Autobus na prirodni gas stigao u Suboticu

Dok se svet ubrzano okreće zelenim tehnologijama, i domaći javni prevoz uvezao je autobus na prirodni gas. To je prvi konkretan korak ka održivosti. U Subotici, predstavljeno je nešto što menja pravila igre na drumovima Srbije: prvi autobus na prirodni gas turskog brenda „Otokar“. Prevoziće putnike na prigradskim linijama. I to nije samo tehnička novost, već važan iskorak ka čistijem vazduhu, manjoj buci i boljoj budućnosti za sve nas

Autobus na prirodni gas: Prvi u Srbiji, prvi u Subotici

„Trans-jug“, poznato prevozničko preduzeće iz Subotice, predstavilo je danas autobus koji koristi CNG – sabijeni prirodni gas (eng. Compressed Natural Gas), odnosno metan pod visokim pritiskom. Ovo je prvo vozilo ove vrste i modela koje je ikada stiglo u Srbiju. Brend „Otokar“ je dobro poznat po kvalitetu i pouzdanosti, a činjenica da je ovaj konkretan model uvezen direktno iz Turske kao potpuno nov – dodatno govori o ozbiljnosti ulaganja.

Autobus će voziti na linijama 23 i 25, koje pokrivaju sledeće relacije:

• Dušanovo – Klisa – Subotica
• Dušanovo – Stari Žednik – Novi Žednik – Subotica

Puštanje u saobraćaj planirano je za narednih desetak dana, a vozilo je već u završnoj fazi pripreme.

Ekološki standardi i budućnost javnog prevoza

„Ovo je prvi autobus koji ispunjava savremene ekološke standarde i koristi sabijeni prirodni gas kao pogonsko gorivo“, rekao je Čongor Erdelji, rukovodilac saobraćaja „Trans-juga“ u Subotici.

Kako je objasnio, ovo nije deo ugovorne obaveze, već rezultat lične inicijative preduzeća.

„Osetili smo odgovornost prema životnoj sredini i budućim generacijama. Niko nas nije naterao da ovo uradimo – jednostavno znamo da ovako treba“, kaže Erdelji.

Ovo vozilo ne koristi dizel, ne emituje čađ i mnogo je tiše u radu. Metan kao gorivo sagoreva čistije, sa značajno manje štetnih gasova, čime se direktno doprinosi kvalitetu vazduha. U vremenu kada se svako zagađenje oseća na sopstvenoj koži – ovakav potez nije samo pohvalan, već nužan.

Investicija koja donosi dugoročne uštede

Naravno, tehnologija ima svoju cenu. Autobus je, prema rečima Dušana Grubora, rukovodioca službe za održavanje „Trans-juga“, koštao oko 200.000 evra.

„Trošak ulaganja i održavanja ovakvih vozila jeste viši u startu, ali kroz neko vreme, kroz manju potrošnju i manje troškove za gorivo – balans se vraća“, kaže Grubor.

Potrošnja je u proseku 21 do 25 kilograma gasa na 100 kilometara, a autonomija rezervoara se kreće od 400 do 500 kilometara, što znači da je autobus savršeno prilagođen za svakodnevne prigradske vožnje.

Vozilo koristi motor marke Cummins, snage 320 konjskih snaga, zapremine 9.600 kubika i pruža savremeni, stabilan i udoban prevoz. Na raspolaganju je 55 sedišta, plus dodatno mesto za vozača. Ugrađena je i rampa za osobe sa invaliditetom, nosivosti do 350 kilograma, što znači da je vozilo u potpunosti inkluzivno.

Šta znači CNG i zašto je važan?

Kada kažemo autobus na prirodni gas, mislimo na vozilo koje koristi CNG, odnosno sabijeni prirodni gas, najčešće metan. Razlika između običnog goriva i CNG-a je ogromna – kako u ekologiji, tako i u ekonomiji.

CNG sagoreva sa znatno manje emisije ugljen-dioksida i gotovo bez čestica čađi. Osim toga, motori koji koriste ovaj gas proizvode znatno manje buke, što ih čini pogodnim i za gradski prevoz. Jedina prepreka većoj upotrebi CNG vozila u Srbiji do sada bila je loša dostupnost infrastrukture – ali i to se polako menja.

U svetu, CNG vozila su standard u gradovima koji ulažu u održivost – od Skandinavije, preko Italije i Nemačke, do mnogih azijskih zemalja.

Trans-jug daje primer drugima

Sama činjenica da jedno regionalno preduzeće ulaže u ovakav autobus, bez pritiska sa strane, šalje važnu poruku: prevoz može i mora biti deo klimatskog rešenja, a ne problema. Ovaj potez „Trans-juga“ otvara vrata i drugim prevoznicima da prepoznaju prednosti CNG tehnologije i pređu sa reči na dela.

„Nabavka ovog vozila nije bila deo našeg ugovora. To je bila naša odluka. Ovaj autobus ispunjava najsavremenije standarde, kupljen je nov i spreman je za svakodnevni prevoz“, naglasio je Grubor.

Sledeći koraci: mreža, edukacija i strategija

Naravno, da bi autobusi na prirodni gas zaista postali deo šire slike u Srbiji, potrebna je infrastruktura: pumpe koje nude metan, obuka za servisere, podrška lokalnih samouprava, strategija sa nacionalnog nivoa.

Ali neko mora prvi da počne. I ako već moramo da čekamo na institucije, dobro je znati da postoje oni koji ne čekaju. „Trans-jug“ je to i pokazao – tiho, ali sa ozbiljnim rezultatom.

Jedan autobus – mnogo značenja

U zemlji u kojoj su vozni parkovi često sinonim za buku, dim i trošak – pojavio se jedan autobus na prirodni gas, koji sve to razbija. Nije samo tiši, čistiji i efikasniji – on simbolizuje preokret.

Ako je jedan autobus dovoljan da nas pokrene na razmišljanje, zamislimo šta bi moglo da se desi kada bi ih bilo deset, pedeset ili stotinu. Možda tada ne bismo morali da udišemo zagađeni vazduh dok čekamo prevoz. Možda bismo tada odisali odgovornošću.

Za sada, možemo da budemo ponosni što se prvi korak dogodio baš ovde, u Subotici.