Virtuelni let u Mini Jugoslaviji: Soko Jastreb

Svakog 2. maja, dok se grad polako budi iz prvomajskog sna, park u Mini Jugoslaviji u Subotici postaje živo središte sećanja. Kao i druženja i neke čudne, ali tople nostalgije. Ovog proleća, dok sam stajala ispred aviona Soko Jastreb NJ-21, opremljenog za virtuelnu simulaciju letenja, osetila sam kako se prošlost i budućnost prepliću na način koji samo ovakvo mesto može da ponudi. Nisam baš sigurna šta sam očekivala kada sam stavila naočare za virtuelnu stvarnost i uhvatila džojstik.Možda samo kratak adrenalinski trenutak?. Ali, dok je ekran oživeo, a horizont se naginjao, shvatila sam da je ovo više od igre. Bilo je to kao da letim kroz vreme, kroz priče ljudi koji su ovde dolazili decenijama.Kroz radničku borbu, bratstvo i jedinstvo. Ali i kroz nešto novo, savremeno, što Mini Jugoslavija pokušava da uhvati.

Tradicija koja živi u Mini Jugoslaviji

Park Mini Jugoslavija, ili kako ga mnogi zovu „Jugolend“, već godinama privlači hiljade posetilaca svakog 2. maja. Ove godine, organizatori očekuju oko tri hiljade ljudi, što i nije iznenađenje s obzirom na bogat program koji su pripremili.

„Ovo je mesto gde se susreću generacije. Tu su stari drugari, nekadašnji đaci i njihovi učitelji, svi oni koji žele da osete duh prošlosti, ali i da vide nešto novo“, kaže Goran Gabrić, jedan od organizatora manifestacije.

I stvarno, dok šetam parkom, primećujem grupice ljudi kako se srdačno pozdravljaju, smeju, prisećaju se starih dana. Đula Ditrih, penzion nastavnik, dolazi ovde već 15 godina.

„Najviše volim što uvek sretnem nekog starog prijatelja, a ponekad i bivšeg učenika“, kaže on sa osmehom.

Ali nije samo nostalgija ono što ovde privlači ljude. Program je raznovrstan – od kulturno-umetničkih nastupa, preko sportskih turnira, do virtuelne stvarnosti. Ipak, ono što me je najviše zaintrigiralo bila je ta simulacija letenja. Nisam pilotkinja, niti sam ikada razmišljala o tome da budem, ali kada sam sela u kabinu, osetila sam neku čudnu mešavinu uzbuđenja i nervoze.

„Soko Jastreb je bio ponos Jugoslovenske vojske, a sada svako može da oseti kako je to biti u pilotskoj kabini“, sećam se reči jednog pilota.

On je svojevremeno upravljao ovim avionom. Dok mi priča o svojim letovima, primećujem sjaj u njegovim očima – kao da i on, kroz ovu simulaciju, ponovo leti.

Virtuelni let kroz istoriju

Sama simulacija je, moram priznati, pomalo dezorijentišuća. Kada se „popneš“ u nebo, horizont se naginje, a stomak ti se malo zgrči, kao da si stvarno u avionu. Nisam sigurna da bih želela da ovo radim svaki dan.Mislim, pritisak mi se verovatno popeo za deset posto – ali bilo je neverovatno realistično. I stvarno, dok skidam naočare, shvatam da je ovo više od tehnološke zanimljivosti. Ovaj avion, nekada simbol vojne moći, sada je muzejski eksponat koji priča priču o prošlosti.Kao i o budućnosti, gde tehnologija omogućava da istoriju doživimo na nov način.

Program 2. maja počeo je u 9.30 i nudi nešto za svakoga. Kulturno-umetnički deo uključuje nastupe lokalnih horova, „Subotičkih frajli“, „Bajnatskih bisera“, kantautora Aleksandra Tokovića, ali i gostiju iz Makedonije – benda „Zanadu“.

„Oni donose neku posebnu energiju, makedonski duh pomešan sa rokom“, kaže Gabrić, očigledno zadovoljan izborom izvođača.

Tu je i recitator Geza Babijanović, čiji nastupi uvek izazovu tišinu u publici, kao da svi zajedno zadržavaju dah. Za one koji više vole akciju, organizovani su šahovski i fudbalski turniri. Z a gurmane, tu je gulaš, paprikaš i pasulj po „sindikalnim cenama“.

Zlatna frula i sportski heroji

Manifestacija se nastavlja 4. maja sa festivalom „Zlatna frula“, koji se ove godine seli iz Palića u Mini Jugoslaviju. Frulaši iz cele Srbije okupljaju se da pokažu svoje umeće, a organizatori obećavaju pravi muzički spektakl.

„Frula nije samo instrument, ona je deo naše duše“, kaže Gabrić, podsećajući na važnost očuvanja tradicije.

Još jedno iznenađenje stiže 17. maja, kada će biti otkriveni spomenici sportskim legendama – Miroslavu Ceraru, Novaku Đokoviću i Gagi Vujkoviću. Subotički vajar amater Franjo Mačković radi na ovim skulpturama, a organizatori se nadaju da će na otvaranje doći i sam Novak Đoković.

„Ako Novak dođe, to će biti kruna ovogodišnje proslave“, kaže Gabrić, iako dodaje da ništa još nije sigurno. Ipak, sama ideja da se sportski heroji slave na ovakav način deluje inspirativno. Đoković je, bez sumnje, globalna ikona, ali ovde, u Mini Jugoslaviji, on postaje deo nečeg većeg – priče o zajedništvu, upornosti i uspehu.

Mesto susreta i sećanja

Mini Jugoslavija nije samo muzej ili park. To je mesto gde se prošlost i sadašnjost prepliću, gde ljudi dolaze da se sete, ali i da stvore nova sećanja.

Na kraju dana, shvatam da u Mini Jugoslaviji se ne obeležava samo proslava.To je proslava ljudi, njihovih priča, snova i borbi. I dok skidam virtuelne naočare i vraćam se u stvarnost, nosim sa sobom osećaj da sam, bar na tren, bila deo Heisenbergovog principa neizvesnosti. Možda ne možemo vratiti prošlost, ali možemo je oživeti.Makar na tren, u pilotskoj kabini ili uz tanjir domaće hrane pod subotičkim nebom.