Madona i Pamela kako žena treba da izgleda
0
0
Madona i Pamela su uvek rušile stereotipe. Donosile su nešto novo. Prenosimo tekst Guardiana.
Madona je stigla u O2 arenu za svoju „Celebration“ turneju. „Oh Madž,“ napisala je kolumnistkinja Sarah Vine u Daily Mail-u, „nije li već vreme da porasteš?“ Madona je već odgovorila na to, naravno, oblačeći se u kombinezon sa razbijenim ogledalom, kaubojski korzet i drugi korzet, i provodeći se s golišavim plesačima. To je sve činilo prilično sveobuhvatan izraz:
„Uzmi svoju ideju o tome kako bi trebalo da se ponaša odrasla žena od 65 godina i šta bi trebala da nosi, i gurni je.“
Da sam ja Madona, to bi bio suštinski deo mog slavlja.Cela karijera proživljena kao privlačna tačka enigme ženske seksualnosti. Ko ima pravo da odluči kako ona izgleda, šta je privlačno, šta je odbijajuće? Ko ima pravo da reguliše šta je previše. Kao i šta je previše staro, šta je previše zastrašujuće, šta je previše provokativno?
Da li su to muškarci, i ako jesu, koji muškarci? Samo najglasniji? Da li je to društveno konstruisano od strane nestabilnog, ali glasnog saveza seksističkih muškaraca i osuđujućih žena? Da li feministkinje imaju pravo glasa. Ako imaju, da li se svi mi prvo moramo složiti oko toga gde stojimo po pitanju mrežastih čarapa? Gde se u dugom nizu „oblika za koje se navodno pretvarate da su oblik vaših grudi“ uklapaju konični brus?
Madona pod kritikom
Najstroža kritika na nastup od strane Vine usledila je kada je Madona izvodila pesmu „Erotika“, rekreirajući zloglasnu scenu masturbacije, okružena bokserima (Queensberry pravila, ne psi) i sa alter egom obučenim kao njen mlađi sebe.
„Mislim da se svi možemo složiti“, zaključila je Vine, da ovo „dovede onaničku samozadovoljavanje na potpuno novi nivo.“
Ali da li se svi slažemo? Da li bi bilo manje samozadovoljno da nije imala mlađeg alter ega, ili bi je tada optužili da se usudila da to radi u njenoj dobi?
Rizikujem da zvučim kao iz Barbie filma, zar to nije bilo trajno otkriće cele Madonine karijere. Da će žena u javnom životu biti ocenjivana prema promenjivom standard. Ponekad suviše glasna, ponekad suviše provokativna, ponekad previše napadna. Zatim, ponekad suviše mršava, ponekad previše punija, ponekad previše mišićava, uskoro previše stara?
Nije moguće zadovoljiti patrijarhalni ideal čiji se oblik neprestano menja.Veliki deo njegove moći zapravo leži u njegovoj promenljivosti. Brže i dostojanstvenije je samo srušiti patrijarhat.Čak i ako se Madona za to bori već 44 godine. Trebalo nam je dugo vremena da primetimo, i još uvek ne bismo rekli da je njena misija potpuno ostvarena.
Pamela: Kako žena treba da izgleda?
U međuvremenu, na drugom kraju spektra „Kako bi žena trebalo da izgleda?“, Pamela Anderson je pokrenula debatu o dostojanstvenom starenju tako što je izlazila bez šminke. Jamie Lee Curtis nazvala je to činom „hrabrosti i pobune“.Što je tačno, ali i čudno: objektivno je čudno da se od žene od 56 godina očekuje da se kamuflira na unapred određen način. Previše šminke bi takođe predstavljalo neki nejasan društveni izazov. Ukoliko to ne uradi smatralo bi se izazovom.
U stvari, jedina prava razlika između Anderson i Madone je praktična: Pamela verovatno mnogo manje vremena treba da bi se spremila. Filozofski, one govore istu stvar, a to je:
„Uzmi svoj ideal lepote i zaboravi na njega.“
Sredinom devedesetih, postojao je intervju između časopisa Blikk i Madone koji je bio preveden s engleskog na mađarski, a zatim ponovo na engleski, osim što – u vrlo ranoj verziji interneta koji nije bio potpuno pouzdan – zapravo nije bio taj intervju, već parodija crtača Garryja Trudeaua (tvorca stripa „Doonesbury“). Blikk-ova šala od pitanja bila je:
„Madona, hajde da pređemo na stvar. Da li si smela žena koja se hrani muškarcima koji su dominantni?“
Lažna Madona je odgovorila: „Da, da, ovo svakako ističe moje težnje. U Americi se ne smatra mentalnim poremećajem kada žena prilazi svom plenu u diskoteci uz prisustvo jaki koktela.“
Iskreno, to je bilo prvi put da sam zaista razumeo svrhu svetskog interneta.Prvi put da sam shvatio šta je Madona zapravo učinila kulturi. Šala nije odnosila na smelu ženu, već na sve osim nje.Na sve one koji su ikada pokušali da je ocene, na sve one koji će je ikada ocenjivati u budućnosti. I to je zaista bilo smešno.
izvor: guardian
