Bjanka Čuturilo-aktivistkinja životne sredine
Aktivistkinja zaštite životne sredine koja je radila na mnogim projektima u vezi zaštite životne sredine, Bjanka Čuturilo danas je zaposlena u doo „Regionalna deponija“ Subotica.
„Aktivizam je nekako proistekao iz potrebe da se nešto promeni, često se pitam da li se pomerila granica normalnog odnosa prema životnoj sredini. Stanje u kojem se nalazimo danas, stanje je u kojem svako od nas mora da bude odgovoran bez odlaganja. Figura današnje ekonomije je skrojena samo za profit i tu nema mesta za životnu sredinu. Radeći u CEKORu na projektima koji se tiču životne sredine, energetike, otvara se lepeza problema. Ako zagrebete malo dublje, nailazite na letargiju državnih aparata, gde se većina stvari radi na principu copy-paste, gde je zakonski sve urađeno i ispoštovano, a suština potpuno promašena“, kaže Bjanka Čuturilo.
Imate dugogodišnje iskustvo u realizaciji projekata žaštite životne sredine. Kako biste ocenili stanje u životnoj sredini?
Životna sredina je na dnu lestvice, ona se spominje samo povremeno i privremeno. Prosto sva pitanja su upletena kroz životnu sredinu, posledice ostaju nama i našoj deci i to dugotrajne. Plaćamo ih zdravljem, sve je više obolele dece od disajnih bolesti, sve više srčanih bolesnika, sve više naplate od posledica zagađenja. Projekti na kojima sam radila predstavljaju ajde da kažemo kamenčić u cipeli za državne organe. Ako se ulaganje u životnu sredinu smatra trošak onda se pitam koliko košta zdravlje?
Radite i na međunatodnim projektima?
Međunardni projekti su generator snage za promene, ako imate umrežene organizacije sa istim ciljem, lakše stižete do promene, pritisak je jači i delotvorniji. Prenos iskustva je veoma bitno kako bi lakše došli do rezultata.
Po tvom mišljenju šta nedostaje da bi poboljšao kvalitet životne sredien?
Nedostaje sistemsko ulaganje, kao i politička volja da se životna sredina stavi kao prioritet. Mogućnosti su ogromene ali je neophodan redizajn industrije koji apsolutno nije lak, „bolan“ je posebno u delu ostvarenog profita. Kvalitet životne sredine što se tiče monitoringa je na veoma niskom nivou, opet po principu koliko para toliko muzike.
Tekst je nastao u okviru projekta “Vojvođanke u zaštiti životne sredine“, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.
