Pitke vode sve manje u svetu
0
0
Kako bi se suočili s globalnom krizom vode, WWF poziva vlade, korporacije i finansijske institucije da hitno povećaju ulaganja u održivu vodenu infrastrukturu. Kao i pomognu da se zaustavi neprestani gubitak slatkovodnih ekosistema.
– Voda, najdragoceniji, a nedovoljno cenjen resurs na svetu. Leži u srcu rastuće globalne krize koja preti ljudima i svim bićima na Zemlji, upozorava novi izveštaj svetske organizacije za zašitu prirode WWF.
Objavljen na Svetski dan hrane, izveštaj „Visoka cena jeftine vode“ otkriva surovu stvarnost. Godišnja ekonomska vrednost vode i slatkovodnih ekosistema procenjuje se na 58 milijardi američkih dolara. Što je ekvivalent 60% globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Međutim, svetski slatkovodni ekosistemi na silaznoj su putanji, predstavljajući sve veći rizik za te vrednosti.
WWF: Godišnja ekonomska vrednost vode i slatkovodnih ekosistema iznosi 58 milijardi američkih dolara
Od 1970. godine, svet je izgubio trećinu močvarnih područja. Dok su populacije slatkovodnih životinja u proseku smanjene za čak 83%. Ovaj poražavajući trend doprineo je povećanju broja ljudi koji se suočavaju s nedostatkom vode. Kao i nesigurnošću u pogledu hrane. Brojna jezera i reke su presušile, zagađenje se povećalo. Dok su izvori hrane su sve manji. Izveštaj naglašava i potrebu za boljim prilagođavanjem na sve lošije uticaje klimatskih promena. I to od razornih suša i ekstremnih poplava do rasta nivoa mora.
„Voda i slatkovodni ekosistemi nisu samo temelj naše ekonomije.Već i izvor života na našoj planeti i budućnosti. Zdrave reke, jezera i močvare ključne su za sigurnost vode i hrane. Prilagođavanje klimatskim promenama i očuvanje biološke raznovrsnosti.Ali takođe, pružaju neprocenjive kulturne i duhovne vrednosti koje su izuzetno važne za dobrobit ljudi širom sveta. Poslednji je trenutak da vlade, korporacije i finansijske institucije ulože sredstva u zaštitu i obnovu naših slatkovodnih ekosistema. Na taj način bismo osigurali budućnost u kojoj voda u izobilju teče za sve“, ističe Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije.
Izveštaj utvrđuje da direktne ekonomske koristi, poput potrošnje vode za kućne potrebe ili navodnjavanja poljoprivrede i industrije. One iznose minimalno 7,5 milijardi američkih dolara godišnje. Takođe, procenjuje da su nevidljive koristi poput pročišćavanja vode, poboljšanja zdravlja tla.Kao i skladištenja ugljenika i zaštite zajednica od ekstremnih poplava i suša. I to do sedam puta veće, oko 50 milijardi dolara.
Sve ugrožava slatkovodne sisteme
Međutim, degradacija reka, jezera, močvara i podzemnih voda takođe preti tim vrednostima. Ispumpavanje neodrživih količina vode, štetne subvencije.Zatim, promene tokova reka, zagađenja i uticaji povezani s klimatskim promenama ugrožavaju slatkovodne ekosisteme. Više od dve trećine najvećih svetskih reka više nemaju slobodan tok, dok močvare i dalje gubimo tri puta brže od šuma.
Uz loše upravljanje vodama, uništavanje slatkovodnih ekosistema ostavlja milijarde ljudi širom sveta bez pristupa čistoj vodi i sanitarnim uslovima.Dok rizici povezani s vodom za poslovanje i ekonomiju rastu. Do 2050. godine, oko 46% globalnog BDP-a moglo bi da dolazi iz područja koja se suočavaju s krizom vode.Što bi bio porast u odnosu na današnjih 10%.
WWF takođe upozorava da zastarelo razmišljanje koje se fokusira isključivo na izgradnju infrastrukture zanemaruje izvor problema. Degradirane reke, jezera, močvare i podzemne vode neće rešiti krizu vode, posebno ne u vreme klimatske krize.
Vlade i korporacije treba da promene pristup
Ključ rešenja leži u zaustavljanju neprestanog gubitka slatkovodnih ekosistema. Vlade bi trebalo da se pridruže „Izazovu za očuvanje slatkovodnih ekosistema“. Inicijativi čiji je cilj da obnovi 300.000 km degradiranih reka i 350 miliona hektara degradiranih močvara širom sveta do 2030. I korporacije moraju da promene svoj pristup vodi i da povećaju zajedničke napore da bismo je sačuvali.
Ivana Laginja, rukovodioc WWF-ovog projekta „Obnova Evropskog Amazona“ ističe da je upravo taj projekat sjajan primer obnove područja na rekama Mura, Drava i Dunav.
„Kroz neposredne aktivnosti na obnovi ekosistema doprinećemo dugoročnom cilju obnove ekosistema i biološke raznovrsnosti. I to na području UNESCO-vog Rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav uz podršku i uključivanje lokalnog stanovništva“.
Goran Vreljanski, projektni saradnik na projektu „Obnova Evropskog Amazona“ u Srbiji, dodaje da će se u Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“ raditi na prenameni hibridnih nasada topole u autohtonu plavnu šumu, što će da posluži kao model za revitalizaciju plantažnih u prirodne šume u tom području i šire.
