Knjiga Ivane B. Spasović o izuzetnim Srpkinjama rođenim u 19. veku
Predstavljanje knjige Ivane B. Spasović „Julijin balkon s pogledom na slobodu“ o izuzetnim Srpkinjama rođenim u 19. veku, održano je 8. februara u čitaonici Gradske biblioteke Pančevo.
O knjizi su govorili Aleksandra Mihailović, književnica i profesorka književnosti, Nikola Nešković, novinar (osnivač kviza Slagalica i drugih kultnih emisija) i istoričarka prof. dr Ivana B. Spasović, autorka knjige.
„Julijin balkon s pogledom na slobodu“ zbirka je priča koje prate segmente života izuzetnih, istoriji važnih, a mnogima nepoznatih Srpkinja. One su su rođene na teritoriji Austrougarskog carstva u 19. veku. Istoričarka i književnica, prof. dr Ivana Spasović nakon decenije istraživanja.
O izuzetnim Srpkinjama pomalo zaboravljenim
U okviru jedne knjige predstavlja istinsku želju sebe kao istoričarke i težnju celokupnog dela da junakinje dobiju svoje zasluženo mesto u srpskoj istoriji i otrgne ih od zaborava. Žene o kojima autorka piše su dr Milica Bogdanović, Anka Dimitrijević, dr Marija Vučetić Prita. Zatim, Isidora Sekulić, dr Julija Hlapec Đorđević i sedam poslanica na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu 1918. godine.
„Tok priča u knjizi prati, ili otkriva, uspon XIX veka, u kome su ove neobične žene, rođene na teritoriji Austrougarskog carstva. Ostvarujući sebe, one su pomerale granice i krčile put. Težnja celokupnog dela je da junakinje priča postavi na zasluženi pijadestal istorije.Kao i da ih otrgne od zaborava“, kaže dr Ivana B. Spasović.
Žene koje su pomerale granice
Njihove biografije donose i pogled na različite ideje (političke, verske, nacionalne, demokratske, ekonomske, feminističke, socijalne, kulturne), od onih koje se samo naslućuju, do jasnih i glasnih stavova.
Nikola Nešković je inače unuk dr Marije Prite i vrlo emotivno je pričao o svojoj baki i sećanjima na nju. Imao je 15 godina kada je ona preminula.Govorio je i o drugim izuzetnim Srpkinjama.Neke od njih su i junakinje u ovoj knjizi, jer je imao prilike da ih upozna zahvaljujući svojoj baki.
„Sve ove izuzetne žene dugo su živele i ostavile neizbrisiv trag u našoj istoriji. Zato zaslužuju da se o njima zna. Bile su avangarda mnogim pokretima u emancipaciji žena. O njima se govorilo širom Evrope početkom 20. veka“, navela je između ostalog prof. Aleksandra Mihajlović na promociji ove knjige.
Ova knjiga je namenjena široj čitalačkoj javnosti, i ne predstavlja uskostručno delo. Premda su ovi radovi nastali od arhivskih izvora, predstavljeni na naučnim skupovima.Zatim, su i objavljeni u zbornicima ili časopisima. Autorka piše dopadljivim stilom koji je protkan intelektualnim zapažanjima i zasnovan na istorijskim podacima.Istovremeno utkan i sentiment jednog knjiženog dela. Zato su tekstovi ustrojeni tako da istovremeno budu laki za čitanje i da doprinose afirmaciji novih saznanja kod čitalaca.
