesti koja se širi daleko izvan restoranskih jelovnika. Kako sve veći broj ljudi bira biljnu ishranu, svesni etičkih i ekoloških prednosti, prirodno se nameće pitanje: šta se dešava sa onim što preostane nakon pripreme tih bogatih obroka? Odgovor leži u kompostiranju – procesu koji veganski stil života čini potpuno održivim.

Šta je zapravo kompostiranje?

Kompostiranje je prirodan, aerobni proces (koji zahteva kiseonik) u kojem mikroorganizmi, poput bakterija i gljivica, razlažu organski otpad. Rezultat je kompost, poznat i kao „crno zlato“ – tamna, mrvičasta materija bogata hranljivim sastojcima koja služi kao najbolje prirodno đubrivo za zemlju.

Za uspešan kompost ključna je ravnoteža između dve grupe materijala:

1. „Zeleni“ materijali (Azot): Ostaci voća i povrća, trava, soc od kafe i ostaci čaja. Oni daju vlagu i hranu mikroorganizmima.
2. „Smeđi“ materijali (Ugljenik): Suvo lišće, grančice, karton, neobojeni papir i slama. Oni obezbeđuju strukturu i omogućavaju protok vazduha.

Šta se sve može kompostirati?

Spisak je duži nego što većina misli. Pored kora krompira i ostataka salate, u komposter idu:

• Iz kuhinje: Ljuske od luka, jezgra jabuka, kora citrusa, ostaci žitarica, stari začini, pa čak i kartonske kutije od jaja (usitnjene).
• Iz doma: Kosa sa četke, dlake kućnih ljubimaca, pamučne krpice ili neobojeni papirni ubrusi.
• Iz bašte: Uvelo cveće i zemlja iz saksija.

Spoj veganstva i ekološke svesti

Povezanost veganske revolucije i kompostiranja je neraskidiva. Prelazak na biljnu ishranu značajno povećava količinu organskog otpada u domaćinstvu – prema nekim procenama, on čini čak 30–40% našeg svakodnevnog smeća. Kada taj otpad završi na deponiji, on truli bez kiseonika i oslobađa metan, gas koji je višestruko štetniji za klimu od ugljen-dioksida.

Kompostiranjem, veganski pokret u Srbiji ide korak dalje od „neškodjenja životinjama“. On postaje regenerativan. Umesto da budemo samo potrošači plodova zemlje, mi vraćamo energiju nazad u tlo. Veganska revolucija nas uči saosećanju, a kompostiranje nas uči strpljenju i poštovanju prirodnih ciklusa. U zemlji gde je zemlja oduvek bila svetinja, ovaj spoj modernog etičkog izbora i drevne veštine reciklaže predstavlja najčistiji oblik brige o budućnosti Srbije.

U svetu preovladava svojevrsna veganska revolucija.Na porast tražnje za alternativama mesu, odgovaraju i restorani brze hrane širom sveta. KFC i McDonalds su uveli veganske medaljone i burgere u odabrane restorane u SAD, kako bi ispitali puls publike, navodi se na portalu cirkularnaekonomija.

Burger King je otišao jedan korak dalje u Velikoj Britaniji. U svom najvećem ogranku u Londonu, ovaj lanac će ponuditi 100% veganski meni na mesec dana. Ako test prođe dobro, Burger King će razmisliti da više svojih ogranaka pretvori u veganske.

Biljna hrana stiže i u avione, kompanija Delta je na specijalnim letovima uvela biljne burgere i bezmesnu jagnjetinu.

Trgovci i proizvođači prate isti trend. Amazon Fresh je kao deo privatne robne marke izbacio 15 biljnih proizvoda. Kraft Heinz je ušao u partnerstvo sa čileanskim startapom NotCo u razvoju biljnih proizvoda korišćenjem veštačke inteligencije. PepsiCo se udružio sa Beyond Meat, losanđeleskim proizvođačem „biljnog mesa“.

I Srbija ima udeo u veganskoj revoluciji. Nestle je započeo izgradnju fabrike u Surčinu koja će proizvoditi 12.000 tona biljnog mesa godišnje. Investicija je vredna 67 miliona švajcarskih franaka.

Alternativni protein je, kažu stručnjaci, ozbiljan posao već sada, tako da je krajni trenutak da kompanije uskoče u ovaj voz.

I Google se bavi otpadom od hrane

Otpad od hrane konačno se našao na „meniju“ velikih kompanija, čak i onih koje nemaju nikakve veze sa proizvodnjom hrane. Google je obećao da će upola smanjiti otpad od hrane za svakog zaposlenog, a da će do 2025. potpuno eliminisati otpad od hrane na deponijama.

I to nije sve, tehnološka kompanija najavila je učešće u projektima koji će im pomoći ispunjenje ovog cilja. Sarađivaće sa kompanijama koje ulažu u apciklirane proizvode, investiraće u praćenje lanca snabdevanja, udvostručiće kompostiranje, promeniće menije u svojim kuhinjama.

Američki ritejl div Walmart i francuski snabdevač hranom Sodexo su potpisali deklaraciju koja kompanije potpisnice obavezuje da smanje otpad od hrane za 50% do 2030. godine u državama Zapadne obale.

Regenerativna poljoprivreda – trend koji se nastavlja

Novi način uzgajanja useva koji održava zdravlje zemljišta i njegov kapacitet da zadržava ugljenik razvijaće se i u budućnosti. Među prvima, Danone je usvojio regenerativnu poljoprivredu. Kompanija je saopštila da je od početka primene test programa na više od 500.000 kvadratnih metara, smanjila emisiju 119.000 tona CO2 i sprečila 337.000 tona zemljišta od erozije.

Kellogg je najavio investiciju od 2 miliona dolara u petogodišnjem programu čiji je cilj da smanji emisije metana od uzgajanja pirinča u regiji reke Misisipi. Proizvođač pića Diageo najavio je trogodišnji pilot program čiji je cilj poboljšanje proizvodnje ječma u Irskoj.

Takođe, kompanije razvijaju različite alatke koje će pomoći poljoprivrednicima da ostvare ciljeve uz poštovanje ekoloških načela.

Smanjenje krčenja šuma

Nestle je objavio planove da do 2030. godine utrostruči fond za održivo uzgajanje kakaa, što podrazumeva investicije u uvođenje klimatski otpornih poljoprivrednih praksi, sprečavanje dečjeg rada i promovisanje rodne ravnopravnosti. Fokus će biti na Gani i Obali Slonovače, dva najveća svetska proizvođača kakaa.

Optimistični podaci stižu i iz Indonezije, Malezije i Papua Nove Gvineje. Prošle godine krčenje šuma povezano sa palminim uljem palo je na najniži nivo od 2017. godine. Ipak, čini se da razlog pre leži u restrikcijama povezanim sa kovidom i ekonomski pad, nego akcije samih kompanija.

Ali, analitičari predviđaju da će u budućnosti kompanije morati da rade sa zakonodavcima zemalja kako bi se posledice krčenja šuma držale pod kontrolom.

Projekat-manifestacija je sufinansiran na konkursu Grada Pančeva – Sekretarijata za zaštitu životne sredine, a realizovalo ga je Udruženje građana “Malin”.