Bolji položaj poljoprivrednica?

Žene na selu su izložene različitim oblicima diskriminacije. Razlog u tome je što im je nepriznat rad i veoma često su podcenjene  u svome radu.

Marija Jenei sa Čikerije, sela nedaleko od Subotice od malena se bavi poljoprivredom. Posao joj je dodatno zahtevniji, jer radi i ratarstvo i stočarstvo. U poslednje vreme, kaže, situacija se promenila i manje oseća diskriminaciju oko rodne ravnopravnosti, iako sada kada dođe da zatraži kredit ili podsticaj, muškarci na rukovodećim mestima gledaju je sa nepoverenjem.

„Biti poljoprivrednica nije lako, jer pored toga što se bavim poljoprivredom, ostaje mi posao majke, supruge i domaćice. To mi ne pada teško, ali me boli kada nakon toliko godina rada i dalje vidim u očima pojedinaca nevericu i pitanje: šta ona zna, ona je žena“, kaže Marija Jenei. 

Samo 17 odsto žena su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva, a većina je starija od 65 godina.

Naša sagovornica, Marija Jenei kaže, da se ipak situacija sa ostvarivanjem prava polako pomera sa “mrtve tačke”, jer država ima nekoliko programa za pomoć poljoprivrednicama, ali i ženama na selu kroz razne subvencije.

Ekonomsko osnaživanje žena, njihovo podsticanje na školovanje, osnaživanje u borbi protiv nasilja u porodici, kao i motivisanost da redovno odlaze na preventivne preglede je od ključne važnosti. Bitno je da razgovaramo sa njima, da ih saslušamo i da nam one kažu šta je to što zajedno sa njima možemo da rešavamo. Grad Subotica ulaže u  infrastrukturu, odnosno izgradnju zdravstvenih ustanova, obrazovnih ustanova, vrtića, sadržaja za sport i rekreaciju, kako bi se poboljšao kvalitet života stanovnika na selu, kako bi svi stanovnici grada Subotica imali iste uslove za život. Pored ulaganja u infrastrukturu, grad je u budžetu predvideo novac i za podsticanje preduzetništva, zapošljavanje gde će žene sa sela imati prednost. Sa lokalnim savetima za zapošljavanje nastavljena je saradnja započeta i saradnja je uspostavljenja kroz mere zapošljavanja. Obezbeđena su sredstva i za rodno budžetiranje.

Tekst je nastao u okviru projekta “Vojvođanke u zaštiti životne sredine“,  koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.