Međunarodni dan seoskih žena
“Izazovi i mogućnosti za rodnu ravnopravnost i osnaživanje ruralnih žena i devojaka u poljoprivredi otpornoj na klimatske promene“ naziv je slogana pod kojim se ove godine obeležio Međunarodni dan seoskih žena. Obeležava se 15. oktobra i ustanovljen na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine. Tada je i Srbija obavezala da ženama na selu obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama vlasti. I učini vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela.
Dan seoskih žena podseća na neravnopravnost
Četvrtinu svetske populacije čine seoske žene čije preživljavanje zavisi od prirodnih resursa i poljoprivrede. U zemljama u razvoju, one čine 43 odsto radne snage u poljoprivred.Istovremeno proizvode i prerađuju skoro svu dostupnu hranu na tržištu. Time noseći primarnu odgovornost za prehrambenu sigurnost.
Na rubu egzistencije u penziji
Zavod za ravnopravnost polova tim povodom uputio je saopštenje u kome skreće pažnju javnosti na položaj žena u ruralnim sredinama.Kao i na probleme sa kojima se one suočavaju u svakodnevnom životu.
“Status žena u ruralnim područjima, a naročito u privredi, nepovoljan je iz godine u godinu.Predstavlja ozbiljan problem u oblasti rodne ravnopravnosti u našem društvu.Najviše zbog neplaćenog rada. Žene na selu su preopterećene poslovima u domaćinstvu, nemaju uslove za brigu o svom zdravlju.Neke od njih nemaju ni zdravstveno ni penzijsko osiguranje. U starosti neretko žive na rubu egzistencije jer su im penzije male ili ih uopšte i nemaju”, navodi se u saopštenju Zavoda za ravnopravnost polova.
Žene čine više od polovine radnika u celoj Evropi. No njihov ekonomski doprinos je znatno manji, a situacija je jednaka sa ženama u poljoprivredi. Na primer, više od jedne trećine žena na prostoru Evropske unije je uključeno u proizvodnju hrane. Više od polovine u usluge povezane s proizvodnjom hrane.Među vlasnicima poljoprivrednih zemljišta u Evropi žene čine svega 29%, dok u Srbiji one čine 12%.
“Žene svojim radom čine veliki postotak proizvodnje u poljoprivredi. Statistike pokazuju da su one ujedno te koje dobijaju mnogo manje finansijske pomoći. Mnogo manje koriste mogućnosti koje nudi poljoprivredna politika. Korisnici mera poljoprivredne politike većinom su poljoprivrednici sa većim poljoprivrednim gazdinstvima, obrazovaniji i mlađi, a to su obično muškarci. Žene su te koje su manje obrazovane, s manjim farmama i starije životne dobi”, navodi se u saopštenju Zavoda za ravnopravnost polova.
Rešenja ovog nepovoljnog položaja u kom se nalaze žene u ruralnim područjima je pre svega u obrazovanju. Kao i informisanosti, ekonomskom osnaživanju i pristupu finansijskim sredstvima.
Tekst je nastao u okviru projekta “Vojvođanke u zaštiti životne sredine“, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.
