Ana Bešlić umetnica sa dušom
Ana Bešlić, jedinstvena umetnica koja je ostavila neizbrisiv trag u svetu jugoslovenske skulpture. Osvajala je srca ljubitelja umetnosti i ostavila sve bez daha svojim remek-delima. Ova ponosna Bunjevka, rođena 1912. godine, nije samo prva akademska vajarka u Subotici, već i pravi putokaz ličnog razvoja i stvaranja jedinstvenog sveta oblika.
Ana Bešlić: putovanje kroz stilove i vreme
Ana Bešlić nije bila samo umetnica koja je stvarala u okvirima jednog stila – ona je putovala kroz vreme i stilove, od realizma do krajnje apstrakcije. Njena raznolika dela obuhvataju različite faze njenog stvaralaštva, od bista realističkih formi do apstraktnih skulptura čuvanih u Gradskom muzeju Subotica.
Izložbe koje su očaravale generacije
Ana Bešlić je bila prava zvezda izložbi širom Jugoslavije. Njena izložba, zajedno sa Đorđom Božanom, otvorila je gradsku izložbenu salu u Subotici 1954. godine. Osim toga, Ana je bila jedna od osnivača vajarske grupe „Prostor 8“ 1957. godine, dodatno doprinoseći kulturnom životu tog vremena.
Spomenici sa dušom i formom
Jedno od najupečatljivijih obeležja Aninog stvaralaštva su spomenici i skulpture koje je izrađivala. Njena dela se izdvajaju po temama i oblicima, kao što su „Majka i sin“ – spomenik žrtvama fašizma u Aleksandrovu kod Subotice (1955). „Ptice fontana“ na Paliću (1957).“Spojene forme“ u parku vile Izvršnog veća Srbije u Beogradu (1961). „Grupa postavljenja“ ispred dispanzera u Subotici (1965). „Baklja sećanja“ u Bajmoku (1971), i mnoga druga.
Ana Bešlić: život u formi i harmoniji
Ova izuzetna umetnica nije samo stvarala dela koja su zadivila svojim estetskim vrednostima, već je svojim radom i zalaganjem postala priznata i nagrađivana. Dobitnica nagrade dr Ferenc Bodrogvari i Pro urbe 1997. godine, Ana Bešlić je ostavila neizbrisiv pečat na jugoslovenskoj umetničkoj sceni.
Ana Bešlić je primer hrabre umetnice koja je tražila svoj put izvan tradicionalnih tokova, ostavljajući nam u nasleđe individualni svet oblika koji se realizuje jezikom čiste forme. Njeno delo živi kroz vreme, inspirišući naraštaje i podsećajući nas na snagu umetnosti koja prelazi granice vremena i prostora.
Tekst je nastao u okviru projekta „Tragom priča ispričanih kroz građevine i Subotičane“, koji je podržan od strane grada Subotice.Za stavove iznete u tekstu isključivo odgovornost snosi udruženje građana „Malin“ i portal www.ecofeminizam.com. Stavovi koji su u tekstu ne izražavaju nužno stavove grada Subotice.
