Ekologija i aktivizam
Nemački biolog Ernest Hekel (Ernest Haeckel) smatra se Aristotelom 19.veka. On je prvi uveo termin “ekologija” u nauku. Reč je o kompleksnoj nauci koja ima nekoliko definicija, ali meni je najbliža ona koja definiše ekologiju kao nauku o staništu i odnosu čoveka prema prirodi i flori i fauni.
Ekologija danas pored izučavanja životne sredine i odnosa u njoj, izučava i niz aktivističkih pokreta i grupa. Ove grupe su se na početku borile protiv nuklearnog naoružanja, a danas se bore za zdravu životnu sredinu. Neki od ovih pokreta su postali i politički kao “Zeleni”, koji su razvijeni u Evropi, a posebno su jaki i uticajni u Nemačkoj. U Srbiji postoji Zelena partija, kao i Zelena ekološka partija. Na žalost, oni nemaju veliki uticaj na donošenje odluka kao zeleni politički pokreti u Evropi.
Green Peace ekološka organizacija
Sa druge strane, pojedini ogranci ekoloških političkih partija su radikalni i sarađuju sa organizacijom Green Peace. Organizacija je osnovana pre četrdeset godina u Vankuveru, u Kanadi, na talasu protesta protiv nuklearnih proba. Osamdesete godine prošlog veka obeležile su velike ekološke katastrofe u kojima su smrtno stradale na hiljade i hiljade ljudi. Posledice černobilske katastrofe do koje je došlo 1986. godine nakon eksplozije u nuklearnoj elektrani u Černobilu u Ukrajini preminulo je 200.000 ljudi. Otkriće ozonske rupe 1985. godine. Efekat globalnog zagrevanja, kisele kiše sve je to danas u centru rasprava među stručnjacima i naučnicima i dovelo je do toga da se stvorila politička volja za rešavanje ovih problema.
Rejčel Karlson doprinela zabranu upotrebe pesticida
Svi ovi ekološki, mirovni i antinuklearni pokreti, imaju teorijsko izvorište u knjizi Rejčel Karson (Rachel Carson) Silent Spring [1]. Knjiga govori o uticaju pesticida na životnu sredinu i doprinela zabrani upotrebe DDT i drugih pesticida u SAD.
Predstavnica socijalne ekologije Inestra King (Yinestra King ) smatra da u prirodi nema hijerarhije i da su nju uveli ljudi kao vid dominacije. Iz tog asprekta, priroda je ravnopravni subjekt, i ne može biti isključena kao Drugi. U socijalnom ekofeminizmu je primetan jak aktivistički pristup. Inestra King bila je jedna od inicijatorki prve ekofeminističke konferencije ”Žene i život na Zemlji” (1984), a prethodno i protestnog skupa ”Ženska akcija Pentagon” (1980), na kome su žene digle glas protiv trke u naoružanju.
Indijska fizičarka i ekofeministkinja Vandana Šiva (Vandana Shiva) je ukazala na povezanost rodnih i ekoloških pitanja u tekstu ”Razvoj, ekologija i žene”[2]. Ukazala je da kategorije ”razvoj” i ”produktivnost”, koje su u osnovi patrijarharne kapitalističke ekonomije, utiču na devastiranje životne sredine i postaju izvor rodne nejednakosti. U svojim radovima Šiva je dokazala da borba za kvalitetnu vodu je i borba za suverenitet država Trećeg sveta. Dok je borba za mir, je u u stvari borba protiv globalizacije i religijskog fundamentalizma.
[1] Carson, Rachel. 1962. Silent Spring. Boston: Houghton Mifflin.
[2] Šiva, Vandana.2004. ”Razvoj, ekologija i žene”, Genero 4/5: 75-84.
Tekst je nastao u okviru projekta “Ekološko i feminističko novinarstvo na terenu”, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekreterijata za kulturu, informisanje i verske zajednice. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekreterijata za kulturu, informisanje i verske zajednice.
