Projekat “Ekološko i feminističko novinarstvo na terenu” ima za cilj da upozna novinare i fotografe sa teorijom ekologije i feminizma. Kako su nastali ekološki i feministički pokreti. Šta znači ekofeminizam i kako ga primeniti u izveštavanju.

Feministički pokret u Srbiji ima dugu tradiciju i za razliku od njega  ekološki pokret je počeo da se razvija tek u drugoj polovini 20. veka, kada usled loših ekonomskih uslova dolazi do zagađenja životne sredine. Većina ekoloških pokreta kako u Srbiji, tako i u svetu vezana je aktivizam i uglavnom žene.

 Ekofeminizam se vezuje  za treći talas feminizma.

Sama prisutnost tema iz oblasti ekofeminizma, feminizma i zaštite životne sredine na internetu i društvenim mrežama doprinosi širenju ovih ideja i većoj prodornosti  informacija.

Ekofeminizam jednak je aktivizmu

Ekofeminizam predstavlja treći talas feminizma, koji je usko vezan sa aktivizmom. Danas, aktivizam pored pokretanja i realizovanja kampanja, predstavlja i aktivno delovanje putem društvenih mreža. Građani su kreatori informacija-pošiljaoci  nadaju da će informacije na Tviteru i Fejsbuku dalje da se podele, „granaju“ i stignu do sve većeg broja primalaca informacija.

Kada govorimo o novim medijima i društvenim mrežama ne možemo da ne spomenemo zloupotrebu informacija i širenje lažnih informacija. Zbog toga je bitno imati relevantne izvore i svaku informaciju proveriti.  Ekofeminizam može da zaživi kroz aktivizam i uz podršku novih medija. Novinari i novinarke koji godinama izveštavaju o životnoj sredini kroz nove medije mogu da šalju informacije koje će kasnije da se dele društvenim mrežama. Feminističko novinarstvo je zastupljeno na mrežama, ali se ne prepoznaje.

Profit na uštrb planete

Danas, u ovom digitalnom dobu suočeni smo sa velikim zagađenjem planete koju je proizveo čovek jureći za profitom. Ekofeministkinje trebalo bi da se okrenu ka životu, da se koriste “zelene tehnologije” i “green friendly”. Složena i brojna pitanja u okviru kojih ekofeminizam razmatra kategorije roda i prirode. Sa teorijskog i aktivističkog stanovišta, iscrpno su data u zajedničkom radu Mis i Šive  i mnoga od njih prevazilaze okvire samog ekofeminizma.

Ekolozi i ekofeministkinje aktivizmom se bore da bi ostvarile svoje ciljeve i to na razne načine. Putem kampanja, perfomansima, kroz umetničke prakse, radionice…Bore se protiv nasilja u prostoru. Kao i protiv muške dominacije i nasilja nad ženama i prirodom.

Razvojem Veb 2.0., blogovi, internet, društvene mreže predstavljaju prostor gde ekologija, feminizam i ekofeminizam razvija svoj pokret kroz diskurs amfiteatra. U Srbiji još uvek nije zaživeo ekofeministički pokret. U borbi za ljudska prava, rod i rodnu ravnopravnost, pao je u drugi plan.

Tekst je  nastao  u okviru projekta “Ekološko i feminističko novinarstvo na terenu”,  koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekreterijata za kulturu, informisanje i verske zajednice. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove  Pokrajinskog sekreterijata za kulturu, informisanje i verske zajednice.

By Sandra Iršević

Borkinja za zdravu životnu sredinu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost. Feminizam shvatam kao borbu za ostvaranje osnovnih ljudskih prava muškaraca i žena i u skladu sa time se i ponašam.