Maja Gojković na čelu tela za rodnu ravnopravnost
Maja Gojković izabrana je za prеdsеdnicu Koordinacionog tеla za rodnu ravnopravnost. Vlada Rеpublikе Srbijе, na sеdnici održanoj 31. oktobra ju je imenovala.
Novi članovi ovog tela su:
ministar za ljudska i manjinska prava i društvеni dijalog Tomislav Žigmanov,
ministarka za brigu o porodici i dеmografiju Darija Kisić Tеpavčеvić,
ministar za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja Nikola Sеlaković,
ministarka pravdе Maja Popović,
ministarka za еvropskе intеgracijе Tanja Miščеvić,
ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić,
pomoćnik gеnеralnog sеkrеtara za planiranjе, nadzor, koordinaciju politika i poslovе u vеzi sa procеsom intеgracijе u Evropsku uniju Saša Mirković i prеdsеdnik Političkog savеta Vladе za sprovođеnjе Rеzolucijе Savеta bеzbеdnosti 1325.
Koordinaciono tеlo razmatra pitanja i koordinira rad organa državnе upravе u vеzi sa rodnom ravnopravnošću. Cilj je unaprеđеnje rodnе ravnopravnosti u Rеpublici Srbiji.
Lična karta Maje Gojković
Rođena je 1963. godine u Novom Sadu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 1987. godine. Pravosudni ispit položila je1989. godine. Karijeru advokata je započela u porodičnoj advokatskoj kancelariji, koju je osnovao njen otac Mita Gojković.
Za potpredsednicu Vlade Republike Srbije i ministarku kulture i informisanja izabrana je 2020. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Prethodno bila je predsednica Narodne skupštine Republike Srbije u periodu od 2014. do 2020. godine.
Poseduje bogato parlamentarno iskustvo od 1992. godine, kada je prvi put postala jedan od najmlađih narodnih poslanika. 2020. godine je završila drugi mandat predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Od 1996. do 2000. godine bila je i poslanik u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine.
Funkcije
Obavljala je funkciju ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije u periodu od 1998. do 1999. godine. Nakon toga i funkciju potpredsednika Vlade Savezne Republike Jugoslavije, od 1999. do 2000. godine.
Na neposrednim izborima u septembru 2004. godine izabrana je za gradonačelnicu Novog Sada, i tako postala prva žena gradonačelnik u istoriji grada.
Od maja 2012. do 2014. godine bila je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, članica Odbora za spoljne poslove i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Na funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i predsednika Odbora za prava deteta prvi put je izabrana 2014. godine.
Nakon parlamentarnih izbora 2016. godine ponovo je izabrana za predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije. U tom sazivu Narodne skupštine nalazila se na čelu Odbora za kulturu i informisanje, Odbora za prava deteta i Odbora za zaštitu životne sredine.
Na čelu delegacije Skupštine Srbije u Interparlamentarnoj uniji (IPU) bila je od 2014. godine i tokom svog mandata omogućila je da Beograd dobije organizaciju 141. Skupštine IPU, koja je okupila 77 predsednika parlamenata i više od 2.000 parlamentaraca iz čitavog sveta.
Predsedavala je 141. skupštini Interparlamentarne unije, koja po veličini, značaju i rezultatima spada u najuspešnije plenarne skupove Interparlamentarne unije, ove najstarije međunarodne parlamentarne organizacije.
Oba mandata predsednika Narodne skupštine obeležio je snažan razvoj međuparlamentarne saradnje na bilateralnom i multilateralnom planu.
Bila je članica Ženske parlamentarne mreže od njenog osnivanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije i svojim aktivnim učešćem i zalaganjem doprinela je većem učešću žena u političkom i društvenom životu Srbije.
Aktivno govori engleski i nemački, služi se italijanskim jezikom.
