Šahistkinje: Kako žene menjaju pravila igre u sportu
Šahistkinje menjaju pravila. U Srbiji, šah više nije rezervisan za muškarce. Postaje prostor gde devojke i žene osvajaju titule, ali i brišu granice koje su ih dugo sputavale. Na nedavno završenom 19. prvenstvu Srbije za šahistkinje na Paliću, u prvom planu nije bila samo borba za titulu, već i tiha – ali moćna – borba za ravnopravnost.Nova šampionka donosi novi glas. Sofija Pogorelskih, mlada i odlučna, postala je nova prvakinja Srbije. Pobedila je u poslednjem kolu, u partiji koja je odlučivala sve. Ali njen uspeh nije samo stvar rejtinga i medalja – to je poruka da mlade žene ne samo da imaju mesto u ovom sportu, već i da ga mogu oblikovati.
„Nije samo zakucala na vrata reprezentacije – otvorila ih je širom“, rekao je predsednik Šahovskog saveza Srbije, Andrija Jorgić. I bio je u pravu.
Drugo mesto pripalo je iskusnoj Irini Čeluškin, a treće Marini Gajčin – obe reprezentativke. Trio koji pokazuje da ženski šah u Srbiji ima i stabilnost i budućnost.
Zašto je uopšte važno pričati o ženama u šahu?
Zato što ih – skoro da nema. Na svetskom nivou žene čine tek oko 10% svih registrovanih šahista. I u Srbiji je slika slična. Problem počinje rano – već posle osnovne škole, devojčice često odustaju. Pubertet, školske obaveze, porodična očekivanja… i šah im nekako isklizne iz ruku.
„Kad dođu u te godine, prosto ih sistem usmeri na nešto drugo. Šteta, jer imamo talenata“, kaže Jorgić.
Jedan zanimljiv detalj izneo je upravo predsednik saveza – po njegovim rečima, žene su često borbenije za tablom nego muškarci.
„Fajt traje do kraja. Nema predaje, nema brzog remija. Bore se žestoko.“
To baca novo svetlo na stari stereotip da su muškarci „rođeni stratezi“, a žene „emotivne“. Šahistkinje, izgleda, taj mit lagano brišu – partijom po partijom.
Nova generacija već je tu
Dve devojčice, Vera Gujović i Sara Mijić, rođene 2011. godine, skrenule su pažnju i među starijim takmičarkama. Iako još vrlo mlade, već pokazuju talenat, ali i stav.
„Na njih sam posebno ponosan. To su naša budućnost“, poručuje Jorgić.
Njihov nastup jasno pokazuje da dolazi generacija koja neće prihvatiti da šah nije za devojčice. I da verovatno neće ni pitati da li mogu – već će samo sesti i igrati.
Uspeh žena u šahu ima šire posledice. Ako je šah metafora za logiku, strategiju i mentalnu čvrstinu – onda je uspeh žena na tabli dokaz da sve te osobine ne poznaju pol.
Kada žene pobeđuju u šahu, šalju poruku i devojčicama u školama, i mladim ženama na fakultetima, i onima koje biraju nauku, IT ili preduzetništvo: možeš. I smeš.
Srpski ženski šah ima dugu i bogatu istoriju
Milunka Lazarević i Irina Čeluškin su imena koja su već ušla u legendu. Milunka, jedanaestostruka šampionka. Irina – šampionka u pet različitih država. One su igrale i pobeđivale u vremenima kada nije bilo ni kvota, ni posebnih programa za žene.
Njihov put nije bio lak, ali su ga utabale za sve koje danas dolaze.
Šahovski savez Srbije planira da kroz škole i lokalne klubove podstakne što više devojčica da počnu da igraju. Cilj je da za par godina procenat žena u šahu poraste sa 10 na 20 odsto.
„Hoćemo da to očuvamo, da imamo ozbiljnu bazu. Da naše dame znaju da ih šah čeka – i treba im“, kaže Jorgić.
Ovo nije samo vest o turniru
Ovo je priča o borbi za mesto. Za vidljivost. Za mogućnost. Sofija, Vera, Sara, Irina, Marina – sve one su više od šahistkinja. One su uzori. Igračice koje menjaju pravila ne samo igre, nego i društva.Jer kad devojke pobeđuju na šahovskoj tabli, one ruše granice koje su im godinama crtali drugi.
