„Čist vazduh za plavo nebo“

„Čist vazduh za plavo nebo“ parola je pod kojom je obeležen Međunarodni dan čistog vazduha. Na 74.sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2019.godine odlučeno je da 7.septembra se obeležava ova dan.

Međunarodnim danom čistog vazduha za plavo nebo, obraćaju se svima, od vlada država do korporacija, civilnog društva i pojedinaca, da preduzmu mere za smanjenje zagađenja vazduha i doprinesu trajnim promenama u našem načinu života. #CleanAirForAll

“92% planete je izloženo zagađenom vazduhu, odnosno 9 od 10 osoba na svetu udiše zagađen vazduh. Čak 7 miliona prevremenih smrtnih slučajeva godišnje je rezultat tog zagađenja. Zagađen vazduh predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih i klimatskih izazova današnjice, vršeći štetan uticaj na klimu, biodiverzitet i ekosisteme širom sveta, kao i na ljudsko zdravlje i kvalitet života”, objašnjava spec. dr med. Karolina Berenji iz Zavoda za javno zdravlje Subotica.

Izveštaji Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da loš kvalitet vazduha godišnje prouzrokuje smrt oko sedam miliona ljudi u svetu, a u Srbiji šest hiljada.

Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2019. godine sadrži analizu rezultata merenja koja su se sprovodila u okviru državne i lokalnih mreža za monitoring kvaliteta vazduha, odnosno koncentracije alergenog polena u Republici Srbiji.

U 2019. godini, procenat raspoloživosti validnih satnih vrednosti većih od 90% od svih instaliranih analizatora SO2, NO2, CO, PM10 i O3, značajno je povećan sa 48% na 85%.

“Generalna skupština Ujedinjenih nacija je odlučila da uvede internacionalni dan čistog vazduha od ove godine. Zagađen vazduh – dvostruki problem Uticaj na zdravlje: sitne, nevidljive zagađujuće čestice (PM2.5) iz vazduha prodiru duboko u naša pluća, zatim u krvotok i organe. Ove čestice su odgovorne za oko trećinu ukupnih smrtnih slučajeva od moždanog udara, hroničnih respiratornih bolesti i raka pluća, kao i za četvrtinu smrtnih slučajeva od srčanog udara. PM2.5 čestice utiču na veću učestalost upala pluća u dečjem uzrastu, kao i na nižu porođajnu masu odojčeta kod izloženih trudnica. Prizemni ozon, koji nastaje interakcijom mnogih različitih zagađivača pod uticajem sunčeve svetlosti, doprinosi razvoju astme, hroničnih respiratornih bolesti i smanjenju funkcije pluća”, dodaje Berenji.

Za obeležavanje ovog datuma zadužena je Svetska zdravstvena organizacija

i Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), kao i globalna Koalicija za klimatske promene i čist vazduh (CCAC).

Uticaj na klimu: kratkoročni zagađivači klime (SLCP) spadaju u zagađivače povezane kako sa narušavanjem ljudskog zdravlja, tako i sa zagrevanjem planete. Za razliku od ugljen-dioksida čija je koncentracija u vazduhu stabilna u dužem vremenskom periodu, kratkoročni zagađivači klime mogu da se zadrže u atmosferi svega nekoliko dana, ali su u zagrevanju vazduha mnogo potentniji. Tu spadaju čađ, metan, hidrofluorokarbonati (HFCs) i prizemni ozon, koji se zadržavaju u atmosferi od nekoliko dana do nekoliko decenija. Njihovo smanjenje može dovesti do gotovo neposredne zdravstvene i klimatske koristi.
Povećana koncentracija prizemnog ozona utiče na smanjen intenzitet fotosinteze biljaka, smanjen utrošak ugljen-dioksida putem fotosinteze, smanjenje prinosa poljoprivrenih kultura (12% za pšenicu, 16% za soju, 5% za kukuruz), kao i smanjenje nutritivne vrednosti uzgajanih biljaka.

Loš kvalitet vazduha predstavlja izazov u kontekstu održivog razvoja za sve zemlje, posebno u gradovima i urbanim područjima u zemljama u razvoju koji su viši od ograničenja utvrđenih u smernicama za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije.

Svaki pojedinac svojim svakodnevnim odlukama utiče na zagađenost vazduha u svojoj okolini:

manjom upotrebom ličnih vozila, a češćom upotrebom bicikla, trotineta, hodanja ili javnog gradskog prevoza;

upotrebom transportnih sredstava koji manje zagađuju vazduh;

recikliranjem otpada i smanjenim stvaranjem ukupnog otpada iz domaćinstva;

sađenjem drveća i biljaka;

odlaganjem otpada, a ne njegovim spaljivanjem;

upotrebom čistijih tehnologija za zagrevanje unutrašnjeg prostora – umesto grejanja na ugalj, zagrevanje daljinskim grejanjem, električnom energijom ili solarnim panelima;

smanjenom upotrebom rashladnih klima uređaja;

štednjom struje uvek kada je to moguće.