Dan Biodiverziteta: „Mi smo deo rešenja”

„Mi smo deo rešenja”, tema je pod kojom se obeležava Međunarodni dan biodiverziteta. Organizacija Ujedinjenih nacija 22.maja 22. maja proglasila je danom biodivirziteta.Ove godine globalna tema je „Mi smo deo rešenja” kao nastavak prošlogodišnje teme „Rešenja su u prirodi”. U kampanjama naglašen je značaj zajedničkog rada na svim nivoima sa ciljem izgradnje budućnosti i života u skladu sa prirodom.

Globalna zajednica pozvana je da preispita svoj odnos prema prirodi. Pored svih tehnoloških dostignuća, u potpunosti smo zavisni od zdravih ekosistema za pijaću vodu, hranu, lekove, odeću, gorivo, zaklon i energiju. Gubitak biodiverziteta, direktna je posledica nepromišljenih ljudskih aktivnosti. Tu se misli na degradaciju ekosistema, seče šuma i nekontrolisanog razvoja infrastrukture.

Ovogodišnji Međunarodni dan biodiverziteta promoviše i proces kreiranja novog globalnog okvira zaštite biodiverziteta posle 2020. godine koji će biti usvojen na 15. zasedanju zemalja članica UN Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, krajem ove godine.

Rešenja su bitna za očuvanje biološke raznovrsnosti

Kada je reč o zaštiti biološke raznovrsnosti u Srbiji, ona se ostvaruje sprovođenjem mera zaštite i unapređenja vrsta. Kao i njihovih populacija, prirodnih staništa i ekosistema u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode. Uzroci koji dovode do smanjenja biodiverziteta uključuju nestajanje, fragmentaciju i degradaciju staništa. Ilegalne aktivnosti poput ilegalnog lova, ribolova, ilegalne i neadekvatne seče šuma. Zatim, neadekvatno očuvanje genetske raznovrsnosti autohtonih populacija biljnih i životinjskih vrsta, neplansko uvođenje invazivnih i alohtonih vrsta.

Površina zaštićenih područja trenutno iznosi 7,67% teritorije Republike Srbije. Ekološkom mrežom zaštićeno je više od 20% teritorije Srbije.

Divlje vrste koje imaju poseban značaj sa genetičkog, ekološkog, ekosistemskog, naučnog, zdravstvenog, ekonomskog i drugog aspekta, zaštićene su kao strogo zaštićene divlje vrste ili zaštićene divlje vrste. Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva obuhvaćeno je 2.633 divljih vrsta. Od tog broja je 1.783 strogo zaštićenih i 860 zaštićenih divljih vrsta. Sa ciljem unapređenja zaštite vrsta i njihovih staništa, urađene su crvene knjige faune Srbije. I to: Crvena knjiga faune Srbije I – vodozemci, Crvena knjiga faune Srbije II – gmizavci, Crvena knjiga faune Srbije III-ptice i Crvena knjiga faune Srbije IV – pravokrilci. U izradi je i Crvena knjiga faune Srbije V – ribe.

Posvećeni zaštiti biodiverziteta

Program zaštite prirode Republike Srbije za period 2021. do 2023. godine, usvojen je 20. maja 2021. na sednici Vlade. Sve je u sladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, Strateškim planom UN Konvencije o biološkoj raznovrsnosti za period od 2011-2020. godine. U skladu sa ciljevima zaštite biodiverziteta kao i odlukama donesenim na redovnim zasedanjima Konferencija članica ove konvencije. Kao i drugim potvrđenim međunarodnim ugovorima za zaštitu prirode, očuvanje biološke raznovrsnosti i promene klime.  

Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti 03.01.2002. godine Zakonom o potvrđivanju Konvencije o biološkoj raznovrsnosti.

Program za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP) je u decembru 1988. godine organizovao sastanak Radne grupe eksperata o biološkoj raznovrsnosti kako bi se istražila potreba za međunarodnom Konvencijom o biološkoj raznovrsnosti. U Keniji, u Najrobiju, 22. maja 1992. održana je Konferencija o prihvatanju teksta Konvencije o biološkoj raznovrsnosti. Time je otvoren put za njeno sprovođenje. Konvencija je otvorena za potpisivanje 5. juna 1992. godine na konferenciji UN o životnoj sredini i razvoju („Zemaljski samit u Riju”). Stipila je na snagu 29. decembra 1993. godine.
 
Konvencija je jedini međunarodni instrument koji u celosti obuhvata biološku raznovrsnost. Obuhvata i očuvanje biološke raznovrsnosti, održivo korišćenje njenih komponenti i pravednu i jednaku raspodelu dobrobiti. To proizilazi iz korišćenja genetičkih resursa. Depozitar Konvencije i svih protokola je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija.