Sre. sep 28th, 2022

Pojekat Zelene liste Srbije „Oplaneti se: Zelena lista za zeleni dijalog” ulazi u završnu fazu. Podržan je podržan od strane Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”. Projekat realizuju Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.

Petnaest meseci mukotrpnog rada na ostvarenju zacrtanih ciljeva, odavno je počelo da daje rezultate. Jedan deo rezultata je pobrojan i predstavljen u prethodnim brojevima Eko lista.

Anketa o otpadu

U novom broju Eko list će predstaviti rezultate pomenutog projekta prvog kvartala 2022. godine.
Usvajanjem Formata kampanje javnog zagovaranja na početku sprovođenja projekta. Specifični projektni cilj koji se odnosi na nacionalni nivo, u projektu je navedeno da će se do kraja marta 2022. godine. Na predlog ZLS, Ministarstvo životne sredine/Narodna Skupština Rebublike Srbije doneti odluku o formiranju radne grupe za izradu Nacionalne strategije za upravljenje otpadom.

“ Program upravljanja otpadom je, na naše oduševljenje, u izmenjenom obliku i usvojen 28. januara, nakon odlaganja prve javne rasprave u kojoj smo aktivno učestvovali sa ostalom zainteresovanom javnošću i pisali u prethodnim brojevima. Prošli put smo postigli da se Javna rasprava odloži i ponovi za par meseci. Sam Program je po našim procenama dosta smisleniji sada nego prošlog puta“, navodi se na portalu Ekolist.
Urađena je anketa građana lokalnih zajednica obuhvaćenih projektom. Izrađen je uputnik, sprovedeno je klasično anketiranje u lokalnim zajednicama. Pored toga, anketa je bila postavljena online na sajtu ZLS i dostupna za popunjavanje do kraja projekta.

Rezultati projekata Zelene liste u Eko listu

Rezultati će biti predstavljeni u poslednjem broju Eko lista, zajedno sa svim ostalim rezultatima ovoga projekta. Iz Ekolista upućuju molbu da se što više građana popuni Anketu. Tamo mogu i da doprinesu ispunjavanju specifičnog cilja projekta. Cilj je da se saznaju stavovi građana o stanju upravljanja komunalnim otpadom i potrebnim merama za rešavanje ovog problema. Podaci iz ankete će se koristiti u u predlaganju sadržaja novih dokumenata javne politike upravljanja otpadom. Kako i lokalnoj zajednici tako i na nacionalnom nivou.

Izrađena je analiza rada stalnih i privremenih radnih tela lokalnih Skupština i Veća u oblasti zaštite životne sredine. Izrada analize obuhvatala je pregled zvaničnih sajtova gradova Vranje, Bor i Kruševac i opština Trstenik i Raška. Kao i pronalaženje i obavljanje razgovora sa kompetentnim osobama za ovu temu u navedenim lokalnim samoupravama.

Zelena lista o problemima u Boru

Podaci iz Bora prikupljeni su pregledom sajta www.bor.rs i u razgovoru sa Toplicom Marjanovićem koji je bio zaposlen u Gradskoj upravi Bora na poslovima zaštite životne sredine. On je sada penzioner i aktivan je u Društvu mladih istraživača Bora.

Podaci za opštinu Raška prikupljeni su pregledom zvaničnog sajta opštine Raška www.raska.ls.gov.rs . Pored toga, razgovalalo se i sa Zoranom Simovićem koji je zaposlen kao većnik za pitanja civilnog sektora i prosvete. Bio je i aktivan član udruženja „Zeleni putokazi” iz Raške.

Podaci za grad Kruševac prikupljeni su pregledom zvaničnog sajta grada www.krusevac.ls.gov.rs. Razgovor je obavljen i sa Slađanom Milić, šefom službe za zaštitu životne sredine u gradskoj upravi Kruševca.

Podaci za opštinu Trstenik prikupljeni su pregledom zvaničnog sajta www.trstenik.rs. Razgovaralo se i sa Danicom Batoćanin, saradnikom za zaštitu životne sredine u Opštinskoj upravi Trstenika. Analizu je za potrebe projekta izradila Gordana Rodić iz organizacije „Moravski orašak” iz Trstenika. Izradom ove analize doprinosi se ostvarenju specifičnog cilja projekta: Povećati informisanost javnosti o javnoj politici i praksi upravljanja otpadom u odabranim lokalnim zajednicama i na nacionalnom nivou.

Problem otpada u Raškoj


Zbog uspešno realizovanih aktivnosti Eko kluba „Zeleni putokazi” iz Raške, problem divljih deponija u opštini Raška postaje vidljiviji za građane. Donosiocima odluka u lokalnoj samoupravi, mapiranjem deponija, olakšano je rešavanje istog problema. Problem divljih deponija na teritoriji opštine Raška je višegodišnji a može se reći i višedecenijski. Lokacije na kojima se javljaju divlje deponije mogu se svrstati u dve kategorije:

1) lokacije pored važnih saobraćajnica, gde je moguć prilaz mehanizacije javnih komunalnih preduzeća;

2) lokacije u brdsko – planinskim predelima opštine gde je prilaz mehanizaciji izuzetno otežan. Lokacije pored važnih saobraćajnica su po pravilu u blizini većih naseljenih mesta i uglavnom su evidentirane od strane nadležnih službi. Ove deponije se s vremena na vreme čiste, ali se posle izvesnog vremena ponovo formiraju. Kako bi se imala jasna slika svih tipova divljih deponijana teritoriji Opštine Raška, neophodno ih je popisati i evidentirati.

Radi izrade adekvatnih sanacionih planova, preduzimanja određenih ekološko – edukativnih preventivnih mera. Poput poboljšanja infrastrukturne opremljenosti i efikasnosti rada javnih komunalnih preduzeća i inspekcijskih službi. Eko klub „Zeleni putokazi” je postigao sporazum sa Komisijom za zaštitu i unapređenje životne sredine Opštine Raška. Eko klub „Zeleni putokazi” u saradnji građanima i relevantnim predstavnicima mesnih zajednicama izvrši prikupljanje podataka o što većem broju divljih deponija. Da se u saradnji sa odgovarajućim službama lokalne samouprave izvrši međusobno usaglašavanje raspoloživih podataka.Da se za teritoriju opštine Raška izradi digitalna karta divljih deponija.

Zatim, da Komisija za zaštitu i unapređenje životne sredine, na osnovu podataka iz digitalne karte divljih deponija, usvoji trogodišnji akcioni plan sanacije određenog broja divljih deponija.
Dobijen pozitivan odgovor pisanim putem od strane predsednika Komisije i na Osmoj sednici Komisije usvojen predlog Zelenih putokaza i usvojen plana sanacije divljih deponija od 2022. do 2024. godine.

Bor crna ekološka tačka


Izrađene su ekspertske analize stanju i sadržaju dokumenata javne ekološke politike u oblasti upravljanja komunalnim čvrstim otpadom u gradu Boru. Kao i okolmim koja teritorijalno pripadaju gradu Boru. Grad Bor je poznata „crna ekološka tačka” sa brojnim i dugoročnim ekološkim problemima koje se sobom nosi razvoj rudarstva i metalurgije. Takva situacija određuje ukupnu društvenu svest građana i delovanje lokalne samouprave i državnih organa. Ali isto tako i sadržaje i način delovanja ekoloških organizacija civilnog društva. Ovi dokumenti su pripremljen radi realizacije definisanog cilja „Povećati informisanost javnosti o javnoj politici i praksi upravljanja komunalnim otpadom u lokalnoj zajednici u odabranim lokalnim zajednicama i na nacionalnom nivou.”

Analize o stanju i sadržaju dokumenata javne ekološke politike u oblasti upravljanja komunalnim čvrstim otpadom u gradu Boru i okolini uražene su za potrebe udruženja „Village” i „Društvo mladih istraživača” iz Bora.
Nastavlja se aktivan rad na izradi analiza stanja i sadržaja dokumenata javnih ekoloških politika u gradovima Nišu i Kruševcu. Kao i na organizaciji seminara i tribina u okviru javne rasprave o novim lokalnim planovima upravljanja otpadom u JLS u kojima deluju članice Zelene liste Srbije.
Marko Vukomanović

O ACT PROJEKTU


Projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” osmišljen je kao četvorogodišnja podrška OGD u Republici Srbiji. Sa ciljem u prevazilaženju izazova u vezi sa aktivizmom građanskog društva u Srbiji. Donator projekta je Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), a implementacioni partneri su HELVETAS Swiss Intercooperation i Građanske inicijative iz Beograda. Opšti cilj ACT projekta je da doprinese aktivnom građanskom društvu za dobrobit svih ljudi, Kao i da se poveća učešće građana u donošenju odluka, posebno na lokalnom nivou.
Kroz četiri različite grant šeme i osam pratećih javnih poziva u periodu od 2019. do 2023. godine. ACT pruža ciljanu podršku organizacijama građanskog društva na nacionalnom i lokalnom nivou, za njihov organizacioni razvoj i finansijsku održivost. Kao i za jačanje odnosa sa građanima i kapaciteta za umrežavanje.

Sve podržane grantove, prati paralelni Program obuke i mentorstva prilagođen pojedinačnim potrebama organizacija za razvoj i jačanje unutrašnjih organizacijskih i ljudskih kapaciteta OGD. Koji se finansira nezavisno od samog granta kroz aktuelni budžet ACT projekta.

Info – Članice Zelene liste


Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” je mreža lokalnih ekoloških organizacija koje javnim zastupanjem, obrazovanjem, informisanjem. Kao i podsticanjem aktivizma građana doprinose očuvanju prirodnih resursa i kvalitetu života građana Srbije. Otvoren je za sve koji prihvataju njegove principe i vrednosti, bez obzira na uzrast, pol, poreklo, nacionalnu, rasnu, versku i političku pripadnost.

Savez OCD Zelena lista Srbija nastao je kao rezultat višegodišnjeg projekta koji je realizovan u desetak gradova Srbije u periodu od 2009. do 2013. godine u oblasti upravljanja otpadom. Potom, ZLS i njene članice prošle su kroz projekte jačanja kapaciteta i početnog osposobljavanja za zagovaračke aktivnosti. Razvijeni su i informativni kanali namenjeni javnosti – internet sajt ZLS i prisustvo na društvenim mrežama, objave u časopisu Ekolist i drugo…
Članice mreže su Eko klub „Zeleni putokazi” iz Raške, „Društvo mladih istraživača” iz Bora, Centar za održivu budućnost „Zelena zona” iz Knjaževca, Ekološki pokret „Moravski orašak” iz Trstenika, Ekološki pokret „Bela breza” iz Kruševca, „Inženjeri zaštite životne sredine” iz Novog Sada, Odred izviđača „Zavičaj 1903” iz Vranja, „Porečje” iz Vučja, „Zeleni krug” iz Novog Sada, Udruženje građana „Zeleni ključ” iz Niša i „Village” iz Bora.
Linkove prema internet stranicama članica ZLS potražite na logoima koji se nalaze u dnu strane.
Internet stranica Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” nalazi se na internet adresi:
http://www.oplanetise.com/

Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.

By Sandra Iršević

Borkinja za zdravu životnu sredinu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost. Feminizam shvatam kao borbu za ostvaranje osnovnih ljudskih prava muškaraca i žena i u skladu sa time se i ponašam.