Od mangulica je najzdravije meso

Mangulica je vrsta svinja od koje se dobija najzdravije meso. U XIX veku je svinja predstavljala jedan od osnovnih izvoznih proizvoda Srbije. Nastanak mangulice se vezuje upravo za taj period, prenosi agroinfo. Knjaz  Miloš je poklonio mađarskom grofu Jozefu Arcduku određeni broj svinja. Njih su zvali  „šumadija” odnosno šumadinka. U Miloševo vreme, Srbija je bila poznata upravo po gajenju svinja.

Mangulica i XIX veku brend Srbije

Tadašnja svinja, šumadinka, je ukrštana na imanju Kis Jeno sa rasama kao bakonyi i szalantor, što je dovelo do formiranja posebne rase svinja pod nazivom mangulica. Zbog izuzetne skromnosti i otpornosti bila je jako popularna u Vojvodini (naročito Sremu) i Mađarskoj u periodu od XIX veka sve do pedesetih godina prošlog veka. Tadašnje evropsko tržište je osim mesa tražilo i mast i slaninu.

“Mangulica je uglavnom naseljavala područja šuma, pašnjaka, ritova. Zatim, močvare gde su uspešno odolevale vremenskim uslovima oštre kontinentalne klime. Poludivlja stada mangulica su šetala šumama, stepama i pašnjacima tokom cele godine. Krmače su se prasile u brlozima koje su same rijući stvarale u trščacima i duboko u žbunju. Sve do Drugog svetskog rata bila je izuzetno tražena sorta“, prenosi agroinfo i dodaje:

„Čak je zabeleženo da je na bečkoj stočnoj pijaci prodavano godišnje blizu sto hiljada svinja ove rase iz Mađarske. Svinje su prodavane kupcima u Austriji, ali i drugima iz okolnih evropskih država. Primitivno transportovane, bez problema su savladavale stotine kilometara dug put od Vojvodine i Mađarske ka klanicama u Beču.Sa prostora Srbije su nepovratno izgubljene dve rase svinja – šiška i šumadinka”, navosi se na portal agroinfo.

U Evropi, od ukupno 126 rasa svinja, samo 44% ima stabilan status, 18% rasa su u potencijalnoj opasnosti, a 21% su u kritičnoj opasnosti od nestanka.U Srbiji se sreću 3 soja mangulice: lasasta (sremska crna lasa, ili buđanovačka svinja), bela i subotički soj. U Mađarskoj i Rumuniji se javlja i takozvani riđi soj.

Porodični biznis uzgoj svinja

Porodica Pokornik iz Gornjeg Tavankuta kod Subotice bavi se uzgojem mangulica i preradom njihovog mesa. Krenuli su sa svega nekoliko komada i sada imaju stado od oko 50 mangulica. Planiraju da se prošire kako bi imali više mangulica.

 Miki Pokornik i Vesna Petreš pre četiri godine krenuli su sa uzgojem mangulica. Prvi put sa mangulicama su se susreli dok je Miki radio kod kolege.

“Prvi put sam se susreo sa mangulicama kod kolege, koji radi u susednom selu. Svidelo mi i mi smo pokušali da ih uzgajamo.Nije lako, skupa je hrana ali se borimo. Najviše je potrebno ljubavi, a što se hrane tiče nisu zahtevne, pojedu sve što im date”, rekao je Miki Pokornik, uzgajivač  mangulica.

Iako nije porodična tradicija, za sada svi učestvuju i imaju svoje zadatke u uzgoju mangulica, ali i kada dođe vreme svinjokolju.Najvažnije u ovoj proizvodnji jeste ishrana svinja. One ne jedu koncentrate, te je meso zdravo i kvalitetno.Hrane se kukuruzom, tikvama, ječmom i slično.

“ Mi ih uzgajamo, kod nas su umatičena. Prodajemo prasiće, a sada smo počeli da radimo i svinjokolje, prodajemo suhomesnate proizvode i pokušavamo da zatvorimo krug“, dodaje Miki Pokornik, uzgajivač  mangulica.

 Vesna Petreš kaže da je ideja od njenog supruga i da mu daje punu podršku.

“Ja sam u radom odnosu i pomažem koliko mogu. Hranim mangulice, a i kada su svinjokolji radim za jedno sa suprugom”, kazala je Vesna Petreš.

Porodica Pokornik planira da prošire proizvodnju, ali za to treba da se potpun posvete uzgoju mangulica.Tržište za meso od mangulice postoji i u poslednje vreme na severu Srbije sve je više mladih porodica koje se vraćaju na selo i bave poljoprivredom.