Zelena Evropa: Kako Zelene Površine Transformišu Naš Kontinent
Zelena Evropa se suočava sa izazovima nejednakog pristupa zelenim površinama. Ali i pruža nadu za bolju budućnost kroz održivo planiranje i promenu paradigme.Vrućine su ovog leta oborile rekorde širom Evrope. Međutim, postoji jednostavan način da se ohladite bez trošenja energije i resursa. Zeleni gradovi pružaju prirodnu hladovinu i svežinu koja ne samo da olakšava toplotne talase, već i unapređuje kvalitet života. Istraživanja pokazuju da gradsko drveće može sniziti temperature između 2°C i 10°C. U zavisnosti od lokalnih uslova. Uprkos tim očiglednim prednostima, pristup zelenim površinama nije jednak širom Evrope.
Evrobarometar, najnovija anketa sprovedena širom kontinenta, otkrila je da više od osam od deset Evropljana smatra da im je pristup prirodi i zelenim prostorima lak. Međutim, jasne razlike postoje. U Danskoj, 100% ljudi tvrdi da im je pristup zelenilu lak. Međutim, samo 51% stanovnika Malte i 77% stanovnika Portugala deli isto mišljenje.
Kako Zelena Evropa da postane zelenija?
Matilda van den Boš, viši istraživač na Institutu za globalno zdravlje Barselone, veruje da je ključ u isticanju pozitivnih strana zelenih površina. Ona naglašava da je važno da ljudi shvate sve prednosti koje zelene površine pružaju. Kao što su veća sreća, bolje mentalno zdravlje, povećana društvena interakcija i manji rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Profesor Sesil Konijnendijk, direktor rešenja zasnovanih na prirodi, predstavio je smernice zelenog planiranja koje su veoma efikasne. Prema njegovom pravilu 3-30-300, svako bi trebao da vidi najmanje tri drveta iz svog doma. Takođe, trebalo bi da postoji 30% pokrivenosti krošnjama drveća na nivou susedstva, što je prag iznad kojeg se ostvaruju klimatske i zdravstvene prednosti. Na kraju, prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije, niko ne bi trebao da živi udaljen više od 300 metara od parka ili zelene površine od najmanje jednog hektara.
Dok nejednakosti u raspodeli zelenih površina postoje širom Evrope, postoji i optimizam za promene. Gradovi u severnim zemljama imaju veći pristup zelenilu u odnosu na one u južnim i istočnim zemljama. Iako gusto naseljeni mediteranski gradovi možda imaju manje zelenila zbog istorijskih i kulturnih faktora, postoje mogućnosti za promene u planiranju.
Urbani planeri se sve više okreću prema konceptu zelene infrastrukture kako bi stvorili ravnotežu između prirode i urbanog razvoja. Transformacija paradigme planiranja za automobile prema planiranju za ljude i zeleni prostor postaje sve važnija kako bismo osigurali održivu budućnost naših gradova. Kroz zajedničke napore građana, stručnjaka i vlasti, možemo učiniti Evropu zelenijom i pružiti svim stanovnicima pristup revitalizirajućim zelenim oazama.
