Priča za decu: rano obrazovanje i ekofeminizam
0
0
Ekofeminizam je jedan od odgovora kako otkloniti uzroke problema koje nam donosi savremini svet.
Savremeni izazovi 21. veka poput klimatskih promena, rastućeg siromaštva, rasnih razlika i rodne neravnopravnosti sve više zauzimaju medijski prostor. Ulice u formi protesta, kao i rasprave na najvišim nivoima vlasti.
„Međutim, pravo je pitanje kako otkloniti uzroke problema kako bi se sprečili slični budući izazovi u budućnosti. Dva su moguća odgovora: prvi je obrazovanje kao proces usvajanja znanja, veština, navika i vrednosti. Ekofeminizam je drugi odgovor kao mesto susreta i prožimanja različitih ideja, globalnih i opštih vrednosti s uočavanjem uzroka dominacije nad prirodom i ženama (i drugim rodovima/polovima)“, kaže Goran Đurđević, autor teksta koji prenosimo.
Spajanje obrazovanja i ekofema treba i može biti na nekoliko nivoa i modela. U ovom ću tekstu zastati na mlađoj deci, populaciji koja čini budućnost i koja tek kreće u obrazovni ciklus. Prvenstveno je veliki izazov približiti ovakvu složenu, komplikovanu i apstraktnu ideju deci što sam delimično obradio u tekstu o obrazovanju i ekofeminizmu u zborniku Ekofeminizam: između zelenih i ženskih studija izdanom u Zagrebu prošle godine. Kako sam tada zaključio, a pri tim zaključcima stojim i danas, ključno je preći put od teorijskih okvira do praktičnih rešenja.
Obrazovanje ekofeminizmom treba početi u vrtiću
Deca najbolje uče i apsorbuju novine iz svoje okoline putem igre, emocija i privrženosti. U tom je konceptu potrebno promisliti o načinima širenja ravnopravnosti i koncepta Prirode te ekofeminizma kao takvog. Jedna od motivacionih slika koja me inspirisala za sugestije oko dece i ekofeminizma je fotografija. Nekoliko starijih osoba i dece iz Kanade s opisom da je reč o deci iz sirotišta za napuštenu decu i starijim ljudima iz domova za starije osobe.
Nažalost, fotografija koja je bila viralna i prenesena na nekim portalima u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Međutim, nije u potpunosti tačna. Radi se o američkom sistemu pod nazivom IntergenerationalLearningCenter u Seattleu u saveznoj državi Washington. Sistem je osmišljen kao međugeneracijsko učenje i podrška u kojima se povezuju vrtići i domovi za starije. Taj je trag izuzetno važan za podstek ekofeminizma. Deci se omogućuje emocionalna bliskost i učenje od starijih osoba. Istovremeno dajući starijim ljudima važnost i mogućnost interakcije s mladima.
Ekofeministička književnost za decu
Ekofeministička se ideja može razvijati kroz odabrane primere iz dečje književnosti. Izvrstan primer je ekofeminističko prepričavanje Grimmovih bajka koje je učinila Kylie Hammell ili nove originalne basne i bajke bosanskohercegovačke i hrvatske autorke Dragane Vučić Đekić. Pojedini aspekti odnosa prema prirodi, ekologiji i životinjama kao važnom delu ekofeminizma iskazani su u preporučenim knjigama na stranicama Peta Kids. Feminističke priče dostupne su u knjizi Feminističke bajke Barbare G. Walker. Razgovori i tumačenja likova, radnje i događaja iz ovakvih radova trebaju pomoći nadilaženju binarnih sistema i omogućavanju ravnopravnijeg, višerodnog i viševrsnog sveta.
Pored književnosti i međugeneracijskog učenja, na nekoliko jednostavnih primera važno je raditi i na prožimanju čovekovog sveta i sveta više od čoveka. S jedne strane, deca vrtićkog uzrasta moraju naučiti koegzistirati sa florom i faunom. To može da se ostvari pripremom i sadnjom botaničke bašte i raznih drugih biljnih vrtova. Isto tako, i uzgojem sobnih biljaka. S druge strane, potrebno je povezati se sa lokalnim udruženjima za zaštitu životinja, prihvatilištima za napuštene životinje i redovno posećivati takva mesta. Sve u skladu sa mogućnošću da se jedna od životinja udomi. Posebnu pažnju trena pokloniti životinjima sa invaliditetom i posebnim potrebama. Neki vrtići već imaju kućne ljubimce i to je praksa koja se može nastaviti.
Rešenja uvođenja ekofeminizma u vrtiće
Poseban podsticaj može biti izložba Život koju je osmislio i realizovao dansko-islandski umetnik OlafurEliasson. Smešteno je u blizini Bazela u Švajcarskoj i otvoreno je ceo dan. Koncept izložbe bez zidova realizovan je u vidu postavljanja umetničke izložbe u arhitektonski objekat koji nema zid sa jedne strane i omogućava otvoreni prostor, prolaz i ulaz. Pored toga, umesto poda postavljena je voda, tačnije bazen preko koga su postavljene pešačke platforme. U vodi i oko nje postoje svetla koja danju ozelenjavaju vodu i floru i faunu u njoj, a noću je unutrašnjost osvetljena plavim svetlima. Izložbeni prostor integrisan je sa spoljnim svetom i omogućava ulazak ljudima, životinjama, insektima, mikroorganizmima i rast biljaka.
Ovakva instalacija je izvodljiva u našim vrtićkim prostorima, jer vrtići često imaju svoja dvorišta i otvorene prostore na kojima je moguće realizovati jednu sesiju ili manju zgradu poluotvorenog tipa sa vodom. Deca su mogla da uđu u takav prostor i imaju predstave, izložbe i instalacije svojih dela. To bi omogućilo integraciju čoveka i prirode, što je osnovni postulat ekofeminizma.
Ovaj tekst je samo doprinos praktičnim rešenjima o uvođenju ekofeminizma u vrtiće i ranom obrazovanju, što je osnovni preduslov za razvoj ekofeminizma u budućnosti kao i za dalje uvođenje ekofeminizma u druge nivoe obrazovanja.
Autor: Goran Đurđević
