Jelena Čović -Prva subotička i bunjevačka slikarka
0
0
Jelena Čović je prva akademska slikarska Subotice.Početkom 20 veka dolazi do razvoja Subotice i Palića.Grad je počeo da se menja i počinje da se razvija likovna scena Subotice. U vremenu kada likovnih umetnika skoro i da nema u Subotici, kada je umetnost pripadala muškarcima i to privilegovanim belcima, pojavila se Jelena Čović, žena koja je živela za umetnost.
Ona je prva obrazovana slikarka u Subotici i prva bunjevačka umetnica. Bila je jedinstvena po svom radu i energiji. Njena dela nalaze se po celom svetu. Slikala je prirodu, portrete, autoportrete i izrađivala je kopije drugih umetnika. Imala je svoj stil, a većinu dela koje je naslikala je poklonila. Bila je žena ispred svog vremena, sa ciljem, željom, vizijom i odlučnosću da sledi svoj san i da postane slikarka. Predrasude, siromaštvo u kome je odrastala nisu je omeli na njenom putu. Svoj život je posvetila slikarstvu i prenošenju svog znanja.
Jelena Čović utrla put umetnicama
Malo se zna o životu talentovane i hrabre umetnice koja je imala snage da se otisne u tuđinu sledeći svoj san. Želja da postane umetnica bila je jača od svih predrasuda I prepreka na koje je nailazila. Ako posmatramo iz današnje perspektive period od 1903-1939 predstavlja kulminaciju njenog rada. Nažalost, u prvoj polovini dvadesetog veka Jelena drži časove za slikanje, jer nije mogla da živi samo od prodaje slika. Postoji podatak da je izradila oko 50 kopija velikih majstora.
Umetničko školovanje je započela u privatnoj školi slikara Gustava Brandla Kesegija u Šoponju 1900.godine. Nastavlja školovanje u Kraljevskoj ženskoj slikarskoj školi u Budimpešti kod profesora Deaka Ebrea i Lasla Hegediša. Prvu samostalnu izložbu je imala je deset meseci od početka školovanja 6.jula 1901.godine u tadašnjem Hotelu Pešta u Subotici, koji je bio otvoren u sklopu pozorišta. Tadašnji gradonačelnik Lazar Mamužić, je izglasao pomoć siromašnoj sugrađanki, kako bi nastavila školovanje i dobija stipendiju.
Jelena nakon toga ide u Budimpeštu, pa Minhenu na školovanje (1903-1905), gde je pohađala i Ažbeovu slikarsku školu.
Naslikala je preko 2000 dela
Tridesetih godina dvadesetog veka Jelena je živela od svoje prosvetarske plate jer je predavala likovno u školama. Prvi svetski rat preživela je u Subotici, a na pragu Drugog svetskog rata oduzela joj se desna ruka. Prema pojedinim izvorima u naslikala je preko 2000 dela.
Kolekcionar dr Jovan Milekić otkupio je neke njene slike i one su danas legat Gradskog muzeja Subotica.
Istoričarka umetnosti Olga Kovačev Ninkov istražuje rad i delo Jelen Čović. U feljtonu koji je izašao u Subotičkim novinama piše, između ostalog da je vladalo veliko interesovanje za izložbu Bunjevačkih slikara, koja je održana 26. i 27. novembra 1927.godine, povodom 400 godina postojanja grada Subotice i otkrivanja spomenika caru Jovanu Nenadu-Crnom. To je bila ujedno i prva je izložba bunjevačkih slikara, gde se posebna pažnja poklanjala mladom slikaru Martinu Džaviću, a izlagale su još Jelena Čović i Angelina Mačković. Zastupala je umetnički pravac ekspresionizma u prvoj deceniji dvadesetog veka.
Umetnice u ranijem periodu nisu bile vidljive i zbog toga je neophodno da se ponovo podvrgnu tumačenju sa rodnog i kulturnog aspekta. Među, ovim umetnicama je Jelena Čović koja je uspostavila “likovnu kulturu” u Subotici.
Njen život je bio ispunjen radošću i bolom. Bila je skromna, inovatorka i veliki majstor svog zanata.
Projekat „Info kultura“ se realizuje uz podršku grada Subotica – Sekreterijata za kulturu. Za sadržaj priloga i članaka odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove lokalne samouprave Subotica.
