Na današnji dan rođena je Florens Najtingejl
Na današnji dan, 12. maja 1820. godine, rođena je engleska bolničarka Florens Najtingejl koja je osnovala prvu školu za bolničarke. U njenu čast 12. maj se obeležava kao Međunarodni dan medicinskih sestara. Bila je osnivačica sestrinstva, posebne discipline u okviru medicinske deontologije. Radila je kao negovateljica, organizatorka, istraživačica, reformatorka, spisateljica i učiteljica.
Sa 17 godina odlučila je da želi da bude bolničarka i da na taj način pomaže ljudima. Međutim, njeni roditelji su se protivili tome, ali su posle nekog vremena posustali, pa je Florens upisala tromesečnu obuku za medicinske sestre u Kajzervertu u Nemačkoj 1851. godine.
Dve godine kasnije postala je upravnica bolnice za dame. Uskoro se suočila sa pojavom kolere, pa je njena sposobnost da svoj posao obavlja odlično moralo da dođe do izražaja. Pobrinula se da higijena u bolnici bude na najvišem mogućem nivou čime je smanjila smrtnost od kolere, barem u bolnici za koju je ona bila zadužena.
Florens Najtingejl bila je prva žena koja je prisustvovala ratu kao bolničarka
1854. godine izbio je Krimski rat, a zbog manjka medicinskog osoblja Florens se sa grupom od 38 žena uputila na front. Bila je već poznata u svojoj državi, a postala je poznata i po tome što je bila prva žena koja je kao medicinski radnik prisustvovala ratu.
Uvela je reforme i mere u sanitetskoj službi i nezi ranjenika i bolesnika, koje je ona uspostavila pre više od jednog veka i danas se koriste[3]:
- obilaženje bolesnika noću
- dokumentovanje svih podataka relevantnih za stanje bolesnika
- praćenje ishoda u vezi sa pacijentom
- norme za građenje i uređivanja bolnica
Tokom Krimskog rata je i sama obolela od krimske groznice (vrsta tifusa), zbog čega se pretpostavlja da se nakon rata vratila sa hroničnom tuberkulozom. Najveći deo vremena posle rata provela u postelji. I pored toga nastavila je da radi.
Brinula se o rođacima, komšijama, kao i radnicima zaposlenim na porodičnim imanjima. Mada zbog posete i veličine imanja, nija mogla da bude uvek u njihovoj blizini. Organizovala je posete lekara onima kojima je bila potrebna medicinska pomoć, pismenim putem se informisala o njihovom stanju, potrebama i lečenju. Sama je negovala majku i sestru, sve do kraja njihovog života i osećala se odgovornom za njihovo zdravlje.
U svom radu je koristila statistički metod, po uzoru na belgijskoga statističar Adolph Quetelet. Statistiku je smatrala ključnom u donošenju mera koje bi sprečile dalje obolevanje i smrt.
Prema onome što je na Krimu videla, napisala je knjigu “Beleške o stvarima koje utiču na zdravlje, efikasnost i bolničku upravu britanske vojske”. Ovaj izveštaj od 830 strana bavi se analiziranjem njenog iskustva i davanjem predloga za poboljšanje drugih vojnih bolnica sa sličnim problemima.
Otvorila je školu za bolničarke
U Englesku se vratila 1856. godine, a 1860. je otvorila svoju školu za obuku bolničarki u okviru bolnice Sveti Tomas u Londonu. Kada bi prošle obuku, bolničarke su slali u bolnice širom Britanije. Na taj način su prenosile ideje i veštine koje su stekle.
Florens Najtingejl je postala predmet javnog divljenja. U njenu čast su pisane pesme i pozorišni komadi, a mlade žene su se ugledale na nju.
