Sećanje na heroine borbe: Kako mladi vide nasleđe antifašistkinja

Sećanje na heroine borbe protiv fašizma dobija novi smisao kroz perspektivu mlade generacije koja samostalno istražuje istoriju svojih prethodnica. Subotičanka  Jovana Filipić govori o tome kako je morala sama da traži informacije o ženama koje su se borile za njenu slobodu. Ona postavlja pitanje: koliko zaista znamo o heroinama koje su dale živote za antifašističke ideale?

Jovana Filipić: „Morala sam samostalno da istražujem“

„Moja generacija nema mnogo prilike da u formalnom obrazovanju uči o ljudima koji su se borili za našu slobodu“, kaže Jovana Filipić, studenkinja koja je na komemoraciji u Subotici podelila svoje iskustvo sa sećanjem na heroine borbe.

Njena iskrena ispovest otkriva glavnu prepreku savremenih mladih.

„Tako da bih ja nešto saznala, o tome morala sam samostalno da istražujem, da preispitujem sve što čujem u svom okruženju. Onda sam upravo na Ženskim studijama u Subotici imala priliku da naučim o životima žena koje su se borile za slobodu.“

Kako mladi doživljavaju žrtvu svojih prethodnica

Jovana posebno ističe jednu heroinu koja je na nju ostavila najdublji utisak.

 „Tako je ona, u svom slobodnom vremenu, umesto da istražuje, da se razvija, da se zabavlja u svojim 20 godinama, dala nešto što je mnogo više od ponašanja života koji živi svaki dan, i ostavila nešto nama u nasleđe.“

Ova mlada žena govori o Loli Vol, antifašistkinji koja je postala simbol mladosti žrtvovane za veće ideale.

 „Ovaj 15 septembar zaslužuje mnogo više i treba svaki dan da se podsetimo ovih žena i vodimo računa kako se odnosimo jedni prema drugima i budemo solidarni“, dodaje Jovana.

„Hvala našim oslobodiocima što su nam obezbedili da mi idemo nekim putem na koji ne moramo toliko da se spotičemo i padamo, već možemo mirno da hodamo“, kaže Jovana.

 „Ali znamo da se sloboda ne dobija tek tako, već se osvaja, i zato je važno da je čuvamo, zato što mislim da je to naša građanska dužnost.“

Dr Margareta Bašaragin:Most između generacija

Dr Margareta Bašaragin iz Ženskih studija podružnica Subotica, koja je omogućila mladima poput Jelene da saznaju o sećanju na heroine borbe, naglašava univerzalnu prirodu vrednosti za koje su se borile antifašistkinje.

„Jako je važno da naglasimo kako su sve te osobe koje su se borile u Drugom svetskom ratu bile ujedinjene oko ideje slobode. Kao i mira i blagostanja koje mi danas uživamo. Njihove vrednosti solidarnosti i ljubavi prema bližnjem nadilazile su sve jezičke barijere.Razlike u odnosu na nacionalnu pripadnost, veru i sve ostalo.“

Poziv savremenim generacijama

Dr Bašaragin ističe da niko nema ekskluzivno pravo na obeležavanje ovih i sličnih događaja.

„Važno je da mlade generacije, posebno u ovim vremenima izrazitih promena, uključimo saznavanju o antifašizmu. Sloboda i mir nisu stalno date vrednosti. Uvek postoji opasnost da u određenom trenutku nam slobode budu oduzete, iz bilo kog razloga.“

88 žena mučenih u Žutoj kući: Brojke koje govore

Prema podacima dr Bašaragin, oko 88 žena je mučeno u Žutoj kući. Njihova imena je dokumentovala Magda Bošan Simin, sama zatvorenica ovog zloglasnog mučilišta. Među najpoznatijim žrtvama bile su Lola Laura Vol i Magda Rac, hrabre žene koje su postale simboli otpora protiv fašizma.

Dana 15. septembra 1941. godine u Žutoj kući, koja je nekada bila banka, oformljena je obaveštajna centrala nacističke okupatorske vlasti. Tada je usledilo masovno hapšenje svih stanovnika Subotice koji su se protivili tadašnjem režimu.

Danas je zgrada spomenik kulture od velikog značaja u kojoj se nalazi Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku. Ova transformacija simbolizuje pobedu obrazovanja i kulture nad mrakom fašizma. Međutim, to ne umanjuje potrebu za čuvanjem memorije na stradanja koja su se tu dogodila.

Antifašizam kao svakodnevna praksa mladih

Jovana Filipić završava svoju poruku jasnim pozivom koji rezonuje sa savremenim izazovima.

„Antifašističke vrednosti treba da živimo svaki dan, da vodimo računa kako se odnosimo jedni prema drugima i budemo solidarni.“

Njena poruka je posebno značajna jer dolazi od mlade osobe koja je sećanje na heroine borbe otkrila kroz ličnu potragu. To pokazuje da je memorija na antifašistkinje živa i relevantna za nove generacije. Iako često ostaje skrivena u zvaničnim nastavnim programima.

„Upravo u tome vidim poziv nama danas da tako živimo našu savremnost i da takvu savremnost čuvamo i prenosimo sledećim generacijama“, zaključuje dr Bašaragin.

Ona je naglasila da je čuvanje memorije na heroine kolektivna odgovornost.

Nasleđe koje živi kroz mlade glasove

Sećanje na heroine borbe protiv fašizma dobija novi smisao kroz glasove mladih poput Jelene Filipić, koji samostalno otkrivaju priče o ženama koje su dale živote za slobodu. Njihova perspektiva pokazuje da se antifašističke vrednosti ne prenose samo kroz zvanične kanale, već i kroz ličnu potragu za istinom.

Priče Magde Bošan Simin, Lole Vol i drugih hrabrih žena ostaju žive jer mladi prepoznaju njihovu relevantnost za današnje vreme. Kako kaže Jovana.

„Znamo da se sloboda ne dobija tek tako, već se osvaja“, podseća nas da je svaka generacija odgovorna za čuvanje vrednosti za koje su se njihove prethodnice borile.

Komemorativne ceremonije poput one u Subotici predstavljaju most između prošlosti i sadašnjosti. Omogućavajući mladima da se povežu sa nasleđem heroina i prenesu ih budućim generacijama kao žive vrednosti, a ne samo kao istorijske činjenice.

Tekst je  nastao  u okviru projekta „Antifašizam kroz žensku perspektivu: Sećanje na heroine borbe“,  koji je realizovan uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Yoast pitanja i odgovori: