Progam za zaštitu prirode

Usvojen je jedinstven program za zaštitu prirode.Svetski kongres za zaštitu prirode u organizaciji Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) održan je u Marseju i onlajn u septembru. Pedstavio je ambiciozan program očuvanja prirode za narednu deceniju, ali i nakon tog perioda. Na Kongresu IUCN-a pozvane su vlade da sprovedu oporavak od pandemije zasnovan na prirodi. Tako što će u zaštitu prirode uložiti najmanje 10% sredstava koja se izdvajaju za oporavak na globalnom nivou. Usvojeno je i niz rezolucija i obaveza u cilju hitnog rešavanja međusobno povezanih kriza klime i biodiverziteta.

„Kongres IUCN-a deluje kao jedinstven, inkluzivan globalni parlament za zaštitu životne sredine, u kome pravo glasa pojednako imaju vlade i nevladine organizacije, kao i autohtone zajednice. Odluke koje su donete u Marseju pokenuće akcije za rešavanje krize biodiverziteta i klime u predstojećoj ključnoj decenijii. Članovi IUCN-a šalju snažnu zajedničku poruku učesnicima konferencija u Glazgovu i Kunmingu: sada je trenutak za fundamentalne promene,” izjavo je dr Bruno Oberle, Generalni
direktor IUCN-a.

Za zaštitu prirode: Amazona glasalo 80%

Među rezolucijama koje su članovi IUCN-a usvojili demokraskim glasanjem je poziv na zaštitu 80% Amazona do 2025. godine. Kao i zaustavljanje rudarskih radova na morskom dnu i usvajanje ambicioznog „One Health“ pristupa. Aktivno učešće članova organizacija autohtonih zajednica u demokratskom procesu IUCN-a dovelo je do toga da u mnogim rezolucijama centralno mesto imaju prava i uloga autohtonih naroda u zaštiti prirode. Više od 1.500 članova IUCN-a usvojilo je ukupno 148 rezolucija i preporuka. Od čega 39 usvojeno glasanjem na Kongresu IUCN-a u Marseju, a 109 putem onlajn glasanja pre samog događaja. Među odlukama koje su donete u Marseju bila je i rezolucija o osnivanju IUCN-ve Komisije za klimatsku krizu. Ova komisija bi upotpunila postojećih šest komisija Unije.

Na završnoj sednici Kongresa IUCN-a, države članice, nevladine organizacije i organizacije autohtonih zajednica usvojili su Marsejski manifest. On uključuje i obavezu sprovođenja prvog nezavisnog Globalnog programa za zaštitu autohtonih zajednica IUCN-a (Global Indigenous Agenda).

Obaveze država za zaštitu Amazona

Obaveze koje su državni i ostali akteri objavili na Kongresu IUCN-a uključuju sledeće:

 Obavezu Francuske da do 2022. godine dostigne procenat od 30% zaštićenih područja na nacionalnom nivou, kao i da do 2027. godine stavi 5% svog mediteranskog pomorskog područja pod jaku zaštitu;

 Preko 30 subnacionalnih organa, gradova, partnerskih organizacija i IUCN saglasili su se da do 2025. godine prošire univerzalni pristup visokokvalitetnim zelenim površinama. Kao i da povećaju nivo biodiverziteta na urbanim područjima u 100 gradova, kao i da procene njihov uticaj u odnosu na Indeks urbanog biodiverziteta;

 Pod vođstvom država zapadnog Indijskog okeana, IUCN i partneri su se obavezali da će podržati Inicijativu velikog plavog zida. Prvu regionalnu mrežu za razvoj regenerativne plave ekonomije za dobrobit 70 miliona ljudi, uz očuvanje i obnavljanje morskog i priobalnog biodiverziteta.

Povezanost klime i prirode

Regionalna kancelarija IUCN-a za Istočnu Evropu i centralnu Aziju (ECARO) sa sedištem u Beogradu, organizovala je niz događaja uživo u Marseju i onlajn. Uključujući panel na visokom nivou o implementaciji rešenja zasnovanih na prirodi na Zapadnom Balkanu, kao i sesiju o prekograničnom očuvanju koju je vodila „Svetska komisija za zaštićena područja“
(WCPA).

„U okviru ministarskog panela razgovarali smo o povezanosti klime i prirode i potencijalu za unapređenje i sprovođenje rešenja zasnovanih na prirodi na Zapadnom Balkanu. Cilj nam je podrška regionalnim naporima u odgovoru na izmenjene klimatske uslove, Kao i izgradnja partnerstva sa vladama, organizacijama civilnog društva, preduzećima i lokalnim zajednicama kako bismo zajedničkim snagama odgovorili na jedan od najhitnijih izazova sa
kojima se naš region danas suočava“, izjavio je Boris Erg, direktor Regionalne kancelarije za Istočnu Evropu i centralnu Aziju IUCN-a.

On dalje dodaje:

„Imali smo odličan odziv i dinamičnu diskusija na temu Evropskog zelenog pojasa – najduže evropske zelene mreže. Tu je dodatno potvrđen značaj prekograničnog očuvanja i zelene infrastrukture u Evropi. Potreba je velika za koherentnim politikama, postizanjem ambicioznih srednjoročnih ciljeva i adekvatnom finansiranju“, dodao je on.

Usvojen novi program za naredne 4 godine

Na Kongersu, članovi su takođe odobrili novi program IUCN-a za naredne četiri godine. Izabrali su i novo rukovodstvo Unije, uključujući i novu predsednicu, Razan Al Mubarak. Sa skoro 6.000 registrovanih učesnika na licu mesta i više od 3.500 onlajn učesnika. Ovaj hibridni događaj okupio je lidere iz vlada, civilnog društva, autohtonih, verskih i duhovnih
zajednica, privatnog sektora i akademske zajednice. Sve u u cilju zajedničkog donošenja odluka o akcijama za rešavanje najhitnijih izazova u pogledu očuvanja prirode i održivog razvoja. Više od 25.000 posetilaca posetilo je izložbeni prostor Kongresa IUCN-a.
Na Kongresu IUCN-a u centru pažnje bile su tri glavne teme: okvir za očuvanje biodiverziteta nakon 2020., koji će usvojiti potpisnice Konvencije UN-a o biodiverzitetu. Uloga prirode u globalnom oporavku od pandemije COVID-19. Kao i potreba za transformacijom globalnog finansijskog sistema i usmeravanjem ulaganja u projekte koji su od koristi za životnu sredinu.

Skupština članova je najviši organ odlučivanja IUCN-a. Skupština okuplja članove IUCN-a sa ciljem vođenja diskusije i uspostavljanja politike zaštite životne sredine, odobravanja programa IUCN-a i izbora Saveta i predsednika IUCN-a.
IUCN trenutno broji 1.500 članova, koji obuhvataju 91 državu, 212 vladinih agencija. Kao i 1.213 nevladinih organizacija, 23 organizacije autohtonih zajednica i 52 pridružena člana. Unija takođe obuhvata mreže od preko 18.000 stručnjaka širom sveta iz više od 160 zemalja. Ovaj jedinstveni globalni ekološki parlament vlada i nevladinih organizacija usvaja rezolucije i preporuke o značajnim pitanjima u pogledu zaštite prirode. One predstavljaju smernice za politiku i program rada IUCN-a, a takođe vrše uticaj na brojne organizacije širom sveta.