Kako spasiti kornjače: 5 načina da se sledi primer Zakintosa

Kako spasiti kornjače kada im svakodnevno preti potpuno nestajanje? Dok na grčkom ostrvu Zakintos volonteri svake večeri patroliraju plažama štiteći gnezda kareta kornjača, naše barske kornjače u Subotici se bore za opstanak skoro nezapaženo.

Priča počinje tamo gde se možda ne bi očekivalo – na sunčanim plažama Zakintosa. Ovde se odvija jedna od najlepših priča o tome kako zajednica može da spase ugrožene vrste. Kareta kornjače, koje su hodale Zemljom pre dinosaurusa, svake godine od maja do avgusta dolaze na ove plaže.

Mogu reći da je ono što rade Grci zaista impresivno. Označavaju svako gnezdo, postavljaju zaštitne ograde, a turiste edukuju da ne koriste jako svetlo jer može da dezorijentise tek izlegle kornjačice.

„Edukacija turista i lokalnog stanovništva ključna je za opstanak kareta kornjača“, objašnjava jedan od volontera sa Zakintosa.

Kako spasiti kornjače u Srbiji – borba protiv vremena

A što se tiče naših barskih kornjača? One žive u močvarama i na Palićkom jezeru, potpuno prilagođene vlažnim staništima Vojvodine. Međutim, suočavaju se sa problemima koji ponekad deluju nerešivo.

Zagađenje voda je tu, naravno. Gubitak staništa takođe. Ali postoji još jedan problem koji me posebno brine – invazivne crvenouke kornjače koje nesavesni vlasnici puštaju u prirodu. One se takmiče za hranu i prostor sa našim autohtonim vrstama.

„Barske kornjače su ugrožene, u Ludaškom jezeru su na rubu opstanka i preti im potpuno iščezavanje ako se njihova staništa ne očuvaju“, upozoravali su još 2008. godine ekolozi. I to nije bila pretnja u vazduhu – situacija se samo pogoršavala.

Najveći problem? Poljoprivreda. Uništavaju se lokacije za polaganje jaja, remete se mikroklimatski uslovi. Temperatura, vlažnost – sve to utiče na to da li će se kornjačica uopšte izleći.

Kako spasiti kornjače kroz višegodišnje akcije zaštite

Od 2008. godine u Subotici i Ludašu se sprovodi niz akcija. Razna udruženja, institucije – svi pokušavaju da doprinesu. Barske kornjače su zaštićene zakonom u Srbiji, njihovo uništavanje je zabranjeno.

Postavljene su table pored obale Ludaškog jezera. Cilj? Da se upozori ribolovce da ih ne ubijaju. Na lokalnim putevima oko jezera Ludaš postavljeni su saobraćajni znakovi koji upozoravaju vozače na povećano prisustvo kornjača.

Prvi put u Srbiji je 2011. godine obavljeno prstenovanje barskih kornjača. Udruženje „Riparia“ realizovalo je projekat za zaštitu barskih kornjača i edukaciju najmlađih. Prstenovano je 70 barskih kornjača. Ludaš je najnaseljenije stanište ove vrste u Srbiji.

Ali da li je to dovoljno? Iskreno, mislim da nije.

Na putevima strade zaštićene barske kornjače i dalje. U sezoni polaganja jaja prelaze po nekoliko kilometara tražeći pogodno mesto za razmnožavanje. Taj put ih često vodi preko saobraćajnica gde mnoge gube život. Posebno su ugrožene oko Ludaškog jezera.

Stradanje se nastavlja tokom povratka odraslih jedinki. U junu je dodatno izraženo kada mlade kornjače pokušavaju da stignu do vode. Ovakvi gubici predstavljaju ozbiljnu pretnju za populaciju. Broj stradalih jedinki je iz godine u godinu sve veći.

Stručnjaci upozoravaju da su hitno potrebna sistemska rešenja. Podzemni prolazi, zaštitne ograde – to su konkretni koraci koji mogu da pomognu.

Zakintos kao inspiracija za buduće aktivnosti

Volonterske inicijative i stroga pravila na Zakintosu pokazali su da se zajedničkim trudom mogu očuvati delikatni ekosistemi. To nije nemoguća misija.

Iskustvo višegodišnjih akcija u Subotici i Ludašu pokazuje da je lokalna zajednica već prepoznala značaj zaštite ovih životinja. Ali trebaju nam konkretniji koraci, više koordinacije, možda i malo više hrabrosti da se uhvatimo u koštac sa sistemskim problemima.

Kornjače, bilo karete sa Zakintosa ili barske iz Subotice, podsećaju na važnost strpljenja i posvećenosti u očuvanju prirode. One su deo našeg prirodnog nasleđa. Možda je vreme da im pokažemo da ih ne zaboravljamo.

5 načina da sledimo primer Zakintosa u zaštiti kornjača

Na osnovu onoga što sam videla na Zakintosu, evo pet konkretnih predloga koji bi mogli da transformišu zaštitu naših barskih kornjača:

1. Noćne patrolj akcije tokom sezone razmnožavanja. Kao što volonteri na Zakintosu svake večeri patroliraju plažama, mi možemo organizovati noćne obilske oko Ludaškog jezera od aprila do juna. Cilj? Označiti mesta gde kornjače polažu jaja i zaštititi ih od slučajnog uništavanja.

2. Edukativni centар za kornjače. Zakintos ima neverojan centar gde turisti mogu da nauče o kareta kornjačama. Zašto ne bismo imali takav centar u Subotici? Mesto gde će deca učiti o našim barskim kornjačama, gde će turisti moći da vide zašto je Ludaš poseban.

3. „Kornjače imaju prednost“ – saobraćajne mere. Na Zakintosu postoje jasna ograničenja brzine u blizini plaža. Mi možemo uvesti slične mere na putevima oko Ludaškog jezera. Podzemni prolazi, usporivači, svetleće table – sve to može spasiti živote.

4. Program usvajanja gnezda Na Zakintosu turisti mogu „usvojiti“ gnezdo kareta kornjače. Slična ideja bi mogla da radi i kod nas – usvajanje barskih kornjača ili njihovih staništa. To bi moglo da finansira zaštitne mere.

5. Zeleni koridor za kornjače Kao što Zakintos štiti svoje obale, mi možemo kreirati zelene koridore koji povezuju različita staništa barskih kornjača. To znači obnovu močvara, čišćenje zagađenih delova i kreiranje sigurnih putanja.

Kada sam prva put videla kako na Zakintosu funkcioniše zaštita kareta kornjača, ostala sam bez daha. Te ogromne, drevne životinje kako polaze jaja pod mesečinom… To je nešto što se nikad ne zaboravlja. One postoje 250 miliona godina! Preživele su led, meteore, klimatske promene – a sada im mi, ljudi, možemo biti ili najveća pretnja ili najbolji saveznici.

Naše barske kornjače zaslužuju istu pažnju, istu ljubav. One su naša povezanost sa prošlošću, naš most prema budućnosti. Svaki put kada prođem pored Ludaškog jezera, pomislim, šta ako sutra više neće biti tu? Šta ako svojim unucima neću moći da pokažem te sporе, mudre životinje koje su deo naše prirode vekovima?

Vreme je za akciju – svaki glas je bitan!

Ne možemo više da čekamo da neko drugi reši ovaj problem. Svako od nas može biti deo promene, jer ona dolazi od nas samih.Priduži se lokalnim ekološkim organizacijama. Vozi sporije u blizini jezera. Edukuj svoju decu. Podeli ovaj tekst.

Kornjače ne mogu da govore za sebe. Mi moramo biti njihov glas. Jer u svetu gde sve ide brzо, možda nam upravo one mogu pokazati vrednost usporavanja i brige za ono što je stvarno važno. Našu planetu. Naše nasleđe. Našu budućnost.

Naša priroda ima svoje skrivene priče. Zelena arhiva Balkana krije nebrojene tajne. I to mediteranskih obala do vojvođanskih močvara. Barske kornjače su samo jedna od njih, ali možda i najvažnija za razumevanje toga koliko naša akcija ili pasivnost može da utiče na budućnost.