„Zelena oaza“ počela sa sadnjom
„Zelena oaza“ u saradnji sa ITSubotica2030 i volonterima nastavila je akciju sadnje. Zasađeno je 300 sadnica i podignuto oko 2,5 kilometara putnog zaštitnog pojasa.
Prvu aktivnost “Zelena oaza” sa volonterima realizovala je tako što je podignut drvored na deonoci puta prema Starom Žedniku. I to od izlaza iz grada do kružnog toka na Ypsilon kraku. Reč je o nastavku akcija od jesenas kada je ITSubotica2030 i druge subotičke kompanije učestvovale u ozelenjavanju Subotice.
“ Kompanija Vojput uz saradnju JP Putevi Srbije pomogla nam je mnogo sa svojom mehanizacijom pokosili su čitavu širinu putnog pojasa. Takođe su nam mašinskim stvrdlom mnogo olakšali posao prilikom bušenja i pripreme rupa za sadnju. Deo rupa smo kopali ručno gde se to mašinski nije moglo. Takodje, Direkcija za upravljanje puteva nam je izašla u susret i omogućila da njihovi geometri izadju i odrade markiranje putnog pojasa. Koristim priliku da im se svima zahvalim na pomoći ”, rekao je kaže Mihajlo Ždrnja ispred organizatora “Zelena oaza”.
I dodao:
“Danas smo bili vredni, mala uigrana ekipa odradila je veliki posao.Podigli smo drvored na delu starog Beogradskog puta pred gradom u dužini od 1,5km sa obe strane. Zasadili smo bliže 300 mladih sadnica gelegunje danas. Ostatak od 200 sadnica na preostalom kilometru nastavljamo od nedelje. Još jednom se zahvaljujemo svima što nesebično daju svoje vreme i novac. Kako bi postigli cilj da sve što radimo za naš grad bude uspešno!”.
Sledi održavanje mladica
U narednom periodu radiće se na održavanju i zalivanju mladica. Iz “Zelene oaze” pozvali su sve da se priključe i pomognu. Oni podsećaju da su posledice klimstskih promena evidentne i da veoma negativno utiče na rast i razvoj bilo koje biljke pa tako i mladih sadnica.
“ Nivo voda je mnogo opao poslednjih godina, zbog toga se površinski slojevi zemlje susreću sa mnogo češćim i suvljim periodima jer dosta kratko posle kiše zadržavaju vlagu. U periodima ekstremnih temperatura leti, biljke trpe velike šokove te stoga moramo povećati broj zalivanja sadnica. Jedan od predloga može da bude bušenje bunara i postavljanje sistema kap po kap uz naše drvorede, ali to pre svega mora doći volja sa mnogo višeg nivoa. Moramo što više u narednom periodu raditi po pitanju novih šuma, drvoreda i parkovskih površina. Mi ćemo se truditi koliko i do sada, da okupimo ljude i delamo zajedno”, zaključuje se Ždrnja.
