Rodna ravnopravnost u Srbiji 2016: Žene i politika
Rodna ravnopravnost u Srbiji je tema o kojoj se u poslednje vreme stalno govori.Svi se zalažu za nju, ali u realnom životu situacije je sasvim drugačija. Petooktobarske promene 2000.godine, u praksi nisu donele ništa novo.
Rodna ravnopravnost, kao kriterijum građenja demokratskog društva, podrazumeva podjednako učešće muškaraca i žena u svim oblastima javnog života. U razvijenim društvima rodna ravnopravnost je princip koji je ugrađen u sve javne politike.
Rodna ravnopravnost u Srbiji počeci?!
Portal, liderke.org navodi da u procesu pridruživanja EU u domaće zakonodavstvo je unet princip poštovanja rodne ravnopravnosti. Može se reći da je u ovoj sferi najbolje poštovan ovaj princip te da je primoravanje partija da ispune kvotu od 30% obaveznog učešća žena. Ova odluka je donela da se u većini lokalnih parlamenata striktno poštuje. Na žalost, često su žene u politici izložene raznim pritiscima od svojih kolega i od njih se traži da se povuku sa pozicija.
Ova situacija je nedavno zabeležena u jednoj manjoj partiji kada je preko noći traženo od žena da se povuku i ne budu kandidatkinje za pokrajinske i republičke poslanice. Prema saznanjima, koje ima naša redakcija političarkama iz pomenute partije u pomoć je pritekao njihov koalicioni partner.
Istraživanje „Učešće žena u odlučivanju na lokalnom nivou“ koje je 2014.godine realizovano za Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ukazuje na vrlo ozbiljnu podzastupljenost žena u lokalnim vlastima.
Rodna ravnopravnost u Srbiji pokazuje:Manje je žena u izvršnoj vlasti
Navedeni podaci dokazuju problem podzastupljenosti žena u izvršnoj vlasti, iako taj fenomen potvrđuju i drugi primeri iz javnog života (primeri iz medija, tretmana žena u poslovnom svetu…) kao i potrebu kontinuiranog rada na tome da se društvo senzibiliše na ove teme. Ovo nije problem u kom je Srbija usamljena. Naprotiv, čak i razvijena demokratska društva, poput Velike Britanije, i dalje imaju potrebu da edukuju javnost o tome da žene treba da budu ravnopravne, ukazuju na seksistički pristup u politici i sl.
Posebnu ulogu igraju i mediji, koji prenose poruke određenih političara, a koje su pune seksističkih, mizoginih i predstavljaju govor mržnje. Na udaru najviše je potpredsednica Vlade Srbije i ministarka Zorana Mihajlović.
Tema koja je stalno aktuelna
Rodna ravnopravnost u Srbiji je tema o kojoj se stalno govori, ali se u praksi i dalje sporo menja. Razlog zbog kog je stalno u javnom diskursu jeste to što se ne radi o jednoj oblasti, nego o sistemskom pitanju koje se tiče obrazovanja, tržišta rada, politike, medija i svakodnevnog života. Upravo zato se stalno vraća kao tema, jer napredak postoji, ali nije ravnomeran ni stabilan.
Kada se govori o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji, najčešće se misli na jednak pristup pravima i mogućnostima za žene i muškarce. Međutim, stvarnost je složenija. Žene su i dalje manje zastupljene u upravljačkim strukturama, češće rade u slabije plaćenim sektorima i u većem procentu preuzimaju neplaćeni rad u domaćinstvu. Ove razlike nisu uvek vidljive na prvi pogled, ali postaju jasne kada se pogledaju statistike i svakodnevna iskustva.
Jedan od razloga zašto se o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji stalno priča jeste i to što se društvo nalazi u procesu promena. Sa jedne strane postoje zakoni i strategije koji formalno promovišu jednakost, a sa druge strane postoje duboko ukorenjeni obrasci ponašanja i očekivanja koji se sporo menjaju. Taj raskorak između pravnog okvira i stvarne prakse stalno vraća ovu temu u javni prostor.
Mediji kao most izmedju polike i ravnopravnosti
Mediji takođe imaju važnu ulogu. Rodna ravnopravnost se često pojavljuje u kontekstu političkih kvota, nasilja nad ženama ili diskriminacije na poslu, što dodatno pokazuje da problem nije izolovan. On se tiče strukture društva i načina na koji su uloge dodeljene kroz generacije.
Važno je napomenuti da rodna ravnopravnost u Srbiji nije samo pitanje žena. Ona uključuje i muškarce, jer menja tradicionalne modele ponašanja i očekivanja. Kada se ruše stereotipi, otvara se prostor za fleksibilnije društvo u kojem i žene i muškarci imaju više slobode izbora.
Zato se o rodnoj ravnopravnosti stalno govori. Ona nije tema koja se „završi“, već proces koji traje i koji se stalno preispituje kroz nove društvene okolnosti, generacije i vrednosti.
korišten tekst sa portala liderke.org
