Japanke, ekofeminizam i obnova šuma: Perspektiva 2025. godine
Japanke su pre više od deceniju imale ključnu ulogu u obnovi šuma nakon prirodnih katastrofa. Sam ekofeminizam, bilo da govorimo o aktivističkom pokretu ili teoriji pruža jedinstven okvir za razumevanje uloge Japanki. Danas, uloga žena u Japanu, naročito u kontekstu ekoloških inicijativa, dobija sve veći značaj zahvaljujući globalnim diskusijama o klimatskim promenama i društvenoj pravdi.
Ekofeminizam: Teorijski okvir
Kroz razne teorije ekofeminizam se definiše i ističe povezanost između eksploatacije prirode i potčinjavanja žena u patrijarhalnim društvima. Ranije definicije ekofeminizma često su naglašavale da su žene često najbliže prirodi kroz svoje tradicionalne uloge. Zbog toga, mnogi smatraju da su zato i ključni akteri u ekološkim pokretima. U Japanu, gde su rodni odnosi i dalje duboko ukorenjeni u tradicionalnim vrednostima, ekofeministički pristup je primer za osnaživanje žena kroz ekološke inicijative.
Moja istraživanja pokazuju da se Japanke često suočavaju sa preprekama u poslovnom okruženju. Zato, nije ni čudno da pronalaze svoj glas i uticaj kroz učešće u ekološkim projektima.
Uloga japanskih žena u obnovi šuma
Japanke su odigrale ključnu ulogu u obnovi šuma nakon zemljotresa i cunamija 2011. godine. Njihov rad uključuje sadnju drveća, edukaciju zajednica i promociju održivih praksi. Projekti poput „Šume rekvijema“ ne samo da revitalizuju devastirane ekosisteme, već simbolizuju otpornost žena koje ih predvode.
Danas žene nastavljaju sa projektima koji se oslanjaju na tradicionalne prakse satoyama i moderne tehnologije za praćenje klimatskih promena. Impresionirao me je način na koji koriste pametne telefone za praćenje rasta stabala i dele podatke sa naučnicima.
Sakura kao simbol ekofeminizma
Trešnjin cvet (sakura), simbol Japana, za mene lično predstavlja savršenu metaforu za obnovu prirode i društva. U kontekstu ekofeminizma, sakura simbolizuje povezanost između ženskog stvaralaštva i prirodne regeneracije. Tokom mog putovanja, prisustvovala sam ceremoniji sadnje trešnjinog drveća koju su organizovale žene iz udruženja „Cherry Blossom Guardians“.
Razgovarajući sa starijim članicama zajednice, čula sam priče o tome kako su njihove bake čuvale tradiciju nege ovih stabala čak i tokom ratnih godina. Ove priče gotovo da me rasplakaše, posebno kada su mi pokazale fotografije mesta gde su nekada bile gole padine, a sada cvetaju stotine trešanja.
Danas: Globalni uticaj japanskih žena
U 2025. godini,Japanke ne samo da predvode lokalne inicijative već postaju globalni akteri u borbi protiv klimatskih promena. Njihov rad prepoznat je na međunarodnim događajima poput Osaka Expo 2025, gde sam prisustvovala panelu o ženama u ekologiji.
Moja zapažanja kroz istraživanja ukazuju na tri glavna pravca delovanja:
Edukacija: Žene organizuju praktične radionice umesto teorijskih predavanja, pokazujući kako se tradicionalne tehnike mogu kombinovati sa savremenim znanjem.
Tehnologija: Koriste jednostavne ali efikasne senzore koje same postavljaju, bez čekanja na državne projekte.
Društvena pravda: Kreiraju sisteme mikrofinansiranja za žene koje žele da pokrenu ekološke biznise.
Nakon mesec dana provedenih u japanskim ruralnim područjima, mogu sa sigurnošću reći da tamošnje žene danas predstavljaju stub ekofeminističkog pokreta kroz svoje aktivnosti vezane za obnovu šuma. Njihova sposobnost da povežu tradiciju sa modernim pristupima zadivljuje me.
Nikada neću zaboraviti reču jedne Japanke u nekom tekstu koji sam pročitala:
„Ova zemlja je nekada bila bogata šumama. Moje ruke su stare, ali mogu da zasade još mnogo drveća pre nego što se oprostim sa ovim svetom.“
Verujem da upravo takav duh predstavlja suštinu ekofeminizma. To je neuništiva volja običnih žena da obnove prirodu, bez obzira na prepreke.
