Starije žene na selu u nepovoljnijem položaju
0
0
Starije žene na selu nalaze u nepovoljnom položaju, rekla je zamenica Zaštitnika građana za rodnu ravnopravnost Jelena Stojanović naglasila je da se . One su mahom socijalno isključene i nevidljive. Lošeg su materijalnog stanja i otežan im je pristup socijalnim i zdravstvenim uslugama.
„Starije žene na selu spadaju u deo populacije koji je nedovoljno vidljiv i nedovoljno glasan o svom nepovoljnom položaju. One ne uživaju u punom obimu prava iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite. Pre svega zbog nedovoljno razvijenih posebnih usluga i servisa podrške na lokalnom nivou“, rekla je Stojanović.
Zaštitnik građana neprestano ukazuje na potrebu podizanja svesti o pravima starijih osoba, posebno starijih žena na selu. U tom pravcu, u projektu koji sprovodimo sa udruženjem „Amity – Snaga prijateljstva“ uz podršku Saveta Evrope.Mapirali smo relevantne partnere na polju zaštite prava starijih žena na selu, posebno na lokalnom nivou, rekla je Stojanović.
Na osnovu mapiranja, izradili smo Registar organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom i promocijom ekonomsko-socijalnih prava starijih žena na selu.Kao i mehanizam za mapiranje rasprostranjenosti i praćenje kvaliteta usluge pomoći u kući kao usluge socijalne zaštite.Kao i usluge zdravstvene zaštite uz uvažavanje socio-demografskih karakteristika korisnica, dodala je Stojanović.
Prema rečima zamenice Zaštitnika građana, cilj ovog projekta je zaštita prava starijih žena na selu kroz izveštavanje o sprovođenju Revidirane Evropske socijalne povelje kao instrumenta koja proklamuje i podstiče punu zaštitu i uživanje prava starijih, posebno kroz član 23 – Pravo starijih na socijalnu zaštitu.
Žene na selu su bez radnih prava
Žene na selu su izložene različitim oblicima diskriminacije. Od njih se očekuje da budu majke, domaćice, da rade u polju i druge poslove na selu.
Prema statističkim podacima samo 17 odsto žena su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva. Većina je starija od 65 godina. Prema različitim istraživanjima, žene na selu rade u domaćinstvu, bave se stočarstvom, stvaraju novac i unose ga u kućni budžet. Ne ostvaruju prava na penzioni staž, jer je uobičajeno da se on uplati na vlasnika gazdinstva, ali to uglavnom nije žena.
Angelina Vilnus ostaje na selu
Angelina Vilus, vlasnica poljoprivrednog gazdinstva u Novom Žedniku, selu nedaleko od Subotice bavi se stočarstvom. Osnovnu školu završila je u susednom selu Stari Žednik, gde je odrasla u porodici koja se takođe bavila i sada se bavi poljoprivredom.
“Vlasnica sam poljoprivrednog gazdinstva, a u sklopu gazdinstva imam 60 ovaca i 18 bikova. Počela sam da se bavim poljoprivredom i pre dodele subvencija od strane države. Radim zajedno sa suprugom i mi smo želeli da ostanemo na selu. Da tu radimo i živomo. Imam podršku supruga, porodice i moram da kažem da nisam nailazila na predrasude.Mi oko stoke sve radimo sami, s tim da kada je u pitanju ovčarstvo. Gajimo englesku vrstu ovaca, po posebnim i specijalnim uslovima. Ona nije mlečna tako da ne proizvodimo sireve, nego samo prodajemo vunu i meso. Na primer, u prethodnih par godina nismo mogli da prodamo vunu”, rekla je Angelina Vilus, vlasnica poljoprivrednog gazdinstva u Novom Žedniku.
Poljoprivrednica ili preduzetnica
Glavni problem poljoprivrednica je što ne ostvaruju sva svoja prava iz oblasti rada, kao preduzetnice. One mogu da ostvare svoja prava, dok poljoprivrednice ne. Problem su raznorazne “rupe u zakonu”. Oni se tumače kako kome odgovara. Tek od prvog jula 2018. godine na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, poljoprivrednice na selu imaju pravo na naknadu za porodiljsko odsustvo.
Pedeset posto žena je prezaposleno i nemaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Poljoprivrednice ne ostvaruju pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje. U najtežem položaju su one najstarije.Žene na selu imaju veliko znanje, kapacitete i iskustva u upravljanju domaćinstvom. Kao i za razvoj starih zanata, seoskog turizma. U raznim delatnostima mogu da se uključe i poduče mlade žene na selu. Veoma je važno da mladim ženama pokušamo da pokažemo da život na selu može da bude i lep i kvalitetan, ali to ne možemo da ostvarimo bez pomoći sa republičkog, pokrajinskog i nivoa lokalnih samouprava, programa za ruralni razvoj, studija društveno-ekonomskog razvoja.
