Žensko lice Subotice

Zaboravljena Subotička dobrotvorka: Danica Konjović

0 0
Read Time:5 Minute, 22 Second

O srpskoj  dobrotvorki Subotice, Danici Konjević (1873-1922) Subotičani malo znaju. Njen angažman na obrazovanju ženske dece, ostao je nezapažen. Nažalost, Danica Konjović je život tragično završila tako što je izvršila samoubistvo.[1]

U mnogim dokumentima njeno prezime se navodi kao Konjović i Konjević. Branislav Racić je pronašao beležnicu Danice Konjović i na osnovu beležnice izdao knjigu pod nazivom: Srpska narodna dobrotvorka Danica Konjović, u izdanju Spske Pravoslavne Crkvene Opštine Subotica, 2011.godine. Racić je u knjizi predstavio njen život, prijatelje, kao i tadašnje društvene prilike  kroz pisma koja je pisala.

Danica Konjović je rodom iz Sombora i sa porodicom prešla u Suboticu. Završila je subotičku gimnaziju, a pokazivala je sklonosti i ka glumi. Vreme u kome je živela obeležilo je osnivanje ženskih organizacija, dobrotvornih, društava i jačanje ženskog aktivizma na prostoru današnje Vojvodine. Stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca društvene prilike na severu današnje Srbije se menjaju. Prilikom posete Kralja Aleksandra Karađorđevića Subotici Danjica Konjović je poklonila čuturu.

“Svatovsku čuturu sa srpskim grbom i guslama na crvenoj kadifi, poklonila je prestolonasledniku subotička Srpkinja Danica Konjević, čija je to bila porodična relikvija, kupljena 1884. godine za njenu svadbu, a ona je tada namenila njemu, sa posvetom:

 „Vaše Visočanstvo, relikviju moga doma, tolikog godina skrivanu od očiju zlobnih na sve što se srpsko zvalo, u srećnom času, kada nas pohodite dajući nam srpsku slobodu, u znak neopisane radosti i veselja zbog toga, dajem Vam, sa toplom željom, da je primite kao znak istrajnosti naše za sve ono što je srpski grb značio i o čemu su gusle i pesma nama, tiho i stalno pričale“.[2]

Krajem 19. i početkom 20. veka na prostoru današnje Vojvodine Srbi i Bunjevci su bili manjinski narod. Sva humanitarna, kulturna i obrazovna društva bila su nacionalnog karaktera.[3] Srpkinje, Bunjevke, Jevrejke i žene drugih naroda osnivale su udruženja po nacionalnoj ili verskoj pripadnosti i međusobno su sarađivale. Značajno je to, da su se finasirale od donacija koje su njihovi članovi uplaćivali ili viđeniji građani Subotice koji su želeli da pomognu njihov rad.[4]

Tada su osnovana različita humanitarna i prosvetna društva poput: Srpsko diletantsko družestvo, Srpska čitaonica, Srpsko pevačko društvo, Dobrotvorna zadruga Srpkinja, Kolo srpskih sestara, Kolo srpske omladina, Srpska čitaonica  „Kosovo“, Srpska čitaonica u Aleksandrovu, Sevap, Knjeginja Zorka, Srpsko privredno društvo –Privrednik, Srpska privredna omladina, Severna zvezda.(Veljanović 2000: 508)

Kolo srpskih sestara osnovano je 15. avgusta 1903. u Beogradu u velikoj sali „Kolarca“ kada je za predsednicu izabrana  Savka Subotić. Mesni odbor Kola srpskih sestara u Subotici osnovan je  8. juna 1938. godine.[5]

Posle godinu dana postojanja, pored drugih dobročinskih i prosvetnih društava koja su postojala i delovala u Subotici, Kolo srpskih sestara je brojalo preko 350 članica (Veljanović-Musin 2012: 16).

Humanost i obrazovanje su dve oblasti u kojima su najviše radile članice Kola srpskih sestara u Subotici i prema podacima iz Istorijskog arhiva Subotica 1939. godine članice Kola pomagale su siromošnu decu dobrovoljačkih kolonija, obezbeđevivale hranu i odeću, lekarske usluge. U planu im je bilo i osnivanje ženskog internata „Jugoslovenska uzdanica“ za decu siromašnih kolonista. Društvo je izdržavalo i dve siromašne žene, navodi se u izveštajima Dobrotvorne zadruge Srpkinja Subotice. Pored toga, u spisima Istorijskog arhiva Subotica navodi se i žensko društvo „Knjeginja Zorka“ koja pomagala tako što je obezbeđivala odeću za 60-toro dece i plaćala 500 dinara godišnje Pravnom fakultetu u Subotici za teret  đačke kuhinje od slučaja do slučaja.[6] Članice Kola srpskih sestara iz Subotice i okoline su u svoje domove primale siromašne učenike koji su pohađali školu u gradu, ali to nije moglo da bude trajno rešenje. U dogovoru sa Srpskom pravoslavnom crkvenom opštinom (SPCO) u Subotici početkom 20.veka  dogovoreno je da se izgradi internat za siromašnu žensku decu koja će da pohađaju srednju ili zanatsku školu. Odgovor  SPCO je glasio da:

 „Da je intencija pokojne Danice Konjević bila ta, da se njenom ostavinom pomaže srpski pravoslavni ženski podmladak, a da njena ostavina i bez prihoda zadužbinske kuće u Zmaj Jovinoj ulici pod k. br. 14, može da podmiri izdatke: na javne dažbe, za stambene i salašarske zgrade, na parastos, na upravne troškove i na izdržavanje jedne stipendijske pitomice, (nečitak tekst) te je gornja molba usvojena, i Odboru Kola srpskih sestara u Subotici 1. aprila 1940. godine je ustupljena cela zadužbinska kuća Danice Konjović na besplatnu upotrebu u svrhu održavanja ženskog internata „Srpska uzdanica.[7]

U Arhivu SPCO u Subotici nalaze se samo neki dokumenti iz zaostavštine Danice Konjović.U zadužbini poznate narodne srpske dobrotvorke Danice J.Konjović prvo je otvoren internat pod nazivom „Jugoslovenska uzdanica“ i već 1939/40 smešteno je 18 učenica, a pred početak Drugog svetskog rata  Danica J.Konjović (1873-1922)  je ostavila SPCO 18 lanaca zemlje i kuću u ulici Zmaj Jovina broj 14 (Veljanović-Musin 2012: 18). Želja joj je bila da zadužbina nosi naziv: „Jelena i Danica Konjović“, a njome da rukovodi crkveni odbor. Iz čistog prihoda dodeljivale bi se stipendije za devojke trgovaca, sveštenika, učitelja i nižih činovnika, uglavnom Subotičana za pohađanjenje univeziteta, umetničke ili visoke domaće škole.[8] Internat „Srpska uzdanica“ je bio smešten u zadužbinsku zgradu koju je SPCO u Subotici darovala srpska narodna dobrotvorka Danica Konjević.


[1] Srpska pravoslavna crkvena opština u Subotici, Petar Ognjanov, bez inv. br.

[2] videti: https://www.subotica.com/vesti/vek-od-posete-kralja-aleksandra-karadjordjevica-subotici-id35615.html

[3] Više o tome u: Etika feminizma, autor Ksenija Atanasijević, priredila Ljiljana Vuletić, u: Ogledi br. 11, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd.

[4]  IASu, F. 429, 4. (orig. sig. F. 47 IV 9399/1939).

[5] IASu, F. 429, Zbirka dokumenata „Kolo Srpskih Sestara“ – Subotica (1938–) br. 16/1992.U upravi društva izabrane su:  Mila Brašić, predsednica, Maca Gabrić, pot-predsednica, Dragoslava Petrović, potpredsednica, Jelena Tišma, sekretarica i Marta Ilić, blagajnica, dok su za članice Upravnog odbora izabrane: Bojana Dimitrijević, Sofija Radašin, Melanija Alčin, Vukica Lungulov i Danica Marušić.

[7] IASu, F. 429, 4. (orig. sig. F. 47 IV 9399/1939).

 [7] SPCO u Subotici, Petar Ognjanov, bez inv. br

[8] Arhiv SPCO u Subotici, dokumenta iz zaostavštine Danice Konjović, bez. inv. br.

Više o ovoj temi pročitajte u glasniku Baština broj 50

Tekst je  nastao  u okviru projekta “Žensko lice Subotice“,  koji je realizovan uz podršku grada Subotice. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove grada Subotice.

About Post Author

Sandra Iršević

Borkinja za zdravu životnu sredinu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost. Feminizam shvatam kao borbu za ostvaranje osnovnih ljudskih prava muškaraca i žena i u skladu sa time se i ponašam.
Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %