Međunarodni dan šuma
Na Međunarodni dan šuma zasađene su sadnice čempresa. Ministarka zaštite životne sredine Srbije Irena Vujović zasadila je zajedno sa dekanom Šumarskog fakulteta u Beogradu Brankom Stajićem i studentima. Sadnice su zasađene u parku ove visokoškolske ustanove. Ministarka je naglasila da je zaštita i očuvanje šuma generacijski zadatak za budućnost na kome će se intenzivno raditi.
„Ministarstvo koje vodim iz godine u godinu daje svoj doprinos kroz sufinansiranje projekata pošumljavanja.Kao i ozelenjavanja širom Srbije. Od 2018. do 2023. godine dodelili smo više od 400 miliona dinara za pošumljavanje preko 1.000 hektara. U protekle tri godine, samo putem naših javnih konkursa, Srbija je bogatija za 250.000 novih sadnica. Kroz javni konkurs u tekućoj godini, obezbedili smo 200 miliona dinara. To je dvostruko više u odnosu na 2023. godinu“, izjavila je Vujović, objavilo je Ministarstvo.
Prema njenim rečima, Ministarstvo neprekidno radi i na unapređenju i očuvanju zaštićenih područja.Njih u Srbiji ima ima 473, a prostiru se na 8,65 odsto teritorije.
„Sa planiranim proširenjem područja pod zaštitom za ovu godinu na 9,21 odsto ukupne teritorije. I uz površinu koju obuhvata ekološka mreža.Očekujem da do kraja godine pod zaštitom bude oko 30 odsto od ukupne površine naše zemlje. Time će Srbija znatno pre roka ispuniti cilj Konvencije o biodiverzitetu. A to je da se pod zaštitu stavi 30 odsto kopnenih i vodenih ekosistema do 2030. godine“, kazala je ministarka.
Sve više šuma u Srbiji
Vujović je rekla da je i da se iz godine u godinu uvećava iznos sredstava za održavanje i unapređenje bisera prirode u Srbiji.
„U 2020. je u te svrhe bilo opredeljeno 229 miliona dinara.Dok je za 2024. godinu obezbeđen najveći iznos do sada od 500 miliona dinara“, naglasila je ona.
Ministarka je navela i da je, prema podacima iz Druge nacionalne inventure šuma, šumovitost Srbije sa 29,1 odsto iz 2006. godine porasla na trenutnih 39,01 odsto teritorije.To znači da se Srbija približila evropskom proseku od 41 procenat.
Vujović je navela da su zelene oaze, posebno u urbanim sredinama, podložne brojnim pritiscima uključujući i klimatske promene. Zbog čega je više nego ikada, neophodna saradnja svih relevantnih institucija u njihovom očuvanju.
