Priroda na udaru: Smanjenje zaštite vukova na Bernskoj konvenciji
Na nedavnom sastanku Bernske konvencije izglasano je smanjenje zaštite vukova prema predlogu Evropske unije. Ova odluka, koja je doneta bez postojanja naučnih dokaza, izazvala je negodovanje više od 300 organizacija civilnog društva, stručnjaka za zaštitu prirode, kao i stotine hiljada građana koji su smatrali da je ovakva odluka greška.
Smanjenje stepena zaštite vukova na Bernskoj konvenciji izaziva zabrinutost
Ove organizacije insistirale su na tome da su rešenja zasnovana na nauci ključna za očuvanje ravnoteže između ljudi i velikih zveri. Iako je oporavak vukova doveo do poboljšanja uslova u prirodi u mnogim delovima sveta, države članice Bernske konvencije su podržale smanjenje zaštite, smatrajući da bi to moglo pomoći u rešavanju problema sa stočarima. Međutim, mnogi smatraju da je odluka previše politički motivisana, a ne zasnovana na stvarnim potrebama zaštite prirode.
Evropska unija i odgovorno upravljanje vukovima
Evropska unija već dozvoljava odgovorno upravljanje vukovima. To uključuje mogućnost odstreliti problematične jedinke, ukoliko je to nužno, kako bi se smanjio negativan uticaj na stočarstvo i zemljoradnju. Populacija vukova u Srbiji je još uvek stabilna, iako je lov na karpatsku populaciju vukova u Vojvodini još uvek zabranjen. Ipak, Evropska komisija je u decembru 2024. godine predložila smanjenje zaštite vukova, uz obrazloženje da vukovi prouzrokuju značajnu štetu stočarima. Ovaj predlog dolazi u trenutku kada je organizacija ClientEarth ukazala na neregularnosti u procesu savetovanja koji je prethodio ovom predlogu. Građanski pravobranilac Evropske unije sada istražuje da li je proces bio u skladu sa zakonodavnim normama EU.
Zabrinutost stručnjaka za opstanak vukova i očuvanje ravnoteže u prirodi
Dunja Macoko Drvar, direktorka programa zaštite prirode u WWF Adriji, upozorava da smanjenje zaštite vukova može dovesti do ozbiljnih posledica za ovu vrstu. Prema njenim rečima, populacije vukova su se jedva oporavile nakon što su izumrle u velikom delu Evrope, i svako slabljenje zaštite moglo bi ponovo ugroziti njihov opstanak. WWF se protivi smanjenju zaštite vukova, smatrajući da bi ovakva odluka mogla ugroziti decenijske napore na očuvanju vukova. Organizacija takođe naglašava da bi odluka mogla imati negativne posledice na druge zaštićene vrste, jer bi mogla otvoriti vrata za dalje smanjenje zaštite i drugih ugroženih životinjskih vrsta.
Moguće posledice za druge zaštićene vrste i očuvanje staništa
WWF ukazuje na mogućnost da bi smanjenje zaštite vukova moglo imati dugoročne posledice na druge zaštićene vrste i ekosisteme. Prema njihovom mišljenju, Bernska konvencija mora da prioritet da naučnim istraživanjima. Kako bi se donose odluke koje će biti zasnovane na čvrstim podacima. Bez toga, zaštita prirode i očuvanje staništa ugroženih vrsta biće podložni političkim interesima. To bi moglo dovesti do nesigurnosti u dugoročnim naporima očuvanja bioraznolikosti. Transparentnost u donošenju odluka je ključna za održanje verodostojnosti i efikasnosti Konvencije. Kao i za buduće jačanje zakona EU o očuvanju prirode.
Zemlje koje su podržale smanjenje zaštite vukova i izazvane reakcije
Na sastanku Bernske konvencije, osim zemalja Evropske unije, smanjenje zaštite vukova podržale su i Andora, Jermenija, Gruzija, Island, Norveška, Severna Makedonija. Zatim, Moldavija, Lihtenštajn, Srbija, Švajcarska i Ukrajina. Nasuprot njima, Monako, Crna Gora, Ujedinjeno Kraljevstvo, Bosna i Hercegovina i Albanija bile su protiv smanjenja zaštite vukova.
Ova podela između zemalja jasno pokazuje kako se politika i zaštita prirode često sukobljavaju, a odluke koje donose međunarodne organizacije mogu imati dugoročne posledice na očuvanje vrsta.
