Uticaj osiromašenog uranijuma na zdravlje ljudi
Tema osiromašenog uranijuma je u fokusu javnosti i nakon gotovo četvrt veka od bombardovanja koje je NATO izvršio 1999. godine našu zemlju. Filmsko ostvarenje „Mali i veliki“ reditelja Gvardiola prikazano na Festivalu evropskog filmana Paliću, pokrenulo je pitanje o posledicama koje je ovaj kontroverzni materijal ostavio po stanovništvo.
Snježana Mitrović iz „Arhus centra“ naglašava da još uvek nemamo jasne podatke o mestima na kojima su bačene bombe i kako pratiti posledice bombardovanja. No, jedno je sigurno – stopa obolevanja od kancera znatno je porasla u područjima intenzivno bombardovanim osiromašenim uranijumom.
Međutim, uprkos ovim tvrdnjama koje dolaze sa svih strana, stručnjaci ostaju neumoljivi. Prema rečima dr Nebojše Bohuckog, epidemiologa ZZJZ, ne postoji naučna potvrda da osiromašeni uranijum uzrokuje maligne bolesti. Međunarodna agencija za proučavanje raka, koja posluje već 58 godina, nije ga svrstala među uzročnike kancera.
Posledice osiromašenog uranijuma istina ili zabluda?
Uranijum je prirodno prisutan u našem okruženju, a agencija je isključila njegovu povezanost s malignim oboljenjima. Takođe, dr Bohucki ističe da su mnogi faktori poput loše prevencije, pušenja, alkohola i nezdrave ishrane veći uzročnici kancera u našem društvu.
Iako se broj obolelih od kancera povećava, struka naglašava da je potrebno usredsrediti se na prevenciju.Kao i promovisanje zdravih životnih navika. Umesto da tragamo za odgovorima u osiromašenom uranijumu, trebamo više pažnje posvetiti načinima kako da zaštitimo naše zdravlje.
U zaključku, pitanje uticaja osiromašenog uranijuma na obolevanje od kancera još uvek ostaje bez jasnog odgovora. Naše zdravlje je naša odgovornost. Treba da uložimo napore kako bismo živeli zdravije i srećnije u sadašnjosti i budućnosti. Nikako ne smemo zaboraviti prošlost i takozvanog „Milosrdnog anđela“ čiji cilj su bili životi naših građana, a ne vojni ciljevi.
NATO za cilj imao civilne i privredne objekte
Da podsetimo, 24.marta 1999.godine oglasile su se sirene i označile početak agresije NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Bombardovanje je trajalo od 24. marta do 10 juna 1999. godine. NATO je u 20 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Kasnije su se udari proširili i na privredne i civilne objekte. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti. Zatim, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve, manastiri.
U Subotici, bombardovan je televizijski predajnik u Crvenom selu, pogođeno je prigradsko naselje Veliki Radanovac, a nekoliko projektila pogodilo je i Palić, gde je gađana meterološka stanica, a nekoliko bombi palo je i u Palićko jezero.
Za vreme bombardovanja poginulo je više od 3500 ljudi, a ranjeno više od 10 hiljada. Izazvana je i materijalna šteta koja se procenjuje na oko 30 milijardi dolara. Pogođeno je ili uništeno više od 7 hiljada kuća, 300 škola, 53 bolnice i 50 crkava kao i mnogi drugi civilni i vojni objekti. Mnoge ruševine i dalje stoje, a veliki broj porušenih fabrika nikada nije obnovljen. Osim toga, porast malignih bolesti od 1999. godine iznosi preko 40 odsto.
